понедељак, 3. август 2020.

ШИЗОЈЕ И СИСОЈЕ,
ДВА РОЂЕНА БРАТА,
ЗАБОРАВИЛИ МАЈКУ
 
Шизоје је млађи брат и на њега је сваљен највећи терет.
Сисоје је прошао свашта и неће да се трза за свашта.
Задњих деценија, још из прошлог вијека, не рачунајући Ратове, Сисоје се углавном бавио Пушењем.
Али, да се не би нешто асоцирало, сви су се сложили око надимка Сисоје.
Сисоје сједи под Шљивом, по цијеле божије дане, пућне, пијуцне, на ражњу окрене.
И гледа шта ће да сасне. Нешто од земље, нешто од дознака из иностранства. Кад може, шверцне, кад мора прода, кадгод треба, узме кредите, узме боловање, узме зајам.
Јебе се Сисоју.
Шизоје је отишао у Београд.
Велики Цецин Град.
Он има жељу да буде Отац Србије.
Србија Мајку већ имаде.
Тако су и Шизоје и Сисоје, заборавили рођену Мајку.
Један живот проводи под Шљивом, други под Говорницом.
Шизоје 365 дана настоји да се обраћа Јавности, говори на Телевизији, држи Конференције за медије.
Само Сунце редовније излази од Шизоја који се обраћа.
Око Сисоја, само Коров буја.
Ускоро, од њега неће ни да види да је Брат Шизоје изградио Путеве на све стране. Путеве из Србије. Путеве у Албанију, у Македонију, у Мађарску, у Сарајево.
Ниједног пута у Србију.
Сисоја Курац Боли шта Шизоје ради.
Као и Шизоја за то имал Сисоје лада. Имал Шљииве, пекмеза и мармелада.
Сисоја Курац Боли за Србију.
Као и за неке далеке, бивше, протјеране, убијене или опстојеће Србе.
За Сисоја су Срби само они које види под својом Шљивом.
За Шизоја, Срби су проблем.
Било би боље да су Протестанти.
Он ће се радије замјерити Србима, сваком појединачно, него Пријатељима. Који улазе у Кошану, у Појате, у Трапове... и носе и одвозе, који узимају Њиве и ору и жању...
Срећа је да то Сисоје не зна.
Иначе би се, у ладу, окренуо на други гуз и припадајући лакат.
Повремено, Шизоје пошаље Државу до Сисоја.
Поручи да треба да се гласа.
Оћеш гласат, Сисоје.
Оћу, гласаћу.
Задовољан Шизоје, задовољан Сисоје.
Мајка Србија зараста у Коров.
Више се и не знају Међе Мајкине.
Ни ко је шта узоро, ни ко је шта узео у наполицу, ни ко је шта прогласио.
Једног дана ће јебат Шизоја.
Сисоје ће, под Шљиву, изнијет ладне Шљииве.
Неко ће мислити да је због туге, неко ће мислити да је због среће.
Онај Сисоје који не гласа, он ће изнијети Кило Белог и Сифон Соду.
Сви ће знати да је то због среће.
Али, ниједан Сисоје, неће се ни по гујици почешати да види ко ће замијенити Шизоја.
И шта ће бити са Међама.
Тако Цела Србија постаје лалинска.
Ће попизди само ако им неко укине ону емисију Народ Пита.
Ко Лала што је попиздео, ономад, кад је целу ноћ јео кулен а Швабо, ујутро, није дао на бунар.
 
 
x
x

Нема коментара: