У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,

ВРИЈЕМЕ ЈЕ

ДА ДРЖАВНОСТ ПОСТАНЕ

РАВНОПРАВНА

СА СРПСТВОМ

Вишевјековне туђинске власти над Србима, отупиле су њихов Државни Рефлекс.

Они се олако одричу и Нације и Вјере а на Државу слабо мисле.

То се исто догађало и под Краљем и под Титом. И сада под овим  Бљузгом.

Српска подручја у БиХ су нешто другачија од оних у Србији и оних, некадашњих, у Хрватској.

Овдје се Срби нису дали, подали ни предали.

Гинули су, нису бјежали.

Зато је свака Кап Крви, и мртвих и живих, заслужна за очување Републике Српске.

А нема ко није био против ње.

Република Српска је у Дејтон отишла као Држава.

И из Дејтона се вратила као Држава.

Слабости аналфабетске политике Есдееса омогућиле су значајну девастацију и отвориле пут Унитаристичком Сарајеву, муслиманима, да дивљају са својом непостојећом Државом, непостојећим Геноцидом, непостојећим Грађанима, непостојећим Институцијама...

Обиљежавање Деветог Јануара, враћа Свјетлост.

Суверенистичка Политика коју води Српска, уз ометање Опозиције, у оваквим условима, суверенистичка, добар је искорак.

Државност мора постати равноправна категорија у владиним пословима, у јавности, у школству, код интелектуалаца и стваралаца.

Дјеци већ сада треба говорити о Држави Српској.

Кад може Вјеронаука, може и Државност.

Без Државе Републикем Српске, ово ће постати Сарајевски Санџак.

Нестаће Срба.