четвртак, 09. новембар 2017.

САРАЈЕВСКА
СРБОФОБИЈА

Валентин Инцко, Високи Представник, иначе, ниски аустријски Миш Мекињар, поново је у УН напао Републику Српску.
То није нека новост.
Нема Високог Представника који се, над Србима, није тако ниско спустио. Политички Карактер. А Сарај Чадору Голу Гујицу.
Ну.
Новост је што је тај Инцков чин Руски Представник окарактерисао као Србофобију.
Коначно је, дакле, и на некој великој сцени објелодањено да то што се догађа у БиХ није посљедица српског реметилачког фактора већ да је то историјски ток.
Фобија према некој Нацији није љетна киша, па да настане из ведра неба.
То што се ради Србима на Балкану, има даље коријене и од Јасеновца. Република Српска је једна у низу.
Читава Сарајевска Политика непрестано је у садејству са Странцима. И непрестано је окренуа против Срба.
Та шизофренија, у којој се стално позива на суживот, на помирење, на европске вриједности, а стално се окривљују Срби за нове Геноциде, стално се поништавају Дејтонска овлаштења Српске и стално се Срби окривљују за све и свја, дио је пројекта Уништења Републике Српске и Срба. Са ове стране Дрине.
То је био циљ и Распада СФРЈ.
Срби тешко схатају да су под гиљотином.
Требају им стотине година.
Али. Вријеме се убрзава.
Па се треба надати да ће се и та српска историјска глупост, убрзаније отклањати.
И да ће многи Потурица и Поткурица, Колаборационист и Гологузиционист, схватити да свако ко сарађује са Сарај Чадором, љуби руку која држи сабљу и која ће сљедећег тренутка попријеко проћи кроз његов врат.