ЗАШТО
ЈЕ,
ДАКЛЕ,
U ХРВАТСКОЈ
ИЗГУБИО
ФАВОРИЗОВАНИ
ХАДЕЗЕ
Иако тако
није изгледало у опћој политичкој ситуацији, годинама и мјесецима прије избора
у Хрватској, некуноћ је побиједио Есдепе.
Наивци и
аматери су у ноћи избора честитали Хадезеу. Колинда Грабар Китаровић спада у
категорију Снајке Аматерке.
Нешто упућенији
политички блећци су током ноћи и сутрадан, честитали Мосту и прогласили их
побједником, уз традиционални површни постизборни поздрав Без њих се неће моћи
формирати Влада.
Карамарко,
тај Младен Босић Хадезеа Хрватске, одмах у понедјељак, отишао је код Кардинала
Бозанића. Кардинал Бозанић је католичке вјероисповијести.
Дакле. Хадезе
и Католичка Црква у борби против млитавог и мемљивог Есдепеа. Такозваних Социјалдемократа.
И, пораз.
Непотребно је
овдје набрајати све предности које је имао Хадезе током цијелог мандата. Есдепе
је доиста био великодушно неартикулисан. Од анархизације Загребачке
организације, до дозвољавања да их у Вуковару и другдје, Десница и Домољубци
шутирају ко олињале сеоске мачиће, до проблема са Линићем и губитка предсједничких
избора од Једне Тетке.
Цијела политичка
клима била је оријентисана на пораз Есдепеа.
Сада се,
пак, ситуација знатно разбистрила.
Сад је
могуће јасније закључити да је Јосиповић изгубио од Аматерке зато што је он био
неубједљив и безличан. На шта се додало и нешто неубједљивости Есдепеа.
На том
таласу погрешно је јахао Хадезе.
Мислили су
да раја игра за њих. Уживали су на врху трибина. Занемарили су тактику на
терену.
Бирачи,
који су увијек непогрешиви, кад нису парама, преварама или напредњачким
магијама изманипулисани, схватили су то и гласове дали разноразним мостићима
који су се окупили у нешто што је неприродно да би добило 19 мандата. Природно би
било да је Мост добио четири или пет.
Хадезе
Хрватске примјер је како је дуго и болно одумирање ратне националистичке
странке.
Ови избори
су показали и како Ратна Националистичка Странка, мада се Хадезеу Хрватске може
додати још тих придјева, тешко може да усвоји и најобичнију Страначку
Технологију. Организација и Кадрови.
Сам долазак
Карамарка на чело Хадезеа, класичан је примјер промашаја и политичког
аматеризма. То је као однос Мона Лизе и Инсталације.
Али, Хадезе
је грешке учинио и по терену. И прије Карамарка. Та еквилибристика са
организацијом и људима који имају искуства и минулог рада била је пребрза и насилна,
неорганизацијска и неунутарстраначки демократска. Стога и јесу на тим ситним
локалима побиједили непознати и неубједљиви чланови Моста. Начелници Малих
Опћина.
Хадезе се
уздао у Католичку Цркву. Много више него Црква у Хадезе.
Умјесто да је,
након толико година од рата, схватио да се Велика Политичка Странка мора
организовати скоро као Црква. Скоро као Војска.
Разлика је само
у томе што су Молитва, Метак и Глас различити артикли.
Мој Странконаук
говори да екстерне факторе можеш искористити за резултате на изборима али ти
они никада неће донијети побједу.
