понедељак, 15. јун 2015.

САВРШЕНО
ФУНКЦИОНИШЕ
ИНЖЕЊЕРИНГ СТРАНАЦА.
ОПШТА ЈЕ
НЕСТАБИЛНОСТ
У БиХ.

За разлику од Младена Дел Бој Иванића, Младен Родни Босић је изузетно Политичку Глуп Чојек. ПГЧ.
Дел Бој Иванић је подмукао, нарцисоидан, себичан, прорачунат и хладнокрви обављач.
Родни Босић је мува која је, из шуме, угледала ражањ на коме је било крме и више не гледа ништа, спремна је напустити и опозициону ладовину, излетјети на сунце и спржити крила, јер није спремна да лети на тако сувом и врелом зраку, само да би се дватрипут облизала, изблиза, код ражња.
Тако је пројектован Савез За Промјене.
У који је Родни Восић улетио као Мува Зунзара. А Дел Бој Иванић, чекао у ладу, са Петокраком, на хајнекену, и задовољно мастио брке јер је вишеслојне омотаче ражња већ појео. Постао је Члан Предсједништва, СТЈЖ. Жежено.
Слично је пројектована и власт у Федерацији. Слично је пројектован и Кловн Комшић, не први пут. Па је од такве власти у Федерцији и такве гарнитуре из Републике Српске, створена нестабила власт на нивоу БиХ.
Остало је још да се дестабилизује власт у Републици Српској, што се све успјешније ради.
Родни Босић је душу дао да води један регионални одбор велике странке. По могућству, Дубичко-Ножички. Али није ни близу референтан да води Велику Политичку Странку кроз Велике Режиране Трендове.
Народњаштво, Пробосанство, Помирење, Неконфликтност, Несукобљивост, Нереферендумност, Сарајевичност, Државитост. Све су то политичке флоскуле и оплазе које су му потурене. А на које је он полетио као она шумска мува.
Није схватио процесе који се већ креирају у региону.
Узмеш Будалу, претвориш га у неку од ништанезначећих еуропских амбалажа, Демократски Прогрес, Напредна Странка, потапшеш га по рамену, касније, кад постанете интимнији, и по гујици, и кажеш Ти си нам једини спас, рачунамо на Тебе и на Реформе. И ни на кога више.
Процеси у региону не иду ка помирењу и оном што је Младену Босићу потурено као прича. Иду ка потчињавању и разбијању Срба.
То ће се чинити свим приручним средствима. Тим Српским Пробосанством али и Резолуцијама о геноциду. Јер оне изазивају сукобе из којих ће, опет, Срби изаћи још потчињенији и разбијенији.
И тако унедоглед. Док се Србија потуно европски не шумадизује.
Савез За Промјене и сет Резолуција о Сребреници, из истог су дизајнерског центра. Обликовани за исту намјену. Потчињавање и разбијање Срба. Србија се већ сама разбија и није потребно пуно зноја.
У томе је трагичност Младена Босића.
А не Младена Иванића.
Јер је он одраније пројектован као такав зупчаник у диференцијалу и јер му је Странка тако пројектована.
Али. Младен Босић, води Велику Српску Странку.
И нема права да буде Моника Код Била.
Република Српска би данас била много стабилнија и самосталнија да Босић није прихватио учешће у Бакировој Власти у Сарајеву.
Али. Младен Босић, тај наивни несимпатични Родни Српске Политичке Сцене, не може да схвати да ће у овој нестабилности све падати а само ће се Бакир држати на површини.