САРАЈЕВО,

НЕВЈЕРОВАТНА

УПОРНОСТ

У УНИШТЕЊУ

БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

Камењарски и Шумски Срби, како неки јунак, коментатор са Кликса.ба, назива Хрвате и Србе, нису ради да се на сједници Колегијума Представничког Дома Парламентарне Скупштине БиХ, нешто помакне у формирању Заједничких Институција док Миљацком тихо иде севдалинка, Наш је Савјет Министара...

Тај колегијум је заказао Звиздић. Који је нови предсједавајући тог дома и стари предсједавајући Савјета Министара.

Кадија те гузи, Кадија ти ужива.

Сарајево, тако, не скрива своје намјере.

Не дамо Србима Савјет Министара а узећемо и Представнички Дом.

Јавности се бацају флоскуле, како Милијарда Марака чека на верификацију у том Дому.

Ко да се ради о поклонима за свадбу.

А не о тешким кредитима. Који ће, кад тад, доћи главе Босни и Херцеговини.

Можда и прије ове Сарајчадорске политике.

То тврдоглаво инсистирање на приграби свега што је у Дејтону приписано БиХ а и онога што је наметнуто и насилно отето од Републике Српске, убјеђује и посљедње неутралне и добронамјерне у БиХ, да се овако више не може и да то не води никуда.

Предсједница Републике Српске је изјавила да је Српској добро и кад је БиХ лоше.

То треба да постане суштина Политике Самосталности Републике Српске.

Да све негативне трендове који долазе из Сарај Чадора, преокрене у своју корист.

И да искористи очигледну истину да Вријеме ради за Српску.

Српска нема потребе да срља било куда.

Политика Сарајева да Рат примијени на Мир, што се у СДА документима зове Повратак Републике БиХ, најефикасније је оружје саморазарања БиХ.

Колегијум, дабоме није успио.

Али. Звиздић је изјавио да рад Парламента треба одвојити од Савјета Министара.

Кратко речено. Муслимани треба да држе Парламент, који је Државни, Законодавни, Наш... а Савјет Министара ни по коју цијену не смије се дати Србима, иако је на њих ред.

Само их, Сарајчадорлије, Звиздаше, Бакирпаше, треба пустити да мирно, државно, дјелују.