недеља, 15. септембар 2013.

2330.
ДРУГА
ИСТОРИЈСКА
ГРЕШКА
ЕСДЕЕСА
 

Знате ли шта сам рекао, кад ме је страначки Политбиро питао у вези са сарадњом са Есдеесом а на нивоу заједничких органа и институција, знајући да сам је ноћу пуштан с ланца, па да бих могао растргати неког Есдеесчину, чим наиђе, пошто их разазнајем и по мирису.
Рекао сам, тешка срца, Све за Републику Српску.
Да је то рекао и Есдеес, не би данас били аутирани. И остали крај пута, као политичко сироче.
Есенесде је, политички неуобичајено и великодушно, понудио сарадњу, и Платформу, за јединствено дјеловање на простору заједничких инсутуција које је, у ствари, џелатиште, вашариште и превараоница најмрачнијег типа.
А шта је урадио Есдеес. Сахранио Платформу. Као Дроњци и Дркоњци Повељу.
Оно што је довело до губитка повјерења и толеранције у Есенесдеу, може се сортирати у неколико одјељака.
·         Есдеес је, за вријеме тог заједничког дјеловања, показао Регионички систем смањене урачунљивости за опште, националне и државне, Државе Српске, послове. Тај положај у власти Ваше Државе, БиХ, користио је искључиво за регионални добитак. Ко да их је правио Силајџић. Или, у побољшаној варијанти, Динкић. Тај Регионички синдром демонстриран је у бескритеријском запошљавању и ангажовању есдеесовог паљанског клијентаријума. Без вриједносних, опредјељујућих, српских и сарађујућих критерија. Запошљавао је и ангажовао свако из свог буквика. Шаровић. Бабаљ. И још неко и понеко.
·         Шаровић, који је добио на поклон то мјесто, ничим заслужено, без референци у политичком капиталу уопште, и уз огромну штету коју је Есенесде имао унутар својих редова и структура, умјесто да искористи прилику и дјелује као Представник Српске, он је дјеловао као Вођа Клијентелистичког Клана. И прихватио закон о царинским тарифама. Који не треба да буде на нивоу заједничких органа. Његово образложење да је хтио да помогне привредницима, поптуно је депласирано. Есдеес његовог доба, а и доцнијег, никада није помогао привредницима. Већ само криминалцима.
·         Огњем Тадић показао се као Мало Маче, а не Огањ, које преде у Сарајеву, умјесто да радикализује стајалишта и позиције и тако учини нешто за Републику Српску.
·         А сви скупа, показали су неконзистентност Есдееса као валидне и кредибилне политичке структуре. Јер. Све што су радили нису радили за позицију Есдееса. Да би ојачали странку и њену српскост. Српској треба још једна јака политичка странка, па макар била опозиција и пет мандата. Јака политичка странка је увијек Државни Механизам и Политички Капитал. Ваљда је сваком јасно да се држава не прави спомоћу испрдака типа ПДП, НДП, НСП. Михајљица је искурак.
Есдеес је требао да буде сретан што је добио такву шансу. Да се обучи за Државне и Националне послове Српске. Јер они такву прилику нису никада имали. У рату, и послије рата, контактирали су са полусвијетом шпијуна, манипулатора и дресера. Сада су добили прилику да дјелују у окружењу без дивљака Охаера и са дипломатским и европским свијетом. И да схвате њихов механизам, изграде технологију и припреме се за вријеме кад једног дана дођу на власт. Да им бијели лук и сланина не буду једине политичке алатке.
Босић је требао, прећутно, да прихвати да и у сљедећем мандату буде у опозицији и да даље гради странку. На нивоу заједничких органа као Државну и Националну, за Српску. А у Српској да иде тешким путем градње аслтернативне политичке концепције. Која је такође, ако је нађу, капитал Републике Српске. А он се ухватио Мисије. Ко Станија Курчије.
Када је видио куда ствари иду, требао је сам да изађе из Платформе и повуче своје Клијенташе из органа и институција.
Јер. То што су они радили на Паљанском Платоу, слаби позицију Есдееса али слаби и његови позицију као лидера странке.
Овако је дошао у ситуацију да му Чавић чита из карата и са длана о томе да, штагод буде, Есенесде поентира.
Тако је тај Есдеес други пут, међу Србљем, промашио и шефа и станицу.
Први пут, када нису успјели да се из ратног свенародног и свенационалног покрета, преобразе у Политичку Странку.
И сада, други пут, када нису искористили политички поклон. Који ни ћаћа сину не даје.