четвртак, 8. јануар 2015.

3487.
КОСОВО
РУСИЈА
СРПСКА

Из мануфактурне радионице за високотехнолошко хеклање Јавног Мнијења у Србији, и околини, пуштен је димни сигнал ПППВ о томе да Србију ове године чекају три свјетска изазова. Русија. Косово. Српска.
Нису прецизно рекли када али, колико сам прочитао, Српска треба да се плахне и скине у љето.
Када одузмемо то да се на овај начин билдују мишићи ПППВ, како га се не би замајавало локалним проблемима инокосног Србина.бре, Какве везе има Српска са Србијом.
Србија већ четврт стољећа, не сва, не здрава, не нормална, већ њена политичка, економска, пљачкашка, национална, таложина, опстаје на рјешавању сидбине Срба изван Србије.
За то вријеме Срби изван Србије су, добрим дијелом и заслугом те параполитике, и полуполитике, истријебљени.
Само се још држе Срби Српске.
Који су пуким историјским случајем и својом великом жртвом у рововима и на огњиштима, избјегли судбину Босанског Јасеновца и преласка Великог Газа на Дрини.
Стога је свака јавка из Београда о судбини Српске, било директна, од Власти, или провучена у Медијима блиским Таблоидима, пуштање ледене језе кроз српско национално ткиво у Републици Српској, односно у БиХиС.
И на апотекарској ваги и на кванташкој пијаци, дакле, сваком, јасно је да Србија не смије да анулира Русију, да јој уведе санкције, да окрене леђа Мајчици. Србија, под све већим притиском западних крволока Нато Пакта, Збигњева, и Панцир Меркел Дивизион, има маневра само толико колико постоји могућности играња слагалицом Косово и Српска.
То они са изузетним животињским нагоном за политички опстанак, у Београду, добро знају.
Како, свједоци смо скорашњег убацаивања Косова у ложионицу међусрпског опстанка и дављења, између Вучића, Николића и Дачића.
Тужно Косово више није проблем Државе Србије, Устава Србије и Српског Народа већ проблем опстанка на двору.
У тај проблем се лако може упаковати и Српска.
Картонска кутија је нађена. Иванић, као ЧланП, и Савез за Промјене и Бадњак у Сарајеву. Као садржај Бакирове подсукње.
Још само да се нађе украсни омотни папир и слатка мала машница.
Дабоме да разумијемо да ће услиједити притисци на Републику Српску. Да се испразни, да пропадне, да постане још једна Српска Небеска Прича. То је на сцени од почетка рата. То је на сцени сваког божијег дана мира.
Досад смо се одупирали. Без помоћи Београда.
Ни у вријеме највећег политичког пријатељства, Београд није могао да нам помогне. И да је хтио.
Сада је наступило вријеме Политичког Прагматизма са Београдом.
Знајући Србе, Политчки Прагматизам међу њима, једнако је опасан као и Братска Љубав.
Република Српска треба да гледа своје снаге и своју политичку егзистенцију. Ни једног тренутка не смије да стане и да се поузда и небеске савезе и бриге из Београда.
Само унутрашња политичка снага и мобилизација цијеле НДД Сфере може да превлада двије велике опасности.
Једна је одлазак Колаборациониста у Сарајево. Друга је натурање, и преузимање, Српске као бриге Београда.