СРБИМА, СРПСКОЈ

И СРБИЈИ, ЗА ОПСТАНАК,

ПОТРЕБНА ЈЕ ПОЛИТИКА

А НЕ ВОЈСКА

Што и јесте највећа опасност.

Српска Национална Памет нема онај режањ за Политику. Али, зато, има два и по за Рат.

Радо Србин носи Пушку и иде у војнике. Али у Политку једва носи Киту.

Такозвани Го Курац.

Дабоме, наслов не значи да не треба имати Војску. Мислим на Србију. За Српску је то прескупо, за БиХ је и прескупо и непотребно. Али Србија може да има Војску као Економску Категорију. Како, међутоа, чине, тамо, ускоро је неће имати.

У овој фази распада Југославије, покушаће се Србе још једном навабити у Рат. То се досад показало као најбољи начин њиховог уништења.

Само што до Распада СФРЈ и Братова, Братови су Ратови Браства и Јединства, није било пронађено унаприједно окривљавање Срба за Злочине, Агресију и Геноцид.

Сада је то технолошки стандард.

Зато се треба чувати Рата и Ната.

Зашто Нато Пакта. Зато што је то Свјетско Злочинаштво. У које Срби не треба да иду.

С тим што би овај пут, ако не иду, за разлику од прошлих вијекова, прошли без националне шкоде.

Увлачење у Нато Пакт је даље осиромашење Српске Нације. Јер, у пакету иде и чланство у ЕУ. А ЕУ значи Пљачку. Јединствено Тржиште је Велика Пљачка Морганиста и Финансијерских Територијалиста.

Мала Пљака је кад ти не дају да парадајз продајеш на њиховој Великој Пијаци. Већ ти остављају да га узгајаш само за себе. Велика Пљачка је кад те доведу у ситуацију да не можеш и да ти се не исплати да га узгајаш ни за себе. Већ ти они баце оглабине, ко псу у синџиру.

Стога Србија и Српска требају прекинути те процесе ЕУтаназије и Натовизије.

Ништа им теже неће бити него што им је сада.

А можда ће, једном, бити боље.

Ако се препустимо ЕУНАТО покрову, никад нам неће бити боље.

Србија нема муда да то учини.

Српска има муда ал нема услова.

Јер је затамничена у БиХ.

Стога је сада, први пут у Историји, Србима, Српској и Србији потребнија Политика него Војска. Памет а не Рат.

Српска и Србија морају наћи начина да се окрену Русији и Кини.

То је данас Слободан Свијет.

И све више ће бити.

Запад никад није био Слобода.

Наша несрећа је у томе што би и сада за Рат скупили стотине хиљада.

А за Националну Политику не можемо, у обје Српске Државе, да скупимо ни један Главни Одбор Странке.