понедељак, 09. јул 2018.


ПОМОР
ПРЕДСЈЕДНИКА
СРПСКЕ ДЕМОКРАТСКЕ
СТРАНКЕ, УЗРОЦИ
И ПОСЉЕДИЦЕ

Само Велика Политичка Странка, унутра демократски устројена, са унутрашњим Уставом, који се зове Правила и Процедуре, која је својеврсна Политичка Породица, може да у неком изборном ритму, четири или двије године, мијења Предсједника Странке.
Али. Такве нема.
Она која све то није а све друго, и више јесте, тим се уништава и претавара у конгломераторијум интересних буљука.
Она која је Лидерска, а све то нема, вишеструки је скуп интересних буљука који зависе од Шефа, и, кад промијени Шефа, оде све упиздуматерну.
Шта да радимо.
Ништа. Осим да сазнамо зашто је, барем нешто од тога, тако и шта може да произведе.
Есдеес је промијенио, ономад, Босића и изабрао Говедарицу.
Босић је то заслужио.
Али, Говедарица није.
Што је сљедствено промјенама Караџић – Буха, Буха – Калинић, Калинић – Чавић, Чавић – Босић.
Караџић је био Лидерско-кабадахијски Предсједник Странке.
Касније је Додик то технолошки усавршио у Лидерско-макијавелистичко Лидерство.
Сви други су само обављали своје промјене.
На аналфабетски начин.
Српска Демократска Странка је скоро ко коров. Ко Пирика. Ко Сијерак.
Коликогод откидаш и чупаш, она и даље постоји и тићи се.
То није покуда.
То је похвала чврстом чланству и бирачком тијелу, којем Руководитељства Есдееса нису дорасла и нису га заслужила.
Та Руководитељства су Есдеес претварала у скупину Интересних САО, или га, пак, потчињавала као своју Интересну Групу.
Тиме се објашњава овомандатно неславно Потуричарство Српске Демократске Странке. У коју га је вјешто гурнула Једна Амбасада и Младен Иванић. Оставивиши манипулативни Педепе, прикривен иза тога.
Босић је то учинио, и пристао, ради свог Интереса.
Помислио је да му не лажу кад су му рели да он има Мисију. Можда је мислио да ће постати и Пријеседник Босне. У Брчкоме Столном Граду.
Ко се једном окупа на Брки, тај са Брке силазити неће.
Због такве унuтрашње технологије. Есдеес се, у цијелом овом мандату, не само током Уличне Анархије Правда За Давида, ослања на аморфне параполитичке масе, уличних протеста и окупљања.
Какав је био онај парковски скуп у Бањалуци и какав је, још израженије, ПЗД.
Да је Есдеес, у Бањалуци начинио ускостраначки Скуп, са пет и више хиљада присутних, показао би своју снагу, ојачао Странку и осоколио и неопредијељене бираче, или туђе који се колебају.
Али, они то не могу. Јер губе општине, губе људе, распуштају Општинске Одборе. А Одбори доводе Чланове на Велики Скуп.
Зато се, законито приклањају Параскуповима, Параслојевима и Парабирачима.
Крију се иза њих.
А никакве гласовне користи од тога, и њих, неће имати.
Дакле.
Поптуно су повезана, очекивана и логична три процеса.
1.    Есдеесова технологија Промјене Предсједника Странке.
2.    Колаборација, Потуричарство и Издаја Српске.
3.    Сакривање иза туђих Покрета, комешања и таласања.
У томе је Говедаричарење над Босићем и пристајање уз Обрена, само једна мала епизода.
Није то само освета Босићу, или његово поништење, да се, у октобру, који се први изгуби, он не појави као Претендент, већ и мали гатачки макијавелизам.
Говедарица рачуна да ће муслиманске гласове у Добоју, које добије Обрен, добити и он у утрци за Предсједника Српске.