субота, 9. мај 2015.

СВЕ СЕ МОЖЕ
ЗАПАЛИТИ.
МАКЕДОНИЈА.

Дабоме да сви у својој несрећи, или су свом крволоштву, не водимо много рачуна о околним чињеницама. Поведемо се за нечим што је најрјечитије у једном тренутку, без праве свијести о свему и властитом интересу и дугорочном пробитку. Па кад се прашине слегну, сви постану сретни што је тако, опет не видјевши зашто се нешто баш тад слегло и зашто је нешто легло ту баш гдје је легло.
Срби су умјетници у овој врсти Егзистенцијалне Филозофије.
Муслимани, Хрвати, и други околни, умјетници су другим егзистенцијалистичким дисциплинама.
Морам да кажем да неки, међу њима, изазивају сажаљење а неки гадљивост.
Срби су, тако, на почетку Ратова Братства Јединства окренули главу на погрешну страну. Говорим о оним будалашима Вировитица Карловац Карлобаг. Што је, не са том политиком већ са политиком заштите Срба у Хрватској, подржавала сва Српска Врхушка.
То је било поптуно погрешно и донијело је опустошење Срба у Хрватској и у пола БиХ.
Срби су гледали на погрешну страну. Док је на правој страни за будуће деценије грађено легло ватре, ратова и зла.
Требало је пустити крају независност Хрватске.
Ко је икад помислио да се то може спријечити, будалаш је. Сада би имали Србе у Хрватској као сачувано национално тијело, њихову имовину и, у балканским размјерима, одличан геостратешки позитивни аргумент.
Никоме, јелде, није било сумњиво што Македонија није добила Естрадну Независност него се стално титулисала као Бивша Југословенска Република. Никоме није била сумњива дисциплинована тишина Шиптара и Косова. Никоме трајност Ђукановића.
Србија је, тада, на самом почетку, требала да гледа на ту страну. Да, барем предвиди шта се може очекивати и шта ће се догађати.
Да не кажем да је интелектално-јавни србијански слој требао да пуно унапријед промисли о свему и прихвати и понуди координатни систем практичној политици и националној свијести.
Ну. Тај слој или не постоји или је неспособан.
Да није тако, не би сада нека Биљана Србљановић, која се уврстила у неке независне позоришне писце, европејце, курцепалце, инетелктуалце, водила интелектални ратић против Лепе Лукић.
Или неки други исмевали, бре, Параду у Москви.
Очекујем да неки Академик, негдје у колумни, нападне Џеја.
У том Стању је данас Србија. Срању.
Док се пали Македонија. Што је само корак до паљевине Севера Косова и Југа Србије. Па, затим, Грчке и Црне Горе.
Никоме није било сумњиво и систематско уништавање грчке економије. Као и ни сада што није сумњиво то што нико не жели да помогне већ само да је даље уништава.
Таква уништена земља душу је дала за осовину ратне палежи. А осовина би могла, кад буде коме одговарало, да крене и на сјевер.
Американци су одмах упозорили Грчку да се не грчи пуно око Турског Тока.
Линија Пиреј – Будимпешта, вишеколосијечно је опасна по Територијалистичке Финансијаше Запада. То је линија потенцијалног утицаја Русије и Кине. Ту се Слобода и Мир не смију дозволити.
Тероризам у Зворнику је упозорење да је БиХ лака мета. Српска је мета одавно.
Тај Тероризам може лако да се помакне према Западу. На чиста неједнакоправна хрватска подручја. Чиме се, аутоматски, упетљава и Хрватска.
Све ово Србија дочекује потпуно неспремна као и Ратове Браства Јединства.

И из свега ће изаћи као највећи штетовалац.