петак, 3. јул 2020.


БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА
ЈЕ ОДНОС САРАЈЕВА
ПРЕМА СРБИМА
ДРВАРА, ГЛАМОЧА,
ГРАХОВА.
МУСЛИМАНИ, САРАЈ ЧАДОР,
ЗАПАД, СРБЕ СМАТРАЈУ
ОТПАДОМ.

Објављена је вијест да је Федерација БиХ дозволила увоз текстилног отпада из Италије, у те општине.
Општне, како видим, нико није питао. Ни Кантоне.
Дебела тзв министрица спољних послова, непостојећег, неуставног и недејтонског министарсва, јер спољну политику води Предсједништво, није допустила да се формира неко тијело за притисак на Хрватску да се не складишти нуклеарни отпад у некадашње српско подручје. Јер против тога протестују Срби. А ако ће због тога имати проблема Бихаћ, нема везе, они су далеко од Сарајева.
Хрвати из српских општина у Федерацији извлаче шуму и не дају да се један српски полицајац запосли у тим општинама.
Они Дрвар сматрају Хрватским Градом.
Наравски.
Јер је ту био Хрват Тито. У Пећини.
Очекује се проналазк утврде гдје је столовао неки Хрватски Краљ. Видићемо, још, који.
Српска нејач у те четири општине, Дрвар, Гламоч, Грахово, Петровац, нема снаге да се одупре таквом отпадном односу Сарајева, односно Федерације БиХ.
Кантони, такође неће да стану иза њих. А ни Кантони не могу да се одупру Сарајеву.
Српска подручја, дакле, служе само за отпад.
Нуклеарни, индустријски, мигрантски.
То је однос према Србима.
Такав однос би био и према Србима овдје, да нема Републике Српске.
Сви Србе, у БиХ, сматрају отпадом.
Муслимани, Сарајево, Странци Усранци Запада.