четвртак, 09. април 2020.


НЕЈАСНОЋЕ
ГЛОБАЛНОГ СЕЛА:
КО КОСИ,
КО ВОДУ НОСИ
А КО ЧУВА ВИЈЕСТИ

Ново је доба.
Пред једним Животом, догађају се чуда.
Оно што је, некад, трајало триста година, данас траје триста дана.
Послије Четереспете, када се број Комуниста вишеструко намножио, па је само за њих штампана велика Новина Борба, и када су Шињели Народне Армије, на рукавима имали џепове а новоулизичка каста од Разводника Прве Класе, па даље, у њих стављала Борбу, али тако да се заглавље црвени из џепова и свима казује, Ја сам Комунист, није прошло ни седамдесет пет година, а Новина нема ни у Пољским Нужницима.
Код наивног Српства, и још наивнијег Југословенства, Новине и Новинари су први полетили у Распад, Демократију и Вишестраначје.
Ко Глупи Хасо, коме је доктор савјетовао да Фату јебе сваки дан шест пута и она неће дочекати крај Зиме. Да би се све обрнуло. Хасо није дочекао април.
Данас су Новине нестале.
Нестали су Новинари.
(А јест се и свако идавао за Новинара, свако одшколовао на приручној проституентној западној радионици, свако се успузао до уредника...)
Данас су на сцени Медији.
Ну. Њихово је још краће него новинарско.
Данас, пред нашим очима, нико више не брише дупе Новинама али и не таре ноге о Портал.
Лидери, Политичари, Државици... преузели су улогу Вјестоноша, Аналитичара, Коментатора... само још Репортаже нису почели да пишу.
Путин држи изјаву за све свјетске медије у трајању од неколико часова.
Трамп туче ко хиљаду Каћуша. По цијели дан је на Твитеру. Ту најављује одлуке, ту доноси одлуке, ту сијече, у једном Твиту, оно што амерички Президенти нису могли деценијама, напада Кину, Русију, Скореју... ту се мири с њима, ту потписује међудржавне споразуме...
Вучић дан ноћ виси на Телевизијама, а кад не виси, само који минут, уређује армију својих штампаних Вукодлакоида, толико да је дошло вријеме да промијени име, да се, више, не зове Александар, већ Дневник Вучић.
Зашто се то догодило.
Да нестану Новине и Новинари.
Да Телевизија, једна од највећих цивилизацијских узданица, постане сметљиште манипулативних вијести и знојавог међугузја, да Медији живе тако кратко и изроде се у смеће.
Које данас нема ни једну валидну вијест. Ниједну Повијест у смислу анализе и шире представе. Ниједну чињенично обрађену Тему. Већ живи на прежвакавању, преживању, подгријавању, без обзира што је ускисло, морбидности, лажним мистичним насловима, манипулацијама... на чињеници да политичари ни на курцу неће да их држе.
Само су два разлога.
● Пропаст Државе.
Без Државе не можеш да имаш ни чисте ни усране Гаће.
● Пропаст Образовања.
У чему је и Пропаст Образовања Новинара.
Политичари не знају да воде Државе и Нације. А Медијаши не знају гдје живе. Па ни то да Политичари то не знају.
Данас је највећи домет Медија да буду Опозициони. То се потура као Професионализам.
Чак и у ово доба сумрачног Коронашења, Медијаши дубоко каскају за Политичарима.
Политичари држе темпо трке. А они, Медији, срећни су ако десет метара одглуме Зеца.
Наше справице, Мобилни, или како ће се сутра звати, биће наш директан крвоток са Кроволоцима. Лидерима, Политичарима, Вођама.
Тиме ће наша, живаљска важност, коначно да буде враћена на ниво пећине.
Између нас и наших Вођа, неће бити ништа и никога.
Демократија ће постати директна али једносмјерна.
Пристали смо да не будемо Нације, пристали смо да се одрекнемо Националних Држава, сад ћемо да добијемо Награде.
Глобал Голокур.