ОПОЗИЦИОНИ ВОЂСТВЕНИ МОЗАИК
У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
ПОТПУНО ЈЕ САСТАВЉЕН
ОД ПОЛИТИЧКИХ БОЛЕСНИКА

 
Није требало чекати данашњи бродолом Нешића да би се то схватило.
Проблем је дубљи и дуљи.
Политичка Болест укључује
▫ личне предиспозиције
▫ унутарстраначку технологију
▫ екстерне индукативе.
Мораш, дакле, бити болесно амбициозан, претјерано нарцисоидан, аналфабетски поткован и аматерски неурачунљив.
Мораш у себи носити комплекс увећане вриједности.
У том склопу фактора, све је дозвољено.
Издаја је најобичнији корак ка доласку на Власт, Власт, која је само Плацебо за све те бољке.
Такав мораш да се задесиш, да се инфилтрираш, да те убаце, у Политичку Групу која се зове Странка или Партија а, у ствари је, најобичнија Дружина. За играње Жмирке или Зује.
Странка/Партија, кад нема унутрашњу технологију, организацију, правила и процедуре, свој мали Устав и Законике, погодна је за акцелерацију Политичких Болесника. И такве брзине којих нема ни у хадронском сударачу.
Треба погледати којом брзином су неке протуве дошле у позицију Потенцијалног Предсједничког Кандидата.
Аналфабетизам тог буљука, само је индијска мјешавина зачина.
Данас, нпр, они све базирају на резултатима Локалних Избора. Који за Опште Изборе не значе ништа.
Есенесде је, ономад, на Локалним Изборима изгубио 20 општина али није изгубио сљедеће Опште Изборе, након двије године.
Екстерни Индукативи су увијек ту, гдје треба разорити НДД Сферу, Државу, Територију, Колективитет.
Препознају се по Доларима, у разним облицима.
У садашњем Опозиционом вођству само Мирко Шаровић искаче од цијелог осталог Булументаријума.
Јер је довољно стар, а и искусан, да би морао да схвати цијели тај реактор у коме се он и они налазе.
Ну.
Шаровића генетизују комплекси из ране фазе Есдееса и чињеница да није успио као Предсједник Републике.
Он за то криви Републику Српску.
А доказује се Сарајеву.
И поништава Српску Демократску Странку.
Одатле сва његова подсвјесна мржња и самомржња, отворена издаја и пичкаста фиранга од неке, кобива системске политичке платформе.
Остали Аналфабети, Скоројевићи и Ћоркани су сто пута гора Троска.
Јер немају Шаровићевог искуства.
Недобог да њих троје, четверо, засједну да воде Републику Српску.
Сукоби међу њима, сада у својству Потенцијалних Кандидата, у стању Умишљених Кандидатура, као што је између разних Бала и Јелена, Нешића и Вукановића, Шаровића и Иванића... једино Бореновић није у сукобу, он зна да није низашта, само су врх леденог бријега који би се формирао под површином у случају њиховог Избора.
Република Српска би била усранија него Бањалука данас.
Раскрчмили би је ко Хијене Џуџана.
Без обзира што је Нешићев позив за састанак Вођа Опозиције, обична нарцисоидна таблоидизација, занимљив је по реакцијама које откривају њихову Политичку Подсвијест.
Шаровић каже, Есдеес може са сваким али неда ником испред себе.
А Шаровић, мада и они и прије њега, потпуно је подвео Есдеес под Педепе и под Бакираше.
Остали се боре извикама о популарности.
Политичка Опција, Платформа, Опозиција, у којој је главно питање да ли је популарнији Нешић или Вукановић, дијагностика је трулежи Нове Политичке Сцене Српске.
За коју није само она одговорна, и екстерни индукативи.
Одговорна је и етаблирана Политичка Сцена.
Есенесде је морао за двије деценије створити Лепези Лидера која ће диктирати мјерила и педље.
Овако, мора се борити против Политичких Болесника.
Губара Републике Српске.
У ватрогасној политичкој операцији.
И то, већ трећи или четврти пут.
Треба знати да је садашња најезда Политичких Болесника, тих Губара, само могућа претходница тежих, суморнијих и поморнијих фаланги које ће преплавити Политички Мозаик.