КО ШУРУЈЕ СА АМЕРИЧАНИМА
ТАЈ РУШИ СВОЈУ ДРЖАВУ
И СВОЈУ НАЦИЈУ

 

Шаровић.
Америчани овдје, и по свијету, не шаљу Дипломате. Шаљу врхунске Оперативце Тајне Геостратешке Службе.
Такав је сваки Амбасадор у БиХ. И у Србији. Гдјегод Срби још гмижу.
Инглези раде друкчије. Они су подземни субверзивни конструкт и њима је њихов интерес пречи од свега осталог. Често је то на дужи рок па се из та два разлога, тешко разазнаје.
Еуропљани, Бриселаши, шаљу овдје Шупљаке.
Глупе уфуране Фајонуше, или Шмитове, или Мишеле.
Дјелатност Америчана је душу дала за наивне Србе.
Они ни један Споразум не поштују.
Они га припреме, они га наметну, али они не дају да заживи.
А други, који није њихов, одмах сруше.
Срби су одушевљени Америчанима.
Ако их ишта доведе до нестанка, биће то одушевљење тим Крволоцима.
Мирко Шаровић се састао са Амамаб у БиХ.
Јелена Тривић, Јела Шмитуша, састала се са Шмитом, Бриселским Празкурњаком који заступа ситни њемачки интерес.
Те двије чињенице много говоре о колосијецима и локомотивама.
Америчани воде главну ријеч и све снаге бацају на Шаровића.
Ко јебе Јелу. Не због Шаровића, већ због мјеста у Предсједништву БиХ.
Предсједништво БиХ мора да се освоји јер је све друго деформисано на противуставан начин а у корист Америчана, Запада, и Сарај Ћенифе.
Предсједништво се не може проширити, не може сузити, не могу му се одузети надлежности. А Српска не да индиректан избор који би пружио бројне могућности манипулације.
Шаровићев сусрет са Америчким Амбасадором, да је ратно стање, био би за Пријеки Суд.
Овако, то нам говори како су Америчани, Запад, уз помоћ Сећијаша, успјели у нашим њедрима, у њедрима Српске Демократске Странке, да одњегују Шарку Издајку.
За то није заслужнаАмеричанска Обавбјештајна Машинерија и Сећија Ћенифа.
Најзаслужнији су Срби, у Есдеесу, и изван њега, који су са много малих, невидљивих, непажљивих, потеза, крчили пут Шаровићевој Велеиздаји.
Недостаје му само још тај један морак да постане уважени и кредибилни Велеиздајник.
А, иначе, безреферентан и неспсообан за било шта.