среда, 28. фебруар 2018.


ТУЖНИ ЈУНКЕР
И ПРИНЦЕЗА ХАН
У ОПКОЉЕНОМ
САРАЈЕВУ

Смркно отомански Бакир Изетбеговић и Једнкоправни Драган Човић набацују петице и дижу Трампрсте, Јункер сере ко Станислав а, около, Комшић трчи у кратким трегер хлачицама и потцикује Одосе Одговоли, Одосе Одговоли.
Била је то, у ствари, једна представа Понижавајуће Зајебанције Босне и Херцеговине.
Понижавајуће, због тога што су се сви набацивали флоскулама. О мојој земљи, о невјероватном напретку, о томе како ће ЕУ сад то детаљно да проучи...
Зајебанција, јер ЕУ нема шта да каже Босни и Херцеговини. Осим што је Јункер поручио да је БиХ земља Криминала и Корупције и борба против тога је њен први задатак.
Теза о свеприсутном К&К у БиХ уопште није тачна.
Њега има колико и у другим околним земљама. Колико и у новим земљама ЕУ. Колико и у старим земљама ЕУ.
Правити од те борбе Политику, на том основу селектовати Власт и Опозицију, обична је Зајебанција.
Јункерове поруке имају за циљ да кажу не само да ЕУ не занима БиХ већ да је ЕУ свеједно и да је задовољна садашњима стањем. Само се ви борите против К&К, док ми нешто овамо видимо.
Та Цуцла Европског Пута је излизана.
Потребан је Партнерски Приступ.
Или да обуставимо тај Европски Пут.
Долазак предсједника Клуба Нелијечених Алкохоличара и смијешног Хана, којима је још недостајала само Могерини Пепељуга прљаве косе, и церемонија предаје папира, које ће они проучавати, порука је БиХ да је она Мртвац без спровода. Да је Епитаф без Споменика. Да је играчка којом нико не жели да се игра.
А, овдашњи страшни Предсједнички Трио, нема никакве храбрости да од ЕУ тражи озбиљан приступ и помоћ.
Партнерство, захтјев за Партнерски Однос, за Иванића, Човића и Изетбеговића је свјетлосним стољећима недостижан метеорит.