четвртак, 17. новембар 2016.

ПРОШЛО ЈЕ
ЛЕДЕНО ДОБА.
ШТА НАС ЧЕКА
У ДОБУ МАШЕ И МЕДЕ?

Гдје је Маша Трамп.
Међународна Заједница, што је лијепа синтагма за постратне окупаторске снаге, нови колонијални примитивизам, притајене деструкторе НДД Сфере и групу будибогснамица, већ одавно не зна шта ће са БиХ и земљама овог подручја. Укључујући и Хрватску која је утрпана у ЕУНАТО, брзином која је одавала лакоћу неозбиљности.
Дабоме, она није овдје ни дошла, ни послата, ни тако названа, да би нешто учинила, да би помогла и допринијела.
Међународна Заједница је овдје да би ослушкивала хоће ли мртвац да прдне. Да би примијетила шта јш може да се опљачка или разори и раствори.
Стога су овдје парадирали, од краја рата, дивљаци, аматери, безреференнтни идиотиди или најобичнији замаскирани шпијуни.
Дејтон је створен, и успио, само зато што је рађен по глобалним принципима односа снага Великих Сила.
Чим је малопређашним дат у руке, од њега се изродио монструм који се зове данашња БиХ.
Улога те Међународне Заједнице очита је по дјеловању Инцка.
Од свег дјеловања он има само понеку изјаву о Додику.
А данас о Додику прича сваки покрајац, политички почетник и заостали провинцијалац.
Ништа бољи од Инцка није онај Бриселски Хан који изјављује да је Србија у великој опасности од бујања национализма.
Будала. У Србији више не може да се појави ни једна Опасност. Осим, можда, још један Вучић.
Са одласком Цурице Обамице који је рушио земље успјешније од Гице Била, наступа Ново Доба.
Ако је Обама био инструмент Леденог Доба према Русији, у чему су страдале и Сирија, и Украјина, и многе земље ЕУ, само то неће да признају, чак и Њемачка, доласком Трампа, који није ништа бољи, само је јебенији и прагматичнији, који стаје наспрам или поред Путина, равноправно, какву могућност никад нису имали Обама, нити Меркел, наступа доба Маше и Меде.
При чему је, дабоме, Маша Трамп.
Правиће Маша срање по кући, по дворишту и по селу.
Али ту ће увијек бити добри Медо Путин, да ствари среди или да каже Доста, Машо. Ишчешљај се и помотај мараму па се смири.
У таквој ситуацији слаби улога ЕУ, Бриселске Бирократије, Ангеле Меркел.
Слаби и блиједи посве, улога Међународне Заједнице у БиХ.
То је огромна шанса за Српску и Србију.
За Србију на предсједничким изборима. Да добије, иако је већ касно, новог Предсједника Националне Класе. У шта не рачунам Тому, Воју и Ацу.
Касно је, јер таквог нема на Политичком Каленићу.
За Српску је све то шанса да се дубље отисне у Самосталност.
За Српску је најбоље вријеме када се велики мјеркају и погађају, договарају и уважавају.
Тако су је у Дејтону признали и прихватили. Босни и Херцеговини наметнули.
То је Ново Доба које је СДС, нпр, требала да схвати прије пет година. И да већ тада има Национални Политички Програм.
Кад таква странка то не схвати, онда њен простор заузима Иванић. Нуспродукт Међународне Заједнице, њен еквилибрист за локалне сцене.
Ну. И овако је Република Српска на коњу. Може још чекати Српску Демократску Странку.

Само, СНСД, за 2018у мора  наћи кандидата за Предсједника Републике. Који ће устајати и лијегати са Самосталном Српском. А у Сарајево, евентуално, ићи само ако долази Путин.