четвртак, 2. јануар 2014.

2576.
КАКО
ОД МАЈКЕ
НУРЕ
НАЧИНИТИ
ДИВЉАКА

Отоманско Мрачњаштво надвија се и пада на поштене дневноживствујуће муслимане оловном нескидивом тежином, много опаснијом и разорнијом од чернобилске нуклеарне.
Од људи се производе монструми и они се, такви, користе у дневнополитичке и дугорочне сврхе мржње, отоманизације и средњовјековне крволочности. Против Срба.
У Србији је, у саобраћајној несрећи, погинула трочлана породица а једна од жртава је био и осуђеник за стријељање младића, цивила, код Сребренице, или Братунца, у току рата.
Могу о том злочину да кажем штагод хоћу. Био је рат. Што сте се хватали у коло. Што сте српску дјецу убијали за Божић. Што сте се у Другом свјетском рату иживљавали над Србима. Али могу да кажем да ми је жао што нема смртне казне јер онај ко стријеља ненаоружане цивиле у рату заслужио је смртну казну. Пријеку.
Ну. Медији сарајски су, након саобраћајне несреће у којој је погинуо и осуђени злочинац, који је био на допуштеној слободи, пронашли мајку једног од стријељаних дјечака. И натјерали је да каже како је правда задовољена. Мада јој је мало жао његовог дјетета које је погинуло.
У авазовом тексту се нормално говори да је то стријељање дјело четника. Мада тај, и други дивљаци, немају никакве везе са Четницима. Осим што је, ваљда, Србин. И што су сви Срби Четници.
По страни се остављају све чињенице, да је тај злочинац осуђен по закону и да издржава своју казну, чак и та да су ти некакви Шкорпиони били паравојска, регуларна колико и Армија БиХ, што немају везе ни са Черницима, ни са Великом Србијом, ни са Србима, ни са Републиком Српском. Само је битно то да Мајка Нура каже да је добро што су изгинули у саобраћајној несрећи.

Како смо осуђени да, у БиХ, живимо са Мраком.