СРПСКА РАТНА ПОВРШНОСТ,

МУСЛИМАНСКО КОЉАШТВО

И ХРВАТСКА ДРИНОВНИЦА

Распад Југославије предузет је као пројект Истребљења Срба и потискивања те границе свјетова према Истоку. Са исходом у коме би остала једна Шумадисјка Заштићена Енклава за Србе, иза које не би стајале Бугарска и Румунија, пошто су већ покорене, Бриселски и Натовски.

Не ради се ту само о Србима као Србима, већ о везивном ткиву једне теритројално политичке цјелине која смета Бриселашима. Натовцима. Морганистима. Финансијерским Територијалистима.

Историја ће, једног дана, доћи до тога. Данас нема воље, памети и муда, за то.

Ну.

Та чињеница, да се Рат у Хрватској и Рат у БиХ водио и организовао искључиво ради Истребљења Срба са та два подручја, одређује све остало послије рата.

Чак и чињеницу останка Српске у БиХ. Јер је и то дио пројекта Истребљења Срба. Који су се својом борбом закачили за своју земљу и није их крв и вода однијела.

Јер да је БиХ подијељена, Федерација Хрватској, Српска Србији, од Истребљења Срба с ове стране Дрине не би било ништа.

Овако, тај пројект је још жив.

И пресуде служе за то. Сарајевске и Хашке.

Та чињеница о циљу Ратова у Хрватској и БиХ, у чему су многи Срби чинили катастрофалне грешке, или пак инструисане и индуковане потезе који су допринијели Пројекту Истребљењу, одређује и стотине година пресуда од Сарајевског Суда над Србима а неколико мрвица над муслиманима.

Одређује и ослобађајуће пресуде Насеру Орићу.

Одређује и понашање Србије. Јер трагови учешћа у Истребљењу нису само на једном мјесту.

Срби, дабоме, ништа нису валдино документовали током Рата у БиХ. Есдеесовске будале су мислиле да је довољно имати Срну, како су звали СРТ. И Ђогу. Војска је била остављена сама себи и тек је Ратко Младић успио да то устроји у Војску. Од конгломератне хорде са петокракама, шубарама, крстовима и паравуковима. Али, ВРС није могла да обавља истраге и документовање муслиманских злочина над Србима.

Та површност се свети и данас.

Муслиманима је речено да ће добити Државу из Алијине Декларације, зато су, а и због српске прошлости, били изузетно крволочни.

Хрвати су, пак, имајући на уму Истребљење Срба, за које им је предочен план, одмах истакли Шаховницу На Дрини.

Ратно Политичко Вођство Срба, у свему томе се није снашло. Као и Србија и Срби уопште.

Данас плаћамо цијену.

Нормално је да је Насер Орић ослобођен.

Али није нормално да Политички Фактори из Српске сједе у Сарајеву са Муслиманским Политичким Фактором који је политички заштитник таквог Судовања и Тужовања.

То је највећи српски проблем данас.

Ослобоађање Орића је медаља око врата Савезу За Промјене. То је та Пробосанска Политика у коју су улетили наивно и ненационално.

Могу они, колико хоће, телалити да је њима главни проблем Режим, Есенесде и Додик.

Али није.

Савез За Промјене би требао да изађе из Савјета Министара у Сарајеву и да у Парламенту иступи као декларисана Опозиција. Која је против свега.

Након Избора 2018е, ни један Политички Фактор Српске не треба да учествује у Власти Сарајева.

Нека траже приручне Србе. Навикли су на то. А и таквих Срба има још за сто мандата.

На тај начин ће Сарајево изгубити било какву везу и надлежност над Српском. Којугод одлуку да донесе, неће имати курира да је однесе у Српску. Као што сада има Сазаповце.

Сазаповци, пак, остаће под сећијом и под синијом, до краја мандата, јер су већ извјежвали тако ниско сагињање и пузање.

И учествоваће у борби да се 2018е преузме и Република Српска. Да побиједе за ПС и да Ферхат Паша Иванић буде Предсједник Српске.

Српска Историјска Површност.