КАКО ЈЕ СРБИЈА

ДАЛА КОСОВО,

ДАЋЕ И

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ

Избори у Србији, заокружиће Тројство из кога Република Српска може много да прочита о својој будућности.

Први дио те трилогије већ је написан, режиран и изведен на Великој Српској Сцени.

То је Косово.

Јасно је да је Србија дала Косово, одрекла га се, одустала и жртвовала тамошње Србе. Није то учинила Вучићева Власт. Ко зна кад је то учињено. И ко је све чинио да Србија саму себе доведе пред свршен чин.

Вучић Дачић су само у Бриселу потписивали неке срамне папирчиће, с ногу.

Косово је, други пут, отишло у Легенду.

Национални романтичари се сада, по небесима, надају како ће једног дана бити враћено у крило Србије.

Хоће. Ако буде Трећег Свјетског Рата, ако Србија да два милиона жртава и ако буде на побједничкој страни.

Што значи да неће.

Други дио Србијанске Тужне Трилогије, такође је написан раније а одигран је ту скоро, у Народној Скупштини Србије гдје су сви, осим једног посланика, гласали за Закон о потврђивању Споразума између Владе Србије и Организације Нато за набавку и подршку (НСПО) о сарадњи у области логистичке подршке.

Већ су тамо, у Србији, рекли да Србија и не мора да уђе у Нато Пакт кад је Нато Пакт ушао у Србију.

Овај закон је бржебоље потписао и Предсједник Србије а да се ни на лопату наслонио није.

Он је у својој садашњој форми безазлен. Иако је сумњиво то да је Закон изворно на енглеском а на српски језик је само преведен. Сумњиво је и то што ће уговоре из овог Закона потписивати Министарство одбране, што све плаћа Србија, што Нато и НСПО особље има дипломатске привилегије и олакшице, слободу кретања, осим у безбједносним зонама о чему ће се договарати са Србијом. Читај Ода Куд Оће.

Уговори и одредбе о опреми, трошковима, наоружању, производима и слично, крију највећу опасност. Јасно је да је отворен пут Нато технологији опреме  војске и да је затворен за производе оно мало преостале војне индустрије Србије као и за Русију.

А свима је јасно да си ратник и поданик оног чију пушку носиш.

Трећи лист Србијанске Тужне Трилогије одиграва се ових дана и недјеља. То су Избори.

Читава лепеза медијских лансмана и дегажмана о томе зашто Вучић расписје Изборе, а слијепо га слиједи Николић, као и у потписивању Нато Пакт Закона, има као циљ замагљивање Јавности и сваког појединца у Србији. Највећи дио посла је обављен медијским смећем које се посипа по људима па је већ сада важнији догађај даилине сношај оне Змај Животиње у Провима него скупштинско изгласавање НПЗ.

Стварни разлог избора је Вучићев нови мандат у коме ће завршити са остацима Косовске Трагедије, усвојивши и Нови Устав, у коме неће бити Косова ни у Преамбули, и у коме се Предсједник Србије више неће бирати на директним демократским изборима, у коме ће, новом компактном мандату, завршити највећи дио посла предаје Србије Нато Пакту. И у коме ће бити добар асистент у поробљавању и нестанку Републике Српске.

Тај пројект ће се изводити споро и тихо, као и улазак Нато Пакта у Србију.

Пошто је Србија потписник Дејтонског Споразума, неће се потезати формално питање нестанка Републике Српске. Али њено излашћивање, њено пражњење, њено претварање у суву змијску кожу, хоће.

Република Српска ће се претворити у Заједницу Српских Општина. Фиктивну и само на папиру, као што је и она косовска.

Сценарио јесте мрачан али није брз и краткорочан.

Што и јесте његова највећа убојитост и отровност.

Наду да до овога неће доћи дају могући резултати Избора. У којима би се искристалисале политичке и друштвене снаге које заступају разне опције и које у Народној Скупштини могу да се боре око Пута Србије који неће бити једносмјерна улица под чизму Нато Пакта.

То стање би се могло окарактерисати као Неутралност Окренута Русији и Кини.

Ну.

Сада на видику нема снага које могу да добију гласове за такву политичку расправу и климу која би довела до Неутралности Окренуте Русији. И која би спријечила предају земље Нато Пакту. Што је пречи циљ него окретање Русији.

Све што постоји на политичкој сцени Србије покривају Вучићеве димије.

Социјалисти Дачића немају снаге да ураде нешто алтернативно. Разлога је више него социјалиста.

Република Српска не смије много да се узда у Србију. Мора да води своје борбе Самосталности и Опстанка, у сваком политичкм тренутку, на сваком закону, у сваком кораку. Мора да се окрене Економској Стабилизацији. За шта је прилика пропуштена код продаје Телекома. Пропуштен је, добрим дијелом и овај мандат.

СНСД, као једина политичка снага на коју Република Српска може да се ослони, мора на Локалним Изборима да оствари резултат који може бити степеница за Опште Изборе 2018е. За то вријеме се мора самореорганизовати и престројити, окренути се онима од којих је побјегао Вучић, СДП и ХДЗ у Хрватскј, Бакир и Политичко Сарајево, Тадић и његова свилена лажна Демократска Странка. Организацији, Члановима и Бирачима.

Јер, кад се анализира тај бијег, на било којем од поменутих мјеста, јасно је да је резултат нестанак са политичке сцене. А то и јесте циљ Нато Територијалиста.

СНСД мора бити спреман да 2018е формира Економску Владу Самосталности. А да јој у преостале двије године овог четверогођа, припреми терен и полигон.

А са Србијом шта буде.