И ПОБЈЕДНИК
И ГУБИТНИК ИЗБОРА
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
МОРАО БИ ИМАТИ
НАЦИОНАЛНУ ПЛАТФОРМУ.
ЗА ПОБЈЕДНИКА
ЈЕ ТО ПРЕСУДНО.

 
Национална Политика, Политика Нацицоналне Државе, каква је Република Српска, па и обична, дневна, Политика нису пут са раскрсницама на којима су путокази.
Да би знао куда идеш. Или, кад стигнеш до раскрснице, да одлучиш.
Национална Политика своје Путоказе мора да има у рукама.
Ако их има у рукама, онда, скоро, није важно којим путем иде.
О Нацицоналним Путоказима, не морају сви да знају.
Али се морају јавно изнијети.
И пред Изборе, и кадгод треба.
То се у свакодневној политици може звати и Политички Програм.
Ну.
И тај Политички Програм не може да припрема нека Агенција, којој је претходни велики успјех био пласман паштета, са крмећег подручја, на муслиманско тржиште.
Нема Нацицоналног Политичког Програма без велике националне Странке.
Не можемо ми да се састанемо у некој предизборно изнајмљеној канцеларији и да начинимо НПП.
У поткованој Нацији и Држави, што Република Српска, неоспорно, није, млада је, на вјетрометини је, није независна и самостална, Национални Политички Програм, Нацицонална Стратегија, постоји као опште власништво, као непомјерљиви оријентир јавних нациоцналних координата.
И свако се креће у тим општим оквирима и по тим путоказима. И мали и велики, и одавни и јучерашњи.
Ми то немамо.
Зато Кандидати који ће побиједити у октобру за српског ЧЛП и за ПРС, то морају да имају.
Морали би да имају и они који неће побиједити.
Осим ако су унапријед неспособни да побиједе.
Република Српска је превише мала да би пропала.
Она је преслаба да би користила Вучићеву технологију. Који све зна, о свему одлучује и за све има припремљен глуп, пиздљив и плачљив изговор.
Величина малог националног Политичара, из мале националне и државне заједнице, мјери се по Националним Путоказима које има у шакама и које носи са собом.