уторак, 14. новембар 2017.

СЕНКЕ
ПРИЗНАЊА
НАД БАЛКАНОМ

Колико је Бакир Изетбеговић храбрији од Шпаније, оног Четника Рахоја и Краља Шпаније и свих потчињених Шпанија.
Мртволадно каже да ће БиХ признати Косово а Шпанија, и сви поменути, не смију ни да писну о томе.
Добро. Разумијем да ме нисте разумјели.
Мислио сам да кажем Колико је Бакир глупљи.
За Политику.
А то је насљедно.
Таки му је био и Бабо Алија.
За БиХ Жртвовао Мир.
Бакир, сада, за БиХ жртвује Признање Косово.
А онда наступа Вучић.
Исто Бакиров Класић. За Политику.
Да сам ја рекао Да Република Српска треба да буде независна, завршио бих у Хагу.
Кад ниси за оних Сто, нећеш ни за Једну.
А да ниси Бакиров Класић, рекао би то за Српску.
Ну. Треба имати Сто Муда а не Једно.
Тако Сенке Признања Круже Балканом.
Један би хтио да буде јебан а да уђе у Историју.
Други би хтио да јебе а да му не уђе.
Трећи би да држи свијећу а да не буде јебан кад она изгори.
Четврти још није ни сазнао шта се, ни гдје, одвија, ни ко је гори а ко ће бити доли.
Као крајња инвентура, могу да кажем да једино Република Српска, на Балкану, води неку смислену Националну и Државну Политику.
Ови остали, како је воде, остаће и без Јебалишта, и без Свијеће и без Јебаца.