среда, 26. фебруар 2020.


БОСНА ЈЕ
ТУЖНИ
ВИЦ О ХУСИ

Купио Хусо Моторцикл.
Хусо је лик из оних подсмјешљивих и досјетљивих социјалистичких вицева о Хуси и Хаси.
А и Виц је из тог доба.
Из доба Братства и Јединства. Када је свима било нормално да су Хусо и Хасо приглупи.
А Србима било нормално да их воле.
Једне ноћи, са игранке, у Задружном Дому, крене да се провоза по Макадаму.
Усупрот му иде свјетло.
Сад ћу да прођем близу њега да препаднем Инсана.
Ну. То је било ауто којем је радио само десни фар.
Скрши се Хусо. Шест мјесеци Болнице.
Опет купи Моторцикл.
Опет ноћ на Макадаму.
Опет свјетло у сусрет.
Сад ћу да му прођем са друге стране. Да се Инсан усере.
Ну. Било је то ауто коме је радио само лијеви фар.
Скрши се Хусо.
И то.
Трећи пут, што нема везе са Србима, Хусо купи Моторцикл.
Трећи пут ноћ на макадаму.
У сусрет иду два свјетла.
Сад ћу да прођем између њих.
Да се види ко је Паша.
Ну. Било је то ауто којем су радила оба фара.
Скрши се Хусо.
И више није дошао кући.
На Џенази, локални Пјесник прочита Пјесму у прози, о Хуси који је волио Мрак а погино од Свјетла.
*
Босна и Херцеговина је Земља коју нико њен не воли а она воли Охаер.
На Џенази мора да се прочита та пјесма.
Вољела је Охаер а погинула од Српске.
Толико је пута покушала да прође крај ње или кроз њу.
И сваки пута се скршила.
Предлажем да Џеназа буде Првог Марта.
Босна и Херцеговина не постоји.
То је нешто што има територију а и нема.
Нешто што је заједно а подијељено.
Као Подунавска Конфедерација.
Има је а ниђе.
То није Југославија у малом.
То је Југославија у Ћенифи.
Кад хоћу са још већим гађењем да говорим о Босни и Херцеговини, онда ћу да је назовем Босна.
Ни Босна, дабоме, не постоји.
Постојала је док је био жив Моша Пијаде и, евентуално, Мак Диздар.
Босна је само ријека.
Као кад би неко Србију звао Морава.
Ил Хратску, Сава.
Босна је Виртуелна Држава изнад Сарајевске Котлине.
И само у тим политичким и припадничким главама постоји. Већ код Какња, од тога нема ништа.
Босна и Херцеговина је прва Земља Вирус.