ТАКТИКА И СТРАТЕГИЈА
САМОСТАЛНОСТИ СРПСКЕ

 
Срби, под бременом окупаторских вијекова, на Раскрсници Крви, састоје се од Послушника, Издајника, Хајдука, Земљорадника, Ратника и Поштењака.
Први су почели да изумиру Земљорадници. А расту Издајници.
У таквом стању Срба, немогуће је очекивати да Народ, на који се воле сви позивати, брине о Држави, Територији, Опстанку.
То морају да раде Вође, Лидери, они који су изабрани.
Ну.
Свременанавријеме, Народу се морају предочити неке координате и угаоници, међе и путеви.
То је потребно стога што је Јавност, Политика и Демократија, отворен Тор. Па сви излазе и улазе, блеје како се коме свиди.
Учествује, јадник, у креирању Јавног Мнијења, Јавног Мишљења, Политике...
Слом Самоуправног Социјализма убацио је празне политичке главе у комору високог притиска. Као они стројеви у којима се праве тениске лоптице. Двије половине се лијепе у комори са притиском. Тако Лоптица изађе надувана, са већим унутрашњим притиском од вањског.
Српске Главе су из Самоуправног Социјализма изашле директно у Демократију Високог Притиска.
То се у Народу зове Стршљеник.
Таван пун Стршљенова.
Данас на сцени имамо сав Српски Јад.
Невјероватно је да то све Пичка може да роди.
Ту су Аналфабете, Улизице, Љигавци, Издајице, Потурице Западице, Безглавци, Плаћеници, Србственици, Краљци, Монархисти, Противтитинци, Братвствојебинственици, Једносмјерни Историчари, Херметизовани Националисти, Закашљели Шовинисти, Фаталисти...
Мало ко од њих, може да срочи националне приоритете. Да буде Рационални Националист.
Да схвата да је ред овакав
▪ Опстанак Републике Српске
▪ Опстанак Срба
▪ Јачање Државе и Слободе.
Намјерно кажем Слободе а не Демократије.
Ако имаш Државу и унутрашњу Слободу, Демократија расте брзо, ко коров.
Република Српска, дакле, мора
▪ Сарађивати са сваким ко може да помогне Самосталности, сад или за педесет година. Са Црним Циганином и његовом Мечком. Са онима који су нас истребљивали. Са онима који нам не мисле добро. Са онима који ће сутра против нас ратовати.
Ми нисмо овдје да постављамо моралне, хумане и цивилизацијске љествице, да оцјењујемо ко је добар а ко зао.
Ми смо овдје да опстанемо.
▪ Уважавати Хрвате у БиХ а колико је то могуће, и у Загребу.
Нико не може да избрише Јасеноава, Пребиловце... ни они ни ми.
А, сада смо заједно у опасности.
Хрвати не траже наше Шуме. Траже муслимани. И њихове и наше.
Све то се понекад, иако је банално јасно, мора објаснити Србима.
Они нису дужни да размишљају.
Од њих је довољно што су ишли у Рат и што иду на Изборе.
▪ Знати да Политмуслимани не живе у Сарајеву. Већ у Лисабону. Да ће нас увијек зајебати, изневјерити, погазити ријеч. То им је насљеђе Потурчавања.
То треба узети као готову чињеницу о људима.
Док сам ја спреман погинути у рову за Земљу која ће, можда, настати спослије Рата, други је спреман промијеити Вјеру и Име, да сачува своја три Разора Њиве шесте класе.
▪ Знати да је наш темељ овдје, дубок и даван.
Од новијих темеља, ту је наш Рат Опстанка и Међународни Уговор, Дејтонски Спразум. Који је признао наш Рат Опстанка као Праведан Рат. Који је признао Државу Републику Српску.
Ми немамо за шта друго да се држимо осим за тај Међународни Уговор Великих Сила.
Онако како је написан.
Сваког дана треба тежити да се он враћа. Битке ће бити дуге и тешке. Мораће се застати, стати, скренути, сачекати поред пута, поново се испети на пут...
Али се никад не смије одустати.
▪ Знати да Запад никад није помогао Србима. И да је све што прича и ради, против Срба. Никада не насједати. Он нису Потурице. Они не мијењају Вјеру.
Српска се мора окренути Русији и Кини. Коликогод ми били мали, један градић поред Сибирске Пруге или неки заселак кинеског конгломерата.
Њихов интерес, у вези са нама, мали је али је наш интерес Опстанка, огроман.
▪ Одмакнути се од Србије.
Оно што Србија, не само Вучићева, ради, оно је Укоп.
Србија не може себе очувати. А да очува нас.
Данас, да се зачне Вођа Србије, неће бити бабице, дадиље, колијевке, да се одњегује, научи и посвети Држави и Нацији. Кад прогледа и проода, неће знати докле је Србија, гдје је Србија, чија је Србија.
Нама је пресудно градити Другу Српску Државу.
А о Србији се може размишљати, касније.
Има Вијекова.