петак, 21. јун 2013.

2164.
РАДО
ИДЕ
СРБИН
ИЗ ПАРТИЈЕ
 

Владимир Гоати, један од овдашњих теоретичара новије страначке и партијске збиље, што је неоспорно освјежење у односу на фосилну сарторијанску плејаду партијолога која се више не може ни читати ни изучавати и само се цитира у студентским семинарским радовима, некидан изјави да је идентификација бирача са партијама/странкама ниска и уска, слабог је интензитета и варљива је и промјењива.
То није тако само у Србији, или у бившој СРЈ, па нити у бившој БиХ, тај тренд је одавно забиљежен и у другим земљама постортодоксног колективизма.
На западу, пак, стање је још и горе. Број чланова партија/странака је смијешно низак. На Балкану сви хоће да буду и играчи и селектори. Тамо нико ни портир.
Два су основна узрока оваквих појава, барем што се тиче овдашњих пашњака и пропланака.
Падом социјализма и Савеза Комуниста Југославије, популација је доживјела колективни партијски нервни подсвјесни слом. Савез комуниста је био више од политичке партије. То је била Икона Петоручица која је симболизовала сигурност и моћ колективитета, припадност и извјесност и у садашњости и у будућности.
Кад је ступио на сцену План Великих Кројача, Моро их зове Билдербеговцима, велике народне и широке партијске масе су схватиле да је све дозвољено. И оно што није изричито забрањено и оно што је било забрањено.
У партијском и страначком смислу отвориле су се ниске политичке страсти. И у међуножју и у међуглављу. Демократија је Овдје ступила на сцену не отварањем вратница већ падом цјелокупне ограде. Демократија није ушла у тор. Торњани су се размилили по Демократији. Мало је који теоретичар  и практичар покушавао да сагледа процесе и трендове и предвиди њихову штету на национални, друштвени и државни сегмент. А није имао ни потребу ни користи од тога.
Огромна је национална штета, нпр, стављање народног покрета у улогу политичке странке што је диверзантски проводио Караџић. Што намјерно, што из потпуног политичког и артикулационог лаицизма.
Финале тог процеса је невјероватна лакоћа преласка цијеле једне армије чланова и потпуне структуре из калибрисаних радикала у виолентне напредњаке.
Ту је и клица другог узрока.
Инострани фактор. ММЈ. Поменута трансформација није могла да се реализује без изведбеног и едукативног пројекта са стране.
Крајњи циљ Иностраног Фактора је општа декомпозиција, уситњавање, неповјерење и манпулација. Стога и јесте на сцени, нпр у бившој БиХ, повика на странке као извор корупције и свих осталих зала, од незапослености до недоласка Нато Пакта и страних инвестиција. Стога Инцко, Бивши Високи Представник, непрестано сере да политичари треба да раде за своје грађане а не за себе. То разарање јавног мњења и појединачног опредјељења треба да створи мозаик политичке артикулације који је легоитиван, који се лако, брзо и непримијетно мијења. Који је као слој размрвљеног стиропора на површини воде. Извадиш шаку експандираног гранулата и бациш, или додаш нову шаку, нико не примијети.
Посљедица тих дјеловања Иностраног Фактора, и такве технологије управљања земљоузима, Земљоузи су међународно признати виртуелни простори између двију држава, јесте формирање разних странака за кољитак ситне стоке, кандидовање Комшића, одвајање истог, дијељење великих националних странака, претварање политичара, сарајевских лидера нарочито, у Фараоне. А свих осталих у Криминалце.
Политичке странке, и овдје али и у околним државама, нису до краја оспосбљене да се носе са Иностраним Фактором и свим тим негативним трендовима.
Да би биле способне морају прискрбити неколико особина.
·         Морају знати да расту са својим растом. Да пазе да им у том расту складно расту и ноге и руке, и уши и носеви, и оне ствари.
·         Морају да знају да владају својом моћи и да у страначку моћ само донекле упуштају екстерну моћ.
·         Морају да знају да одрже побједу.
·         Морају да знају да поднесу пораз и изборну опомену.
·         Не смију да се рјешавају организационих људи по хоризонтали, нарочито не оних искусних и заслужних.
·         Морају са имају моцартов слух за обнову те хоризонтале и уважавање армије добровољних давалаца свог чланства.
·         Морају да знају да немају бољих савезника, укључујући странце, цркву, матице, медије, бизМисмене и друге крпеље и губаре, од свог чланства, активиста, симпатизера и гласача.