ПРЕТВАРАЊЕ

ПОЛИТИЧКОГ ЖИВОТА

У ЦРНИ ТАЛАС

Већи политички значај су Црнадак, Малешевић и Мићић добили због неких службених аутомобила, него због свега позитивног, или негативног, што су урадили у мандатима и каријерама.

Док, истовремено, данас, потпуно незапажено пролази став Владимира Музаре, Предсједника Удружења Мљекара Републике Српске, о Тужилаштву БиХ.

Стање је такво да питања Да ли је то нормално, Коме то служи, Чему то води, више не пију воде.

Већ се мора констатовати да је то систематско претварање Живота у Црни Талас. И политичког, и колективног, и појединачног.

Да ли је за једну Нацију и Државу битна уштеда 20.000 или 30.000 КМ.

Битна је, ако је на милион мјеста.

А за ова три несретника, апсолутно је небитна. Та средства ће се потрошити у нешто друго. Можда чак и негдје гдје буџет нема користи по основу ПДВ.

Ако занемарим чињеницу да је ово бацање прашине Јавности, и Бирачима, у очи, да је ово лична промоција малих воајера и нарцисоида, да је ријеч о апсолутној некомпетентности за јавне и политичке теме, да је то фармализација Политике, да је то Трлабабалан, не могу да заобиђем чињеницу да је то дио систематског уништавања НДД Сфере. Рушење Нације и Државе. Којег проводе Политичке Пишуље, не нужно женског рода, Упишани Медиоиди и Улитани Политикоиди. У распону од Букарица, Мектића до Корајлића и Рестарташа.

То је систематско опасивање Јавности и цијелог једног колективитета, Црним Таласом.

То је завијање Републике Српске у црно.

Док је, Федерација БиХ, буџетски у суфициту.

Ма, немој ми рећи.

Није чак ни то проблем што се Република Српска опасује Црнилом.

Проблем је што се снижава критеријум Јавних Тема. Што се институцуоналност изводи на тротоаре и тргове. Јер, тај посао око уштеда треба да ради бирократски механизам. Странци су рекли да ће то радити механизам Јавних Набавки. Којег су пројектовали као легло корупцији и бацања пара. Да би, онда, могли оптужити домаће појединце и институције за Криминал и Корупцију.

А истовремено се, Јавност и Политика лишавају озбиљних тема. Којих Република Српска, због свог питања Опстанка и Самосталности, има напретек.

Њима се забрањује бављење  тим темама.

Није вријеме за Референдум. Али јесте за разапињање Министра Малешевића. За којег ни он не зна ко је.

Странци Усранци и Сарај Чадор управо то и хоће.

Није вријеме за Хрватски Изборни Закон, није вријеме за Трећи Ентитет, није вријеме за Референдум, није вријеме за Дан Републике Српске.

Вријеме је за Драшка и Дроњка.