САМОСТАЛНОСТ
СРПСКЕ,
ДАН
РЕПУБЛИКЕ
И
ПРОТУВЕ МРСКЕ
Власт
Републике Српске добро чини наметањем тема Референдума, Самосталности, Дана
Републике, Заставе...
То и јесте
работа Вођства.
Народ је
због тога и бирао Власт.
Не може
Народ да обавља послове Власти.
Ко ће, онда,
бити Народ.
Кога ће Власт,
ако је то Народ, да се плаши и устручава.
Они који
спочитавају Властима Српске да диктира и намеће обавезу истицања Заставе, ових
дана, поводом Дана Републике, Деветог Јануара, курцу су свирале. То се једнако
ради свуда. И у некадашњем октроморбидном СССР-у и у богослободној либералној
САД.
Застава,
Дан Републике, Обиљежавање, Референдум, Самосталност... није обиљежавање
Власти, није у славу Власти, већ у Славу Републике.
Ситне душе,
Пљева Времена, Самолажиоци Слободе Мишљења, Опозициони Испрдци, погрешно све
схватају и у својој Послушности и Слузавости према Сарајеву и Странцима,
противе се свему томе, опструишу и сметају, само да би се доказали да су
Опозиционари.
Јер, опозиционог
умијећа немају, опозиционе идеје немају, патриотизма немају, рационалног
национализма немају.
Они се,
тако сврставају уз Сарајево, Америчку Амбасаду и Муџахединске Унитаристе и раде
на укидању и поништењу Републике Српске и Српског Народа Овдје.
Они су са
Пичком Амбасадном која је писала да се одустане од Дана Републике.
Маму јој
јебем у дупе.
Млади
Есенедеа су данас промовисали Пасош Републике Српске. Као сиболичку и
туристичку књижицу. Коју ће свако моћи да наручи са својом сликом и подацима.
То је мисао
о Српској која треба да буде свакодневна.
Ту идеју је
могла да промовише Опозиција.
Да има
људске, политичке, патриротске и националне квалитете.
Треба урадити
нешто за Републику Српску а не против Власти Републике Српске.
Разумијем да
је овом Српском Народу Овдје, тешко да се умјесто Бога, Сунца, Цара и Џелата,
након толико вијекова, окрене Републици Српској.
Јер никада
није био у таквој прилици.
Увијек је
био под неким и неком служио.
Био то
турски зулум, аустроугарски цар или бугојански ловац.
О Држави и
Патриотизму, о Нацији и Самосталаности, увијек је имао ко да брине.
Срби су
овдје, морали да брину о Глави и Глади.
Данас је,
међутим, дошло вријеме да и послове Царева узму у своје руке.
Јер. Више,
нажалост, немамо у кога да гледамо до у себе.
Зато је
Република Српска име моје, презиме ми, мој рођендан, моја крсна слава.
А за Власт
ме није брига.
