САВЕЗ ЗА ПРОМЈЕНЕ

ИСПОЧЕТКА

КО ЧЕТЕРЕС СЕДМЕ

У ЧЕТНИКЕ

Одласком Пробосића, те интелектуалне политичке громаде, концептуалисте, есдеесове Марине Абрамовић, брдско планинског српског Вили Бранта, креатора Пробосанске Политике Републике Српске, којом је срушена Федерација, и њен Парламент, као и Фахро Радончић, а из руку мрског Бакира отета Зеница и тако даље, двије велике политичке групације, Савез За Промјене и Српска Демократска Странка, обезглављене су.

Кренуло се крају мандата а они бауљају ко да су јели буњике и мамене краве.

Дискусије трају.

Оги се укључио. Предлагао сам летеће измјене. Чак и Пандуревићку да упрегнемо. Мектића да у Београд пошаљемо. У три лепа београда, додаје неко из таме есдееса. Јебали су ме за теве дуел али никада нећу рећи ко јер им никада не могу рећи не.

Шаровић ћути. Извезао месо у турску и воће у Русију. Још га јебе купус. Ако то ријеши, иде у Геседам.

Ћути и Босић. Играо на двије карте. На Мектића и на Додика. И обје карте изгубле играча.

Мектић, кодачујем, нариче. Требао сам хапсити Босића а не Додика. Упропастио је Савез За Промјене. Сад су наша мјеста упитна.

Одјекују идеје о повратку Јеремије у Есдеес. Стари Кадар. Бореновић се чеше. Да неће некоме пасти на памет да и Иванића врати.

Ну.

Како је на ствари.

Есдеес треба да буде сретан што се све догодило сада. Да иду, у дугим редовима, и љубе Есенесде у дупе. И да им изричу захваленије што нису начинили репризу грешке из 2012е, иако јесу понегдје, која би их заварала у гласовима. Да њих и турака има триста иљада.

Савезу За Промјене, пораз Есдееса је добар изговор да се распадне.

Тако јевтину Издају Срби одавно нису имали. А ни код Кинеза Ђуре нема а се купи. Ни за ена малка.

Био је то Савез Нонконцептуалиста.

Савез за угузичење два Педепеовца, једног Есдеесовца и једног Будибогснамовца.

Безидејна политичка програмска оријентација Савеза За Промјене није настала случајно у таквом паковању.

Она се темељи на беспрограмативности Есдееса и Педепеа.

За Педепе је познато.

Али се од Есдееса очекивало да има нешто од политичког програма. Јер, од те три ријечи, двије обећавају. Српска и Демократска.

Босић није успио да учини ништа на том плану. Ако је прву половину свог босовања потрошио на стабилизацију, другу је морао утрошити на програматизацију.

Власт се може побиједити само Политичким Програмом.

Може се и срушити на улици. Што је Босић, и цијели Сазап, покушао. О томе и Оги пише. Догађање Народа. Чиме само доказује да и релативно млад човјек може да буде политички плитак.

Јер. То се одавно не зове Догађање Народа већ Догађање Украјине.

Сада је и Сазап и Есдеес у тешком живом блату.

За Сазап и добро.

Али за Есдеес није добро.

Они су још увијек у облику Политичке Странке. Мада не функционишу тако. Али још увијек је код њих остало, једино код њих, неког опозиционог потенцијала. Мада су, у међудобу, остали без много људи. И закаснили су са Програматизацијом. Намјање мандат и по.

Налазе се, дакле, Есдеес, на дну са кога више није могуће одскочити. Они немају више снаге ни да стењу. А камоли да прдну и да скоче.

Есдеес је занимљива политичка историја.

Биће још занимљивије проучавати њихов крај.