МУЛТИЕТНИЧНОСТ,
МУСЛИМАНСКА БАНАНА
НА КОЈУ СЕ ХУСО ОКЛИЗНУО
СЕДАМ ПУТА

 
Да би  Наша Босна била наша, у Рату ћемо жртвовати Мир а у Миру ћемо срат о Мултиетничности.
Позната је она Алијина Просерица о три мотокултиватора за БиХ.
И тад су сви мртволадно гледали шта фанатик, који је написао Исламску Декларацију, прича, меди и маскира.
Та медовина је плаћена са Сто Хиљада Живота.
Данас, након крвавих Ратова који су подијелили Срба, Хрвате и муслимане, више него икада у Историји, који су подијелили чак и Хрвате и муслимане, Бакир Изетбеговић, поново прича о Мултиетничности.
Он је, поред Срба, Хрвата и Бошњака, пронашао и четврту Нацију. Тузлаке.
Да није тужна због секса са Докторатом, и Себија би се закоценула од смија.
У ствари, шта је на ствари.
▪ Бакир је у Чаврнидији. А са њим и Политичко Вођство мислимана, данас Бошњака.
Та Чаврндија је одсјај Старог Отоманства.
И Турци Османлије су, подсвјесно, знали да овај простор није њихов. Само, они нису жртвовали Мир за ово. Отишли су кад је наишло друго вријеме.
И турци Сарајлије, подсвјесно схватају да БиХ није њихова. Али, немају куда да оду.
И то желе да лијече тако што ће Србе и Хрвате натјерати да оду.
Зато се врте у Чаврндији, још од Исламске Декларације.
▪ Бакир Изетбеговић нема никаквог политичког капацитета. Није имао ни Алија. Али је Алија имао цијели противсрпски Запад узасе па је то, у Распаду СФРЈ, изгледало као нека Политика.
Јебеш Политику која се темељи на ЗАВНОБиХ-у.
▪ Бакир Изетбеговић нема никога узасе.
Ни у Сарајеву, ни на Западу.
Стога он прича о космичким силама. ЕУ, НАТО...
▪ Мултиетничности се сјетио, из дугих ноћи у Трезору.
То је толико јадно да нико озбиљан у Јавности, не жели да то побија и разобличује. Јер је сваком исподнижења.
Ну. Требало би.
Политика је понављање, некада бескрајна банализација, да би Јавност схватила шта хоћу, често морам да понаваљам шта нећу.
▪ Бакирова Мултиетничност не служи само као Гола Лаж.
Он њоме прикрива апсолутни федерацијски терор над Хрватима. Сада тражи да му Хрвати предају и Владу Федерације. Он ће њима дати Комшића. Којег су, они, Аге Лагумџије, измислили и натурили.
▪ Мултиетничност, Мултиетничност Четири Прста, Изетбеговићу служи да продаје Већински Концепт.
Он непрестано говори о муслсиманској већини, о хрватској мањини која је њих, већину свела на половину у Федерацији а која мора да буде 33% на нивоу БиХ.
То је главни проблем код муслиманског Сарајева кога представља и заступа Бакир Изетбеговић.
Муслиманска Већина и у Федерацији и у БиХ.
Стога треба сваког дана раскринкавати ту његову Лажну Мултиетничност.
*
Главни проблем муслимана у БиХ, Бошњака, Сарајева, није 33%. Већ 33 обртаја.
Та музика више не може да стигне вријеме које је, чак и у БиХ, отишло испред Људи и Живота.

 

РЕПУБЛИКУ СРПСКУ
САДА ЈЕБЕ И РАЗЛИКА
ИЗМЕЂУ ХРВАТСКЕ И СРБИЈЕ.
ИМАЛ ИШТА ДА НАС ЗАОБИЂЕ.

 
Хрватска је увијек била под Западом.
Србија се, сад, курвањски, подвукла под Запад. Запад то представља својим великим успјехом.
Хрватска је у Ратовима Братства Јединства гледала само себе.
Схватила је да ако се бори за Хрвате у БиХ, неће јој се устабилити неовисност.
Пустила је Цвијеће да уради шта уради.
Србија је у тим  Ратовима била слон у стакленој башти.
Није знала шта са Србијом, шта са Србима. Није схватила да је све против Срба. Све за истребљење Срба.
Хрватска се сада окурчила.
Са два блиједа државна лика.
Много више се кочопери него у вријеме Туђмана Страшног.
Предсједник Хрватске сада одликује хрватске постројбе у БиХ.
Сарајево у опсади.
Предсједник и Премијер отворено јавно понижавају Сарајево.
Хрватски Миповац, Радман, изјављује да је Високи Представник престарила институција, Тристаћ, сад је вријеме литијумским батерија.
Србијски Миповац, и све остало, Вучић, изјављује да зна Шмита, да је Шмит озбиљан, да разумије Додика и његове фрустрације, ко да Додик игра Не љути се човјече, али да је Србија, тојест он, Вучић, за Целовиту БиХ.
Дакле. То је исто оно што је радио  Милошевић.
Покушај управљања Србим Српске.
И Милошевић је све са Србима радио да би он, и његова клика, опстао на Власти.
То исто данас ради и Вучић.
Само Вучић неће Србе из Републике Српске послати на Косово. Послаће Шиптаре по Србији.
Мене је живог страх, срећа нећу живити још дуго, да не дође доба када ће Вучић у Припиздинцима, да држи збор о годишњици укидања Републике Српске, када ће да дрекне, плачљиво и пичкаасто, у микрофон, Дао сам вам Завет да Републике Српску више никад неће укидати.
Хрватска је у ЕУ. Са Западом као миразом.
Стога Хрватска може тако да се понаша према БиХ.
И сада, закашњело, када их је добро изјебала, штити Хрвате Херцег Босне.
Хрватска може да добије бриселске паре за Пељешачки Мост. Који ће градити Кина.
Србија жели у ЕУ. Пуже.
Србија никада неће ући у ЕУ.
А и ако би ушла, чаробним штапићем, никад не би добила паре да Кина гради нешто.
То је горе по Републику Српску него по Србију.
Јер ће Вучић да га шиљи на Српску, све како би доказао да је еукооперативан.
Вучић нема на чему другом да узима поене Запада и обавља свој задазак.
Србија је покорена и потчињена.
Србија је много више западна него Хрватска.
Само је Запад, Хрватској омогућио достојанство, државно и нереално, опростио Геноциде. А Србији узима достојанство. И узимаће га док се потпуно не поништи идентитет Срба.
Док сви Срби не постану Лезбијке.
Хрватска неће одустати од Хрвата Херцег Босне и од односа према Сарајеву.
Вучић ће све више љубави и понижења да исказује према Сарајеву.
Хрвати и Херцег Босна неће нешто нарочито профитирати од подршке Загреба. Сарајево је узело толико да се тешко може вратити на старо.
Ну. Штетоваће Сарајево. И Насеобина БиХ.
Којој Хрватска никада неће дати да уђе у ЕУ. А и за НАТО, питање је.
Сарајево неће профитирати од подршке Вучића.
Штетоваће Република Српска.
Хрватска је добра са Русијом и Кином.
Србија није тако добра са Русијом и Кином.
Издајник Вучић би покварио и Маљ.
Република Српска трпи штете од таквог односа Србије према Русији и Кини.
Хрватска без проблема гради Мост према Српској.
Србији се омета градња Бук Бијеле.
Сарајево не може ништа Хрватском Мосту, ни на југу ни на сјеверу. Према Србији може шта хоће.
Преко леђа Републике Српске.
Република Српска мора да се одмакне од Вучића. И да периодично званично прича о Специјалним паралелним везама, по Дејтонском Споразуму.
Република Српска треба да користи садашњу констелацију са западне стране.
Република Српска треба да оформи свој Национални Интерес. Мало јавно, више тајно.
Да не остане на вјетрометини као Книн.
Треба бити спреман на све.
Вучић садпасад може да уведе Санкције на Дрини.
Вучић је много веће Српско Зло него Слободан Милошевић.

 

 

СРБИ СРПСКЕ
УВИЈЕК СУ ЈЕДИНСТВЕНИ,
О ТОМЕ СЕ НЕ МОЖЕ СУДИТИ
ПО ПОЛИТИЧАРИМА,
ИЗДАЈИЦАМА И КУРВАМА

 

Србе Српске није успио да подијели ни Септембар 93.

Ни Слободан Милошевић, на Палама.

Ни сукоб Полиције код Дервенте.

Ни Странци Усранци.

Што не значи да то није могуће.

По рецепту Београда за Републику Српску Крајину.

Ну.

На одређеном ступњу развоја Државе и Нације, то не може ни Београд.

Нетачна је синтагма да је Инцко са својим Ловачким Противсрпским Законом, ујединио Српску.

Одређене, ситногузичије, политикоидне, протуве, продајници, издајници, ситношићарџије, маргиналци, аналфабете, генералићи и аматери, само, подвили су реп и пустили уши.

Видили да немају никакву подршку за своја Недјела.

Србин постане муслиман.

Пробосанац Србин, никада.

Једном Пробосанац, увијек турчин.

Избори су подвсвјесно-ирационална манифестација Политичке Воље оних који излазе на Изборе. И оних који не излазе на Изборе. Јер се слажу, чак и ако им је свеједно, са оним  што ће изабрати они који излазе на Изборе.

То не значи да су избори нерационални.

Људи гласају за Власт или за Опозицију.

Али, гласају у Републици Српској.

Подсвјесно, мисле да ће и једни и други, заједно или који превагну, радити за Републику Српску.

Избори су само верификација одговорности Вођства.

Вођства Републике Српске.

Вођства Странака на власти.

Вођства Странака Опозиције.

Бирачи не могу да четири године раде оно за шта су гласали.

Они не  могу ништа да учине за дневну корекцију Власти, или политичког понашања Опозиције.

Могу након четири године.

То јесте дуг период и спор ритам.

Који Демократији оставља простор да се извитопери, Властима да се искваре а Опозицији да изда.

Бирачи, без обзира на ирациоцналну и подсвјесну, преовлађујућу, компоненту код Гласања, кажњавају.

Тако је СДС на сваким Изборима губио гласове. На задњим, 50.000 гласова. То је цијела једна Странка.

Ситуација око Инцковог Лова Срба спасила је Странке Опозиције Српске, од казни на изборима сљедеће године.

Слабост Парламентарне Демократије у томе је што изабрани представник, Одборник, Посланик, Вођа Странке, поготову, може да ради мимо онога што је заступао прије Избора и мимо онога што су Бирачи, подсвјесно, очекивали од њега, и њих, када су гласали.

Есдеесове Вође, Пробосић, Говединарица, Шарговић, нису никада Бирачима причали о Пробосанству. А проводе га.

Нису никада причали о Рушењу Власти Српске. А покушавали су.

Тражили су Гласове за легалне процедуре. А послије се понашају супротно.

Бирачи су, дакле, јединствени.

Кајмак по Странкама, ђекад, позелени, усмрди се.

Република Српска је, у цијелом Српском Вијеку, најчистије Српско Јединство.

x

ОДАКЛЕ БАКИРАШИМА ОПТИМИЗАМ
ДА ЋЕ ЗА МЈЕСЕЦ ДАНА
ПОТЕЋИ БОНСКА ОВЛАШТЕЊА
И СМЈЕНЕ СРБА А РЕПУБЛИКА СРПСКА
ЋЕ ПОЧЕТИ ДА КЛАЊА

 
Бакир Изетбеговић је од Бабе Алије наслиједио ту изврсну особину Акшам Сокака, и вјештину, лажног уљепшавања, замазивања, сјајења млина за каву, неискрене наивности и заглупљивања акшамлија и сокаклија.
Он говори, поводом доласка Каспер Шмита, о мјесец дана након чега ће се Република Српска сударити са зидом. Јер, Шмит не изгледа бог зна како али је један фини господин а иза њега стоји НАТО, ЕУ, Амбасаде, Цивилизовани Свијет и Асоцијација Ванземаљаца у седам Галаксија.
Нешто слично је бесједио и Жељко Комшић Пељешић, кад је изнио филигранску политичку анализу, да ће се они одљутити за мјесец дана.
Одакле, дакле, Бакирашима тај временски трун једног мјесеца, кад на овом простору све траје, стоји, вијековима.
Главни узрок тог самозаваравајућег става налази се у неспсобности муслиманског политичког, вјерског и паравојног вођства, да реално сагледа политичке координате и води муслимане, сада Бошњаке, тим Беспућима Исламске Декларације.
Идентична ситуација је била и на почетку Ратова у БиХ.
И тада су муслимани, њихово Вођство, почели од старта скока увис а завршили падом послије препреке на стипл чезу.
То њихово лутање, од Чвора Застава, Жртве Мира, савеза са Хрватима, Рата са Хрватима, схватања Дејтона као лажног документа... Завршило је поразима.
Ну.
Шта је сада у Мозаику.
▪ Поптуно се занемарује Дует Кине и Русије, у Савјету Безбједности, у само предвечерје доласка Нелегалца Шмита.
▪ Заобилази се досад незабиљежена рекација Амбасаде Русије, након сједнице ПИК-а. То више није издвојено мишљење.
▪ Додик се не анализира озбиљно. Осим кроз призму Опозиције, Треба срушити Режим, и кроз призму Нацистичког Унитаризма из Сарајева, Он руши Дејтон.ба.
Постоје диференцирани, јасни, потези Додика, кад он фингира, кад баца варалице, кад сије димне бомбе, кад има залеђе...
Није се озбиљно разматрало одлагалиште свих Предсједника Србије, досад, прејебавање Мадлен Олбрајт, покретање Теме Референдум, Одбрана Полиције Републике Српске...
Ако се озбиљно бавите Унитаризмом у Сарајеву, онда не треба да тражите Додикове мане, има их много, и од њих нећете видити шуму.
Треба да тражите врлине и способности.
А то захтијева озбиљност у националној и државној политици. Које у Сарајеву нема, због малог капацитета политичких глава и због непостојања Нације и Државе. Које једине могу продуковати озбиљне Политичаре. Вјера то не може.
▪ Званичне изјаве Хрватске, нимало не иду на воду Сарајеву. Ни Нелегалцу Шмиту.
То што Радман каже да ће сурађивати, то је ракурс Загреба, друге Државе. Они не могу да третирају нелегалност Шмита, као ми у Републици Српској.
▪ Београд, Вучићева Србија, није против Шмита. Али је то јалова подршка  Сарајеву.
▪ ЕУ, НАТО, САД... нису се претргли у неким одлучним подршкама. То се види на фаци Нелегалца Шмита.
▪ Док Сарајево мисли да је у офанзиви, Инцковим Законом, Република Српска је, у ствари, у фанзиви.
Јединство Народа, које никада није било спорно, сада је и званично испливало, кроз алатке Парламентарне Демократије.
▪ Сарај Чадор је све наде бацио на Бонска Овлаштења. Што је потпуно нереално. Прво такво прокламовано овлаштење довешће до потопа неколико нелегалних, неуставних, лажних, заједничких фунција у БиХ.
Истрајавање на томе, може довести до оружаних сукоба.
У сваком оружаном сукобу у БиХ, Сарајево је потпуно одсјечено и усамљено.
▪ Сарај Чадор се узда у слом Републике Српске, њене тренутне политике, не схватајући да је та Политика константа, још од Теме Референдум.
За то вријеме тиња проблем Хрвата у Федерацији. То не може ријешити Нелегалац Шмит и Бонска Овлаштења.
Бакираши покушавају да праве размјену са Хрватима. Да их зајебу. Ко да су они Латини. Нуде им Комшића у замјену за штројење Дома Народа Федерације коме би се из руку узело одлучивање о Влади Федерације БиХ.
То, практично значи елиминацију Хрвата. Поништење Федерације која се састоји од Хрвата и Бошњака, од хрватских и бошњачких Жупанија.
▪ Много је то Фронтова. 
x

И СТРАНЦИМА УСРАНЦИМА
И САРАЈ ЧАДОРУ,
САМО ЈЕ БИТНО ДА ЈЕ ШМИТ ТУ,
ЈЕР ЈЕ ТО БОЉА ВАРКА
И ОД САМЕ БиХ

 
Као некад Турци, Турским Друмовима, тако и Шмит, Бонским  Друмовима.
Ако апстрахујемо шкартљив људски и политички карактер, да изјавиш, Ја сам идеја Ангеле Меркел, и да дођеш негдје гдје те двије трећине не прихватају а једна трећина ти се лажно умиљава, и гдје не можеш урадити ништа међународно правно и цивилизовано, и ако одбацимо новчану корист која ће бити вишеструко већа него да то вријеме проведе у Њемачкој, на било ком мјесту, морамо се сложити да је Инсталација Шмит, идеалан  корак у БиХ који је поптуно примјерен Западу на овом подручју.
Корак сталног присуства без икаквог напретка.
Иако су муслимани жртвовали Мир за БиХ, они су из Рата изашли као губитници.
Изгубили су Рат против Срба, настала је Држава Српска.
Изгубили су Рат против Хрвата, морали су пристати на муслиманско-хрватску Федерацију.
Изгубили су Мир против Српске, Држава Српска је остала, опстала и јача.
Изгубили су Мир против Хрвата, Херцег Босна наплаћује своју Струју и није поклекла.
Изгубили су Мир протви Хрватске, која је кључни судионик свега што се може сматрати успјехом Сарајева у Ратовима које су непотребно водили.
На том муслиманском Губилишту у Рату, појавио се Запад и представио се као Побједник.
Успут је, према потреби, и муслимане третирао као Побједнике.
Муслимани, пак, нису схватили да не можеш постати Побједник тако што ћеш осуђивати Србе и прогласити их Геноцидашима.
На крају, када се подвуче црта, муслимани су се борили за Бонска Овлаштења Високог Представника.
Они, и данас мисле да је то њихов Ратни Плијен.
Не схватају да је та лажна алатка, од лажног ПИК-а, на основу лажних надлежности ОХР-а, алатка западне Територијализације БиХ.
Запад овдје има занимање само за Територију.
Њима Људи, Грађани, Босанци, Срби, Хрвати...не требају.
Зато је Шмит дошао у БиХ.
Чак и ако све ово не зна и није схватио.
Што је лако могуће.
Шмита не подржавају Хрвати Хрватског Народног Сабора.
То што га подржавају је латинска уљудност.
Да му не би опипавали муда, да установе да није за то мјесто, радије ће рећи Гутн таг.
Од муслиманске, бошњачке, компоненте, њега подржава само Сарај Чадор.
Та завтворена котлинска клика, зна да од Шмита не може очекивати чуда ни бонске бомбоне.
Ако буде зауставио јачање Републике Српске и резервисао Комшића, биће то пуна шака браде за њих.
Муслимански живаљ не подржава Шмита, ни било којег Шмита. Они су оковани дневном мржњом према Србима и од њих се више не тражи, више им се не даје и више их се не пита.
Дакле.
Шмит је овдје наставак константе неефикасне Западне Територијализације.
Република Српска се мора односити према Западу, ЕУ, Сарајеву и ОХР-у, спрам те чињенице.
Мора да буде спремна на дугорочну борбу за Опстанак и Самосталност.
Та борба ће да буде дуга.
Од Калаја, прије више од сто година, дошло се до Шмита. Пад јесте, али трајност, такође, јесте. 
x

 

 

ЗА БАЛКАН ОПЕН,
ЗА СРБЕ СТОПЕН,

ЧУВАЈМО СЕ ВУЧИЋА

 

Најновија суманутерија србијског Председника Вучића о Опен Балкан Циркусу, безграничју са Албанијом и Сјеверном Македонијом, испуњење је прецизног плана које тај Шизоје проводи над Србима и Србијом.
Уништава и деградира.
Он  је на путу ка Еуинтеграцијама, изградио Кружни Ток и Србију повео на смрдљиви и двиљи Југ, а све под причом о Дијалогу са Косовом.
Сисоје, Народ Србије, за то вријеме спава као Крлежин Куморовец, боле га курец. И, не само да не зна шта се догађа, већ га и не занима.
Неки скоројевић ће, само, да ликује, Бре, идемо на Море.
Истоврмено, Тинтоје, Западни Пљачкаши Србије, завршавају преузимање природних богатстава Срба.
Србоје, овдје, Република Српска, треба добро да се замисли.
Албанија и С. Македонија, преко Србије постају Државе.
Јер оне нису ништа.
Сјеверна Макединија је трулија од БиХ а бивша Бункеруша нема ни представу о Држави.
Све то што ради Жизоје Вучић, имаће дугорочне посљедице.
Трендове треба на вријеме сагледавати.
▪ Први пут, у Сто Година, цијену Београдске Антисрпске Политике плаћа Србија.
▪ Од осталих којима се може утрпати рачун, остала је још само Република Српска. Сви Срби около, платили су београдске рачуне, нестанком.
▪ Сваки пут Српску Националну Политику води Недозрео Вођа а Срби се не укључују.
▪ Германска Европа неће никада одшкринути врата Србији и Србима. И други су у истом третману.
▪ Опен Балкан ће убрзо доћи и у БиХ и у Црну Гору. То им је начин да зачауре ово цијело подручје које им не треба и са којим не знају шта би у ЕУ.
А, уједно и да БиХ још држе као шлепу расутог терета.
▪ Република Српска треба да остане хладна на Вучићеве сумануте и самоубилачке идеје.
Да се одмакне од Вучића. Најприје, Додик.
Иначе ће доћи у ситуацију да о БиХ расправљају Трио ВУЗАРА. Вучић, Заев и Рама.
Још ће некој будали пасти напамет да Раму пошаљу за Високог Представника.
▪ Република Српска мора да схвати да од Београда не може очекивати ништа. Од Вучићеве Србије.
Вучић ће, кад сљедеће године побиједи на Изборима, и кад укине те Границе, своју противсрпску дјелатност да усмјери према Републици Српској.
Годинама већ прави темеље за то.
Непрестано протежира Целовиту БиХ.
А Републику Српску помиње само кад је у питању Помоћ.
Никад није стао на страну Републике Српске.
Почеће, најприје, да се служи оном отрцаном фразом коју је користио за Хрватску.
Оћете да сто година имамо проблеме са БиХ.
Стога Власти Републике Српске, треба добро да размисле, пресаберу се и већ пред Изборе, овдје, сљедеће године, почну јавно да износе план Самосталности Српске.
Дугорочни план.
Јер ће борба бити дуга и тешка.

 

 

ОПОЗИЦИЈА СРПСКЕ
БЈЕЖИ ОД ВЛАСТИ
КО ЂАВО ОД КРСТА,
ЊИХОВИ ЦИЉЕВИ СУ ДРУГИ

 
Ни Опозиција ни Странци Усранци, још не знају Додика.
Он узасе увијек има лепезу бомби и бомбица, па, кад наиђе погодно вријеме а аматери се скупе, он избаци минско-ватрометна средства.
Озбиљност тренутка и радикализам идеја, аматерима и аналфабетима оставља мало простора да сумњају и разаберу.
И, полете ко кленови.
Тако је, поводом полупсихијатријског испада Аустријског Ушље, Инцка, избацио неколико димних, нагазно-распрскавајућих и самољепљивих бомби.
Једна од њих је Концентрациона Влада.
Сви у Владу Српске. На челу са Лидерима Странака.
Занимљивост појединих реакција, епохална је.
Мада се нису сви изјаснили.
Само најглупљи.
Али и та фокус група довољна је да одрази стање ствари у Опозицији.
Опозуција не жели Власт кад то иде са одговорношћу.
Њихове перформансе су конструисане на рушење а не на владање.
Они не могу, и подсвјесно то знају, да побиједе. Они могу само да добију Власт.
Комбинацијом избора и манипулација, уз обавезно самоатрофирање владајућих структура и Странака.
Они се не боре за Републику Српску. Они се боре за Власт.
Али, неће Власт, хоће Републику Српску.
Они немају представу шта треба да раде, када добију Власт.
Јер су навикнути да ће им се и то рећи.
И сада им је речено, да приђу скупштинском јединству у Српској.
А само дан раније, сијевале су муње, топила се брда и горило море.
Речено им је да приђу скупштинском јединству јер су Странци Усранци процијенили да ће, ако сад изостану, покопати све своје националне црте и привиде.
Коликогод је идеја о Концентрационој Влади, Влади Свејединства, нереална, толико је знакобитно то опозиционо одбијање.
То значи да се, у погледу одговорности за Републику Српску, на Опозицију, сутра, ако побиједи на Изборима, не можемо ослонити.
Они ће владати да би Републику Српску предали Западу и Сарајеву.
Да имају националне одговорности, одговорности за Државу Српску, пристали би, макар начелно и позоришно.
 
 

 

СРБИ СУ, КОЛЕКТИВНО, ПРОБЛЕМ,
НИЈЕ ЈЕДАН СРБИН ПРОБЛЕМ,
РЕПУБЛИКА СРПСКА ЈЕ ПРОБЛЕМ,
НИЈЕ НЕГИРАЊЕ ГЕНОЦИДА

 
ОХР, Запад и сва такозвана Међународна Заједница у БиХ, и около, од почетка дјелују против Срба, као колективитета, као Нације, као Државе.
То је почело још прије Париза.
ОХР је увијек дјеловао против Срба и Српске.
Све што је радио и што је подузео, ОХР и било који Високи Представник, било је против Срба и Српске.
Ништа и никад против муслимана.
Иначе би се све завршило са Караџићевим одступањем.
Иако није крив за оно за шта га се терети.
Запад тај фронтални Антисрбизам, успјешно прикрива.
Њима је стало до БиХ. Важне су Реформе. Треба напредовати на европском путу. Циљ су авроатлантске интеграције. Најпречи је интерес грађана...
Ну.
Иза свега је Нацистички Унитаризам Сарајева и потпуно поништење Срба од стране Запада.
Унитаризам Сарајева је нацистички.
Јер је уперен за поптуну елиминацију Срба и Српске.
То није само медијска свакодневица јавних и политичких актера Сарајева.
То стоји записано у програмским политичким документима Политичких Странака Сарајева.
То није само према Србима.
Ако се пажљивије анализира судбина Хрвата у Федерацији БиХ и у БиХ уопште, откриће се праве намјере према Србима и Српској.
Муслимани Сарајева, њихово политичко и вјерско Вођство, не знају увијек шта раде. Али то раде веома ефикасно и агресивно.
Запад им сервира, на синији, комадић баклаве а они виде читаву тепсију.
Тако им је сервирано одустајање од Лисабона, након чега је Алија Изетбеговић прокламовао Жртву Мира за БиХ.
Све што се послије догодило, пораз је муслимана и Сарајева.
Они су изгубили Рат.
Нико други није изгубио.
Чак ни Хрвати који су у тешкој дејтонски девастираној позицији.
Нису изгубили, јер та подручја Херцег Босне, никада неће бити БиХ.
Инцко је, сада, такође сервирао комад баклаве.
Муслимани и Сарај су одушевљени.
Хапсићемо Четнике. Све ћемо похапсити.
Не треба мислити да је Инцко мали ушљиви аустријски Шугавац.
Он је Противсрпски Играч Запада.
Његов потез је фронтално противсрпски.
Сви Срби мисле, и знају, да није било Геноцида у Сребреници нити било гдје.
Сада се свим Србима забрањује да то кажу.
Тражиће начин да им се забрани и да мисле.
Тражиће да се расформира Република Српска јер је „геноцидна творевина“.
Дакле, пошто је Српску створио Српски Народ, и Војска, сви су они геноцидни.
Инцко је тако Србима наметнуо Геноцид.
Није његов и њихов циљ забрана негирања, већ Октроисање Геноцида Србима.
То што је његов изговор „пресуђени геноцид“, или „говор мржње“, то нема никакву реалну подлогу.
Геноцид се не установљује пресудама ни редовних ни приручних манипулативних судова.
Суд је за Казне. Геноцид се не пресуђује. Геноцид се мора установити.
Историјске догађаје установљује Историографија.
У Сребреници није установљен Геноцид.
То што је Инцко урадио, платиће муслимани и Сарајево.
Као што су платили и савјет Амамба да се одустане од Лисабона.
БиХ неће имати никакве користи.
Јер БиХ, није ништа и ништа, па ни забрана негирања Лажног Геноцида, не може јој помоћи.
На добитку је само мржња.
Што је и циљ Запада.
Циљ Српске је да опстане.
Зато мора бити једна и јединствена.

 

РЕПУБЛИКА СРПСКА
САДА НЕ СМИЈЕ ОДУСТАТИ

 
Скупштински преткорак, на договору свих парламентарних странака у Републици Српској, огроман је капитал у отпору Инцковом Закону који је несумњива врста нацистичког фронталног напада на цијели један Народ.
На Српски Народ коме се забрањује мишљење и изјашњење, историјско и чињенично истраживање и објављивање о Лажном Геноциду у Сребреници.
Опозиција, која више од деценије дјелује под Диригентским Главићем Запада, почела је агресивније и прљавије да напада отпор Власти Инцковом Закону, и од самог Сарајева.
Када је Предсједник Скупштине сазвао лидере на састанак, пред сједницу Скупштине, дошло је до великог преокрета.
Опозиција је била у блоку јединства.
То не треба да завара никога.
Осим Јелене Тривић, нико се, прије није стриктно и прецизно изјаснио.
Опозиција је добила западни миг да се приклони већини јер би инсистирање на оптужбама Власти и на одбрани Инцка, разводњавање отпора и противљење скупштинским одлукама које ће се ионако донијети, било контрапродуктивно и даље еродирало Гласове Опозиције на Општим Изборима сљедеће године.
Опозиција у Српској је показала довољно крволочности, сарајевштине и деструкције, да би јој се сада могло вјеровати.
Одговорност остаје на Властима и оне је морају носити до краја.
Стога је за Републику Српску, сада најпресудније да остане код ових почетних одлука, да их проведе кроз Народну Скупштину и да не одустаје.
Сарајево, у свом безизлазу, пасивизму и готованству, преко Бакира и Комшића, покушава да говори о некој љутњи која ће проћи, о томе да ће се све смирити за два мјесеца.
Сарајево, управо на то и иде.
Иде на српска два мјесеца.
Стога је кључно да се не одустаје јер се тиме отварају могућности три нова корака Сарај Чадора и Панцир Шмита.
 

 

СРПСКИ ЦЕНТАР СРПСКЕ
НИЈЕ У ДЕЈТОНСКИМ
НИ У НЕУСТАВНИМ
ИНСТИТУЦИЈАМА ТЗВ БиХ,
ВЕЋ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Кад Српска, данас, баци гра, шта има.
Против себе
▪ Сарај Чадор
▪ ОХР и пет амбасада
▪ Колаборациону, издајничку, дупедајну, Опозицију
▪ Власт Црне Горе
▪ Власт Београда.
Са собом, никог близу.
Срби нису схватили, одмах у почетку, да је Запад цијели Распад СФРЈ покренуо против њих.
Нису схватили да свака одлука, са пристанком и без пристанка, против Дејтона а за тзв БиХ, значи корак ка покоравању и истребљењу. Корак ка нестанку.
Нису то, да се све односи и на њих, схватили ни Хрвати.
Сад, кад су схватили, сад је касно.
Срби су били уљуљкани Државом. Иако Српску нису баш схватали Државом.
Сада је Инцко извршио давно програмиран потез.
Тај потез је испланиран даном наметања Трибунала у Хагу.
И Операцијом Сребреница, која је режирана, и од стране Срба, и опскрбљена потребним фалсификатима и медијском пресијом, а када муслимани Сарајева још нису ни знали да је „извршен“ Геноцид.
Тај потез, Инцков Закон, којим  се цијели један народ, свако ко говори и пише, ставља у Гето забране мишљења и изјашњења,
Чекао је унутарсрпску констелацију.
Прво је Црна Гора, послушно усвојила Резолуцију о Геноциду у Сребреници. Баш након величанствене православне манифестације Не дамо Светиње.
То је порука колаборације, издаје и противсрпства.
А већ раније, у Београду је инсталиран Вучић. Коме су сви браћа и пријатељи. Осим Срба.
Што се и његови  нису потурчили, ми би били сада мирнији.
Шта каже гра за Политичке Акте.
▪ Република Српска се не може поуздати у тзв Заједничке Институције. Ни дејтонске ни недејтонске, неуставне. Јер су све оне, које су недејтонске, и створене против Српске и Срба.
▪ Свака дјелатност у тим институцијама је губљење времена, разблаживање, помирење, потчињавање и утемељење Инцковог Закона.
▪ Сарајево, муслимани и Хрвати, у тзв Заједничким Институцијама, никад неће подржати Српску нити тај захтјев о поништењу Инцковог Закона.
▪ Народна Скупштина је једино мјесто дјеловања и одлучивања.
То је и у Рату тако било, у временима далеко тежим и безоријентирним.
И Радован Караџић је користио Народну Скупштину.
И против Запада и против Милошевића.
▪ Рационални Национализам. Какогод бацимо гра, падне Рационални Национализам.
Самостапност Српске и Рационални Национализам треба да буду Оченаш Републике Српске и Двије Српске Заповијести.
 

 

 

 

СРПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА.
ЗАКЉУЧНО, НИЈЕ ТО
СПОРТ ЗА СРБЕ
 

Четврти дио. Закључци.

Срби, како су постали неуспјешни, нежељни и равнодушни у погледу Опстанка, такви су у свему другом.
Па и у Политичкој Артикулацији.
У Политичком организовању.
У Страначком Мозаику.
У схватању Политичке Странке као главног артефакта лажне, наметнуте и западне Демократије и фингираног Вишестраначја.
Једноставно је.
Без Велике Националне Политичке Странке, не можеш да се бориш на том вишестраначком вршају.
Жеља за Опстанком, остала је још само на подручју Републике Српске.
Зато Република Српска има, коликотолико, квалитетну Политичку Сцену. Са јаком Влашћу и јаком Опозицијом.
Шта је на ствари.
▪ Срби не воле одговорност за себе.
То је историјско насљеђе и вишевјековна дресура.
Нацицонална Политичка Странка захтијева велику одговорност. Она  мора да се гради као Национално Добро а не као мандатни манипулатив.
▪ Срби немају Политичких Идеја.
Без тога нема Странке.
Они су своје Политичке идеје сахранили када су допустили Краљевину СХС. Све остало су биле законите, сљедствене посљедице. Које су Срби равнодушно посматрали. Или чинили против себе што више могу.
▪ Како Срби немају Политичких Идеја, мора се анализирати на Опозицији. Власт није добар узорак јер власт мора да се бави практичним слаломом између реалности и програма, између могућности и способности.
 Опозиција нема та оптерећења и може да има чисте Политичке Идеје.
Српска Опозиција, уопште, сада нема ни курчић од Политичке Идеје.
▪ Србима се лако подвали стара Политичка Идеја.
Српски Радикали. Напредњаци. Социјалдемократи из Цека. Либерали.
▪ Срби лакше подносе благу тоталитуру, диктатуру, намете и дисциплину. Теже им је да се сами ангажују за НДД Сферу.
Па, тако, и за Политичку Странку.
Лакше је да сви иду у СКЈ, него да се сами брину о свом Политичком и Националном Интересу.
▪ Политички Лидери то користе.
Они лако потчине Странку, коликогод је велика или вјештачки велика.
Срби служе Лидеру као некад Турцима.
Тако је Тито успио код Срба.
Причати о томе како су Срби вољели неког Хрвата, да је Тито Хрват, неразумљиво је за Србе.
Јер, они себе не гледају као Србе.
Гледају да мало служе а више зајебу.
▪ Срби ће увијек зајебавати, подјебавати, непоштовати, поткрадати, издавати, лагати... и Порезника и Попа и Жандара и Лидера и Државу.
Све су то за њих Турци.
▪ СКЈ је успио више од Турака, за добробит Срба, односно свих Наших Народа и Народности, јер је био присутнији међу њима, јер их је увукао у своје Организације, јер није ишао само Турским Друмовима.
▪ Данас, више, нема услова за СКЈ.
Треба засукати рукаве и ногавице.
▪ Чим је СКЈ атрофирао, нестало је било какве могућности за Политичку Артикулацију код Срба.
▪ Срби морају да се тргну.
Без велике Националне Политичке Странке, неће опстати.
На политичком тржишту не може Тезгу да има Црква, Спорт, Култура, Вођа... мораш да имаш складиште иза себе. Присталице, Чланове, Бираче, Подржаваоце... да би продао једну Нацицоналну Воћку а купио двије.
Ако то немаш, улазиш у ћумезе и ћенифе нагодби. Гдје све зависи од једног човјека. Најчешће Будале или Болесника.
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

СРПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА.
ЦРНИ СРБИ И
СВИЈЕТЛИ НЕГРО.

 
Трећи дио. Црна Гора.
Црна Гора је дио Сфрјишта гдје су Препаковани Комунисти нанијели највише штете Српству.
Цијело то вријеме, на различитом мјесту, практично је на власти Мило Ђукановић.
Један од најизврснијих Болесника Власти.
У филигранској игри останка на Власти и против Српства, користио је Запад а и Запад је користио њега.
Противсрпство је почело много раније, није са Милом. Али је са Милом финиширано.
Превише дуго се инсистирало на Црногорцима као саставном  дијелу Братства и Јединства а не саставном дијелу Срба.
И, то је уродило плодом.
На другим мјестима, Препаковани Комунисти су, такође, имали успјеха.
У Загребу. У Сарајеву. У Београду.
Али су увијек узасе имали главне извођаче.
Тек су Слобини имали равноправне домаће подизвођаче.
Само у Бањалуци нису. Јер их није ни било.
Огранак Слобиних Социјалиста био је преслаб за СДС, а послије и за СНСД.
Препаковани Комунисти су опасни, јер знају како се обавља Власт а воле да имају Тита 376.0. Што се калеми на српску особину љубави према Вођи. Који је го док су они слијепи.
И Мило Ђукановић је једна врста Тита.
Остатак црногорске Политичке Артикулације, све донедавно, био је небитан.
А онда се показало да је и даље небитан.
Састоји се од Туцаника под утицајем Београда, од прије Вучића.
И од мјешавине разнородних адитива, од шиптарских, муслиманских, грађанских, ненанционалних и луткарских, од којих је створено неколико групација, које су се, са овима са туцаника, удружиле и кобива побиједиле Ђукановића.
Нису побиједили на основу дјеловања и ефеката на Политилчкој Сцени.
Већ на основу ангажмана Цркве. Вјерника.
То јесте дало политичке ефекте.
Ну. Не може да их одржи.
Зато се Милови враћају у Скупштину а Медојевић најављује Протесте.
Протести су, дакле, постали једини облик Политичког Рада.
У цијелом том Мозаику, Српство, Српска Национална Политика, у Црној Гори највећи је губитник.
Националну позицију може да одржи само Политичка Артикулација са јаким Вођом, Државником. Не може Властодржац нити може Црква.
Ситуација у Црној Гори, вратиће воду на Милов Млин.
Српство је трајно изгубило.
Политичка Сцена је трајно девастирана.
А путем Мила кренуће и Аца и Миле.
Свако својом пругом.
А увијек је, негдје на почетку, недостатак озбиљне Политичке Странке и на основу ње, озбиљне Политичке Сцене, артикулације и мозаика.
 

 

СРПСКА ПОЛИТИЧКА СЦЕНА.
СРБИЈА, ПРИМИТИВАН ПИНК,
НЕАРТИКУЛИСАН РАДИКАЛ
И НЕЗАИНТЕРЕСОВАН СИСОЈЕ.

 
Други дио. Србија.
Од почетка Другог Свјетског Рата, Србија је без Политичких Странака.
Комунистичка Партија то није била.
Након Расада СФРЈ, Слобина Партија то није била.
Шешељеви Радикали, у вријеме највеће снаге, то нису били.
То је била хистериозна инструментализована маса без квалитета и трајања, срачуната да облати Србе. И доведе до овога данас, када свака шуша запишава Србе Геноцидима.
На крају, од ње, Шешељевих Радикала, није остало ништа.
Па се ништа није могло ни прелити у Српски Народни Савез.
Српски Напредна Странка такође није Политичка Странка.
То је Инструментаријум у коме је Вучић и хирург и инструментарка.
Он и анестезира масовне пацијенте.
Дачићеви Социјалисти су нека врста сентименталне и носталгичне троске која у овом времену не види довљно диктата и ортодксије па по навици гласају за себе.
Какво стање у Србији је, говори само чињеница да и Вулин има Странку.
Сунце Ти Јебем Жежено.
А какав је квалитет Странака које се појаве, доказује Демократска Странка.
Вучић је Трнокоп Запада.
Њему, као таквом, не треба Странка.
Он није способан да је начини и гради, да је одржава и стабилизује.
За послове са Србијом, које је преузео, Вучићу је сувишна Странка.
Вучићу је потребнији Пинк него Странка. Несрећа Србије, у томе је што је и Сисоју, Бирачима, Народу, потребнији Пинк него Велика Национална Странка.
Вучић је Тоталитарист.
И није он проблем Србије.
Проблем је Србија којој не треба Политичка Артикулација.
Политичка Артикулација јој не треба зато што Србија није национално и државно зрела.
Да јесте била национално и државно зрела и да је имала предиспозиције за Политичку Артикулацију, не би се Срби онако пребијали од немила до недрага, у Распаду СФРЈ.
Република Српска је необјашњив технолошки феномен у Српској Политичкој Свијести. У Српској Националној Свијести.
Тај Национализам и Државност, угрубо, посљедица су непрестане борбе за Опстанак и дугог поробљавања и истребљења.
Та особина Сисојске Србије, погубна је и код других малих странака и покушаја.
У Србији нико неће да гради Политичку Странку Преко Целе Србије.
Сви мисле да ће Власт сама да падне у крило.
Зато, данас, на Политичкој Сцени Србије, поред Вучићевог Инструментаријума, имамо
▪ Социјалистичку Служинчад
▪ Вулиновце Будибогснамице
▪ Ђиласовце Тице Препелице
▪ Јеремије Багеристе
▪ Ринфузу.
Дјеловање те Политичке Сцене, примјерено је посљедној ставци.
Ђилас је умишљени Вођа Опозииције и у том својству најмање дјелује и искаче. Тако да нико жив не зна за шта је и против чега је.
Зато Мариника скаче у очи ко да је Стршљен са генетском маном.
И једно и друго, ради, у ствари, за Вучића.
То што Мариника скакуће по Србији ко мало мајмунче, то Вучић, ујутро, сапере једном цистерном.
Социјалисти Дачића увијек ће бити ту и њима је зато, најбоље да не таласају, што и чине.
Јеремићеви се појављују као Ускоци из шипражја.
Вук је најагилнији и он пријети хапшењима, осветом и рушењем Пинка.
Чиме, такође ради за Вучића.
Сисоје највише воли Статус Кво. А нико не воли рушења и хапшења и никад неће гласати за тако нешто. Не само у Србији.
Остали од оних који нису Вучићеви и западни, непрестано објашњавају шта је на ствари у стилу Види ово, види оно.
У суштини, врло мало је оних који нису Вучићеви или западни.
Јер. И Вучић је западни. Чистокрвно.
Како ће се ствар даље одвијати.
Све што постоји од Странака и Странчица, осим СНС, атрофираће, чауриће се, копнити. И зависиће само од мрвица Власти или од Зоби Запада.
СНС ће и даље да буде Инструментаријум.
Ана Брнабић, страначки повјереник за Београд.
То је феноменално јебавање политичких Срба у мозак. Али и Срба уопште.
Нова, квалитетна, српска, модерна, Странка, у Србији се не може појавити.
Велику Националну Странку нико више не може начинити.
Како ће се то одразити на Србију.
Катастрофално.
Као Њемачке Поплаве које трају неколико деценија.
Србија ће се потпуно опустошити.
Људи ће умирати срећни јер је БДП најбољи у Европи. Чим је Вучић тако рекао.
Србија ће остати без Косова, уз свој пристанак.
То значи да ће остати и без Војводине.
И да је Република Српска у великој опасности.
Вучић ће владати цијело то вријеме.
Дуже од Мила Ђукановића.
Новак ће завршити каријеру.
Али неће бити селектор Девис Куп Репрезентације.
Биће Вучић.