ИСУСОВ ПУТ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Исусов пут је мила мајка.
Када смо 98е дошли у Владу Републике Српске, пред сваку сједницу Владе, носио се Дневни Ред у бањалучку канцеларију ОХР-а.
На одобрење и дозволе.
Прекинули смо ту праксу али притисци су остали.
На разне начине, слабошћу свих актера, и из Власти и из Опозиције, и из Владе и из Народне Скупштине.
На мало чега смо званично пристали.
Све су наметали. Унитаризовали.
Некад смо се могли одупријети и наметању, али је Влада била преслаба у Народној Скупштини.
Нисмо пристали на БХТВ, нисмо пристали на један позивни мобиле телефиније, нисмо пристали на заједничку Струју...
Након тога су искључили Биљану Плавишић, у западно- београдском пројекту.
Онда је наступила Есдеес – Иванићева осовина, све до пред крај 2005е.
У том добу Иванић је дао Српске Порезе Сарајеву, распродао Банке за 1Е, скоро су предали Полицију, остало је само да ми потпишемо, Чавић је признао 8327, позивни број за Лажни Геноцид Сребреница...
Република Српска је, дакле, прешла тај пут од измећарског ношења Дневног Реда на увид и одобрење, до данас, када можемо да кажемо да не прихватамо Амбасадора Њемачке.
Њемачке која учествовала у свим тим притисцима на Репубику Српску и отимањима њених уставних и дејтонских надлежности.
Кинкел, напримјер.
Да не помињем оног Шшоњу.
Њемачка је била главна потпора Ешдауну, Крвнику и Џелату над Републиком Српском.
Бирачи и Јавност не знају све те путеве који су остали за Републиком Српском.
Нису дужни да знају и да памте.
Ну.
Политика која влада, одговорна је за то да се то стално помиње.
Политика је и технологија понављања.
Као што понављањем Лаж постаје Истина, тако и Истина, понављњањем остаје Истина.
То треба перманентно да чини много актера Власти, на разним нивоима.
И то је дио Перманентне Изборне Кампање, коју велика Странка мора да проводи.
Тако се Бирачи и Јавност подсјећају и едукују (јер долазе нови, из каснијег времена), а Опозицији, њеним аналфабетима и анархистима, одузима се простор који заузимају малим флоскулама, досјеткама и лажима.