ИНЦКО,
ЦРВЕНА
ЛИНИЈА
И БЕНЈАМИН
КАЛАЈ
Инцко је,
у ствари, прешао Црвену Линију.
Јер је
објаснио да је његов циљ, а и циљ других Високих Представника, Странаца
Усранаца и Неких Америчких Амбасада, да БиХ буде анектирана толико дуго док се
потпуно не исламизује и босанизује.
Исто то
је радио и Бенјамин Калај.
Инцко
једино још није стигао до набавке дрвених резбарија за печатаније арапским
писмом на босанском језику.
Аустроугарска
је имала посебне намјере са Босном и муслиманима. Дијелом су се оне уновчиле у
Другом Свјетском Рату, када су муслимани, скоро потпуно, били на страни
Фашизма. Који је био многоструко веће оваплоћење агресивног колонијализма и
уништења од свих које је сањала и практиковала Аустроугарска.
Није се
случајно ових дана појавила теза да је Атентат на Руског Амбасадора у Анкари
једнак Атентату Гаврила Принципа. Баш када је и Инцко говорио о томе да је
Додик, односно Српска, прешао Црвену Линију. Инцко, и други му, све њих
сматрају Терористима. Они и Републику Српску виде само као једну Терористичку
Ћелију. Желе да се разнесе опасана Референдумом. И све раду у том правцу.
У доба
његовог претходника, Калаја, Црвена Линија је била замаскирана јер су Срби у
том злу били потпуно потамничени. Нису имали Републику Српску.
Црвену
Линију је сам повукао и прешао Гаврило Принцип.
Његова је
Црвена Линија била линија Опстанка Срба.
Сада је
та Црвена Линија Опстанак Српске.
Коју
Инцко, и остали му, никако не могу да поднесу и дозволе.
Очито је
Инцко, као и остали му, учен и брушен на искуствима и концептима Бенјамина
Калаја.
Ситница
једна је разлике. Анексија овај пут није од стране Беча, већ Берлина.
Стога Република
Српска, опетујем, мора прештампати књигу Томислава Краљачића, Калајев режим...,
и дати је на наук јавним посленицима, националним радницима и тихим стратезима
Самосталности Српске.
