АНАРХИЈА

И НИХИЛИЗАМ

У БАЊАЛУЦИ

Политички Креатор Анархије, са елементима Нихилизма, у Бањалуци, и Републици Српској, јесте Опозиција под вођством Партије Демократског Прогреса.

Они су припремне радове почели још почетком прошлог мандатног раздобља. Након избора Младена Иванића и именовања Драгана Мектића. Али и раније.

Прави почетак је долазак прошлог Америчког Амбасадора, у краћу, званичну и пријатељску посјету БН Телевизији.

ПДП-у је, у те сврхе, подведен СДС, једна неартикулисана, недефинисана, помало неприведена политичкој култури, али Национална Странка.

Па је Издајица СДС-а, Младен Босић, увео Странку у Пробосанство.

ПДП је генерисао уличну анархију у Бањалуци, скупштинску анархију у Народној Скупштини Републике Српске, прекривао у Српској све, покровом Криминала и Корупције.

ПДП је подржао Анархисте Бањалучког Трга. Од првог дана. Сад им организује и скупове.

Своје најбоље синове, Бореновића и Станивуковића, послао је на привремени рад Правди За Давида.

Синоћ је, у Бањалуци, и почасни али сипљиви Младен Иванић, био као подршка Старих Мудраца.

Нападом на Јавност, на МУП Српске, на РТРС, на народну Скупштину, ПДП је уобличио Свијест Анархије. Колективну и појединачну.

Дошло је дотле да се разбијају туђи аутомобили, напада људима на станове, , да се пријети, да се упо дана, у центру Бањалуке, физички нападају људи низашта, да се уништава туђа опрема и средства, да се спречавају јавни наступи, да се свакога може јавно оптужити за све.

Бањалучки Луј Анархије, не извикује Послије мене, Потоп.

Луј је за њих Хуманиста.

Бањалучки Луј извикује, Ја сам Потоп.

Анархија се проширила Бањалуком.

Не у бројчаном смислу.

Проширила се као мутирани вирус.

У смислу бројки то су они који су увијек били против Власти, који су незадовољни нечим или Влашћу, којима је увијек неко други крив и који ће увијек наћи неки повод. Ако је то несрећни Давид, тим боље.

Они се не умножавају.

Они умножавају само оне који се склањају са јавних мјеста и ћуте, умножавају оне који неће да изнесу свој Став, а у прилици су, изигравају неутралност, објективност, сакривају се у своју тактику чекања.

Зато изгледа да Анархиста има више.

А нема.

А и ако изгледа, они убрзано губе и оно мало искрене симпатије што су је имали као почетни покрет за Правду и Истину о једној смрти.

То је, међутим, спор, штетан и рушилачки процес.

Држава, односно Власт, мора дјеловати много брже и ефикасније.

У складу са законом.

У интересу Већине.

Па, макар и на своју штету.

Али. Штета је само привидна.

Да су Бањалучки Анархисти похапшени шест мјесеци прије Избора, Власт би добила још десет, петнаест посто гласова.

Ну. Власт и владајуће Странке, Лидери, увијек се боје губитка Избора.

Они не не разумију Колективну Психологију Бирача.

Бирачи су увијек, најприје, за статус кво. Увијек су за Државу. Увијек су за своју сигурност и мир, па макар им сваки дан не био ружичаст и могао да буде бољи.

Опозиција мора добро да се потруди да им понуди нешто реано боље и гаранције за то.

Или Власт мора толико да усере Шефа и Станицу, па да Бирачи то брже виде и без Опозиције.

Сад, Већина, плаћа цијену Страха Власти пред минорним снагама Бањалучке Анархије.

Али. Та Бањалучка Анархија иде около и у Свијет, као преовлађајућа слика Бањалуке и Републике Српске.

Зашто јашеш Коња и очекујеш од њега да он сијече твојом Сабљом.