КАКО
ПРЕВЕСТИ
ВЕБЕРОВ
ОДНОС
СА
БОШЊАЦИМА
Вучић, ако
поживи и повлада, ријешиће питање свих Народа и Народности на простору Бивше
Југославије.
Осим
Српског.
Зато је
његов Секретар, одмах послије објаве о Декларацији заштите свих Срба, коју је
лансирао Додик након боравка у Новом Саду, пожурио да изјави да се ради о
језику и култури. Колективитет, јединке и територије, како је познато, не
спадају у језик и културу.
Вучић је,
пак, након тога изјавио да ће у септембру институционализовати Унутрашњи
Дијалог о Шиптарима и Косову. Јер, каже, ако ријешимо тај вертикални проблем ми
можемо да будемо политички мирни. То ће се ријешити, опет каже, компромисом. А досад
је компромис увијек био један корака Косова ка Држави а пет корака назад
Србије. Не каже то.
А онда нам
остају односи са Бошњацима. Рекао је Вучић.
Вучић није
појаснио о чему се ради. И о којим Бошњацима. Пошто и Санџаклије себе називају
Бошњацима. Мада су они само Санџаклије.
Наслућујем да
се ради о Сарајџаклијама.
Јер је, ту
недавно, причајући са Иванићем, са тог Вучићевог сусрета излетила реченица да
су односи са Бошњацима кључ Балкана или слично.
Иначе,
Иванић и Вучић се нису састали због Бошњака, већ да, као два Нагузна
Компрмисера, размијене мишљења о технологији.
Шта, дакле,
Вучић има да рјешава са Бошњацима из Сарајева. Осим да нагази Републику Српску.
Или да је нагузи.
Јер са
Бошњацима је Вебер све ријешио у Дејтону.
То што је,
у садејству Странаца Усранаца и Сарајева, Дејтон значајно деформисан, то Вучић
не може да ријеши. Јер оне нема ни муда ни свитњак за то.
Зато Додик
и Иванић, српско-бошњачки члан Предсједништва, не треба да фреквентују састанке
са Вучићем. И друге излете.
Треба да га
држе на аранжману хладне коегзистенције.
Јер њега не
занима територијални положај Срба. Било којих. Па ни у Српској.
Он је Пинк
Верзија Милошевића.
Он гледа
шта ће рећи Историја, за њега а не за Србе.
Ако буде упола
успјешан по уласку у Историју, као Милошевић, Република ће Српска нестати. Као што
су, за Милошевића, нестали сви други Срби у околини.
