СРПСКО ТРОЈСТВО:
МОЈ ЈЕЗИК,
МОЈА НОГА,
МОЈА ЗЕМЉА

 
Нема другог Тројства. Сва друга су лажна. Сва друга су туђа. Сва друга су истребљујућа.
Срби, изван Србије, испред Србије требају ставити себе и своје Тројство. Ако, већ, није касно.
Београдоцентризам се показао као српски непродукривна заједничка нит.
Срби из Црне Горе су добровољно одлазили у Београд, деценијама. То је омогућило Милу Издајнику и Западу Лешинару, да створе нацију Црногораца, бројнију од Срба у Црној Гори.
Срби са Косова су одлазили ка Београду, по Србији, под притиском Шиптара и остављени од Београда.
Срби из Хрватске су протјерани ка Београду.
Била је то круна на лошој политици Београда према околним Србима.
Све је то, мањевише познато, мада не и прихваћено ни науковано.
Кривица је Београда, огромна.
Кад кажем Београда, то не значи Србије, Срба Србије.
Мада је и кривица овамошњих Срба такође велика. И пресудна.
Београдоцентризам се у разним временима испољавао на разне начине.
▪ Меморандум САНУ. Постојећи, непостојећи, тумачени, нетумачени, свеједно.
▪ Само Слога Србина Спашава.
▪ Сви Срби у једној држави.
▪ Србија је наша Матица.
Распад Југославије, Београд је дочекао неспремно и несрпски. То није могла да дочека Југославија, јер се она распадала. А Београд, усљед свога деценијског Несрпства, то је учинио катастрофално.
Политички су засједали и одлучили да ће бранити Србе по Југославији (Јовић).
Али није одлучено да то брани Србија, већ ЈНА, која се такође распадала.
То је отворило пут трагедији Срба Социјалистичке Републике Хрватске.
Ту долазим до кључног проблема.
Срби СР Хрватске су били у Уставу те републике-државе.
Они то нису схватали. Они су се препустили и њих су премрежили Београдски Удбаши.
Они нису имали никакве представе о потреби свог политичког, територијално и националног организовања. Њихов први потез у том смислу је била удбашка досјетка о балванима. Што је веома брзо претворено у спрдњу над Србима, синтагмом Балван Револуција. Данас се то, нарочито у Сарај Чадору, показује као, Можете да идете и понесете само мало блата на опанцима. Имате резервну отаџбину, ово је наше.
То што је постојало у Хрватској, РСК, Војска и остало, потпуно је зависило од Београда и Служби.
Када су у Београду, Милошевић, схватили да Србе Хрватске, сада већ признате државе, не могу користити у своје сврхе, оставили су их саме. У Избјегличким Колонама.
То је Београд.
Да су Срби СР Хрватске, много прије Распада, јер Распад није дошао једног јутра, прије зоре, имали свој национални, политички и територијални концепт и програм, своју организованост, никада не би доживили погроме, прогоне и колоне.
Данас би учествовали у управљању Хрватском. Или би Хрватска била подијељена.
Срби АП Косова, нису имали ни појма о потреби НПТ Програма.
Зато су данас изједначени са Лажном СЗО Александра Вучића.
У Црној Гори је Српска Православна Црква, Митрополија, морала да се бави националним, политичким и територијалним, код Срба, заустављајући, тако, најезду Мила и Запада у великом походу Одсрбљавања.
Срби у СР БиХ су узели пушке и отишли у Рат за Опстанак.
Платили су то животима војника и вивила, многи су протјерани са подручја данашње ФБиХ.
Нису кренули За Београд. Супротставили су Милошевиићу, који је на Пале дошао да уредује.
Формирали су Државу, Институције и Војску. Веома рано и на вријеме. То је заслуга СДС-а, политичког вођства Срба овдје. Послије су заслуге прешле на Војску Републике Српске.
Дакле, Срби Српске су једини, примијенили Своје Свето Тројство. Мој Језик, Моја Нога и Моја Земља.
Све на једном мјесту и истовремено.
То морају да учине и Срби Црне Горе. За њих још није касно. За Србе Косова, касно је.
Ми не можемо да се уздамо у београд. Ни у чему. Не можемо свјесно и подсвјесно да живимо са тим да имамо куда да однесемо Завежљај.
Наш Завежљај мора да остане Овдје.
Не можемо деценијамам и генерацијама да радимо и градимо и да све то оставимо.
Београдоцентризам треба заборавити.
Као и Матицу. Док не постане Српска Држава.
А она је, данас, и педерска, и шиптарска, и санџачка, и западњачка, и њемачка, и вучићева... само није српска.