ПЛИТКОЋА

САРАЈЧАРШИЈЛУКА,

ЕНДЕМСКЕ

ВРСТЕ ПОЛИТИКЕ

Бакир Син Изтебеговић све више личи на свог оца Алију.

Кад га нешто озбиљно питаш, он почне Знате, има то кад ово па оно и ми вако па нако а то море, ба и боље, само ето...

Ћаршијско, сокачко, нако објашњење.

Тако је, некидан, покушао да објасни стање у БиХ, коме је Сарај, Сарајски Политички Круг, Сарајски Бошњачки Круг, Сарај Интернационални Унитаризам, па и он, Кирбасин Изтебегвић, кумовао, свадбовао и допринио у невиђеним количинама.

Знате, ба, Додик, ко они глупи Босанац, није баш тако рекао, вози сам у супротном смјеру и мисли да сви други возе у погрешном.

Тим је Кирбасин покушао да аналитички објасни политику која је произвела Референдум у Српској, политику уништења Српске, јер његова, Бакирова и Алијина, Странка, у свом програму има укидање ентитета у БиХ, са нагласком на Републику Српску јер Федерација, де факто, и не постоји, обртањем цијеле дуготрајне тираније и стављањем једне посљедице, на мјесто њеног почетка и узрока.

Та Сарај Чадор Оптика, којој је својствено да од Једног Додика не види Шуму, наметнула је те визире и Странцима Усранцима. Па и Инцко аналитикује. Или ћемо ми сруштити Додика или ће Додик урушити Дејтон.

Стање, међутим, стоји потпуно обратно.

Додик није ни пипинуо Дејтон. Ви сте, од Вестендорпа па надаље, а и Билт није чист, вадили курчиће на Дејтон кадгод је било неке шансе.

Ну.

То сарајско, ћаршијско, сокачко, симпатићно, објашњавање свијета, вијека, дуњалука и вакта, није само Алијино или Бакирово. То је тако типићно ћаршијско.

И Радован Караџић је, када га је почивши Лазар Петровић, питао, за СРТ, како коментарише губитак српских општина, у којима је он, претходно, боравио у краћој, званичној и пријатељској посјети, рекао Знате, пастир воли све свој овце али му је најжалије оних које се изгубе и страдају.

Није прецизан цитат.

Босна и Херцеговина тамни, копни и приближава се новом Рату, којег ће кројачи Ратова Братства и Јединства покренути кад њима буде требало, а не кад ми довољно закрвимо, највећим дијелом због тог прашњавог, површног, сокаћког, ћаршијског, намјерно приглупог, објашњавања Живота између три закољачена народа.

Рјешење је, као и увијек на другој страни ћаршије.

Подијелити све што се може подијелити.

Отишао сам на Мајорку да играм фудбал.
Не носим интернет са собом.
Враћам се у недјељу ноћу.

ССП И ММФ,

САСРЕЂЕНОМ

ВАТРОМ

ПО МРТВОЈ СИЛИ

Члан Савјета Министара испред Савеза За Промјене, Мирко Шаровић, који се у економију и међународну трговину разумије као Мара у Криви Торањ у Пизи, одаслао је једну умирујућу изјаву.

Када, каже, прођу све процедуре, а то неће бити прије почетка наредне године, БиХ ће у ЕУ неограничено моћи да извози воће и поврће а ограничено рибу и вино.

Истовремено, каже још ведрије и полетније, на наше тржиште ће почети да стиже шећер, цигарете, говедина, крмци, млијеко, перад, кромпир. Све без царине.

Шаровић не каже да је то о неограниченом извозу Лаж. Као и о ограниченом. ЕУ црче чекајући наше вино. Све срчу из празне чаше.

Као што не каже, јер не зна, да је та Шареномика, Економика потчињења тржишта и уништења било каквог произвођачког маневра.

Уз то је и медије у Српској и у Федерацији, преплавила вијест да су Републици Српској дозначена прва средства из кредитног одобрења ММФ.

Федерација се не спомиње.

Јер је битно стално сугерисати како је Република Српска финансијски пропала, како се задужује и како ће Режим да падне сам од себе.

Нико неће морати ни Промјенама да мрдне.

Ну.

Иза тих вијести, црни се хоризонт ваља.

Споразум о придруживању и стабилизацији је споразум о тржишној и произвођачкој капитулацији.

ССП је за БиХ оно што је ТТИП од САД према ЕУ.

А споразум са ММФ је само даљи наставак апсолутног дужничког ропства, из којег се мало ко, од Држава, извукао, осим Мађарске.

Није само ММФ. Ту је и СБ. И ЕБРД. Спремни су, без проблема, дати кредите за аутопутеве. Да не би ушла Кина. И да имају инфраструктуру, коју ће Абориџини да отплаћују, за најезду својих роба из ССП.

Тај налет Морганизма је толико јак да од њега нема одбране.

Република Српска, као мало домаћинство, мора да тражи одбрану приручним и расположивим средствима.

Тај партизански начин економије укључује подршку здравом произвођачком сектору, у било којој области. Сеоским домаћинствима у пољопривреди, сточарству, воћарству и повртларству.

Иако је то ђаволски посао. Пошто ће ЕУ да нам на наплату шаље чак и кромпир.

Али одустајања нема. Јер је то начин преживљавања и опстанка.

Сљедећа Влада Српске, а касни се већ два мандата, мора да буде формирана на тој политици.

Сарајево ће продати сва подруча БиХ, не само српска. Јер, та Чадор Клика већ има темеље да се стамболизује, што Европу и ЕУ посебно не занима а што је Чадорашима довољно у њиховом сулејманисању.

ПОЛИТИЧКА СЦЕНА,

НАЈЕЗДА

МАРГИНАЛАЦА И

ПАРАПОЛИТИЧАРА

Знаковљиви су Избори у Хрватској.

● Повијесно мала излазност

● Пад Милановића и СДП

● Успон уљепшаног ХДЗ

● Велика улога Моста и Живог Зида.

Дабоме, сви ови знакови су добро повезани.

ХДЗ је зачуђујућом брзином успио да се опорави од Карања Марка. Све је изгледало као још један сумрак а онда су Пројектанти, вјероватно исти они који су Хрватској донијели Колинду, лансирали Пленковића и тако једним потезом редизајнирали цијели ХДЗ.

Тиме је ХДЗ постигао веома много.

Странци и гласачима је пружена прилика да искажу своју подсвјесну жељу да буду нешто друго, модерно, европско а не само противсрпско анархоидно хрватско биће. Затим, потпуно је прекинута веза са Великим Криминалом Санадера, извиканим, што не значи да ће тако бити и на суду, и Малим Криминалом Карамарка, углавном на обичном уду.

Андреј Пленковић је дошао као модеран, дипломатски, европски, уељпшани лик из бајке.

То је Хадезеу донијело скок.

Али не треба заборавити ни велике заслуге Зокија Милановића, који одавно Есдепе води као Млитановић, типични Политички Пимпек аграмерско љигаве провенцијенције. И због њега Есдепе стално пада.

Млитановић, Шако Јадић, сјетио се, у овој кампањи, неартикулисаног противсрпског усташовања, ко гладан срат.

А и то му је стајало као стоноги штикле.

Сви су са стране констатовали да су U Хрватској Сви Усташе.

Али Бирачи у Хратској нису тако константирали. Нарочито не Есдепеови.

Хадезе је од тог примитивиног антисрбвања имао велике користи.

Класични Хадезеови бирачи, који су можда апстинирали или се колебали, рекли су себи Па, неће нам овај комунистичић средњег рода показивати како се хрватира према четницима, агресорима и геноцидашима.

Ну.

Главни догађај је успјех Моста и Живог Зида.

Мост је мост независних листа. Један конгломераторијум, дозлабога програмски недефинисан и политички неоријентисан. Мада увијек имају неке прецизе и побројане Точке које им неко мора испунити или они неће ово ни оно.

Они су на прошлим изборима имали 19 заступника у Сабору. Па су им четири одмах отишла. Сада имају 13. што значи да су се, на одређени начин, стабилизовали. Иако им је онај Петров, смијешни аматерски политички лик.

Живи Зид је удруга за спречавање исељења из станова и слично. Али, они имају 8 заступника.

Очито је да су покупили дио Мостових и дио Есдепеових гласача.

Мост и Живи Зид имају 1/7, око, заступника Сабора.

То им даје могућност да утичу и да уцјењују.

Али то не значи да ће Хрватска добити стабину Власт. Биће то дуго живо мостовање.

А посљедица ће бити даље разарање Политичког Мозаика. Даље уништење Страначке артикулације.

Те двије политичке групе пуне су маргиналаца и политичара аматера.

А њихов превелики утицај на формиање Власти говори о томе да ће и цијела сцена постајати све више таква.

Њихов успон условио је малу излазност. За шта је одговорно и потпуно дугогодшње несналажење Есдепеа који није знао искористити све бродоломе Хадезеа.

Јасно је да Хрватску чека или нови Орешковић или скорашњи Избори.

ДАНАС, У ПАРКУ СКУЛПТУРА,

ИСПРЕД АТЕЉЕА БМК, ЖИВО И ЗАНИМЉИВО

СМРТ БИЈЕЛЕ БРЕЗЕ

АУТОПУТЕМ

ПРОТИВ

ЕСЕНЕСДЕА

Бранко Микулић је, ономад, од Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине, Насеобине Међеда, Букава и Гудура, направио Државу, кад јој је направио Путеве, Школе и Олимпијаду.

У Републици Српској, данас, градимо Аутопутеве, Алпске Тунеле, Болнице...

И имамо, Република Српска, сву силу противника.

Тада, у Социјалистичкој Републици БиХ нико није био против.

Живио сам, нажалост, у оба доба, мада ми се понекад чини да би било боље да нисам ни у једном, па могу, да на Скали Зла тачно и прецизно поставим ово, у Српској, као стопут напредније од оног.

Зашто су људи, Срби, толико против Републике Српске. А живе у њој.

Зашто им је дража Измећарска него Самостална судбина.

Зашто мисле да је величина у Слуганству а срамота у Српству.

Зашто им је дужина ропских вијекова скратила памет, хоризонт и визију.

Та Измећарска Српскадија, коју бих, радо, обиљежио Жутом Бриселском Траком, јер за њих је радни логор луксуз, своју српску кратковидост и мржњу према Српској вјешто прикрива мржњом према Есенесдеу и Додику.

Они су, кобива, напредни, еуропејични, интегративистични, натолични, брисељаци. Они су против Режима. Они су за Промјене. За Слободе. Они су против задуживања. Они су против ММФ али би радо попушили у Америчкој Амбасади.

Они дезорганизовани саопштари из Есенесдеа, јесу, безвезе, у неки списак предизборних трибина уврстили и отварање Аутопута, што је посљедица дезорганизације у Изборној Технологији, Палатизације, Аморфизације, и тако отварање Аутопута иментовали као Предизборну Трибину Есенесдеа.

Што је слободоумна Отпозиција и још слабомуднија Медијавност, дочекала на пасја прескала.

Ствари, пак стоје другачије.

● Суштина је у томе да је то Аутопут Републике Српске.

● СНСД неће имати користи од тога а имаће штете.

Што се првог тиче, Опозиција, Савез За Промјене, и та Слабомудна Медијавност, не зна то да искористи. А и неће и не смије. Јер би тако својим суфлерима сугерисали да су За Српску а не Против Додика. Из истог разлога се и Она Двојица, у Србији, нису појавила на Данима Српске.

Што се другог тиче, ни Есенесде не зна да искористи те капиталне објекте. У промоцију свог Српскијанства, Самосталности и дугорочности. То је било и са Чемерним. Импровизација.

Чињеница је да путеви водоводи, мостови, па и Велики Тунели, Хидроелектране, Аутопутеви, не доносе ником ништа на Изборима.

Јер су то неспојиве сторије.

Људи сматрају да је нормално да се нешто гради, напредује и отвара. Да то није на пијаци и да се за то не могу купити гласови. Као што сматрају да је номално да неко не побиједи на Изборима.

Само ни Отпозиција ни Есенесде то не знају.

Зато и не могу све то дизајнирати у свјетлу Републике Српске. А не у импровизативном или противрежимском.

Небројени су примјери улагања, у Билећи и у Бијељини, сјећам се. Па је Есенесде изгубио изборе.

Направљен је Аутопут Бањалука – Градишка, па је СНСД, те године, изгубио изборе у Градишци.

Видјећемо како ће Есенсде, сад у октобру, проћи у Добоју и у Прњавору.

ШУМСКЕ АЛАТКЕ

ЈНА ШЉЕМ ЗА ВАЂЕЊЕ КОМА 

ЗАБАРИКАДИРАЈТЕ СЕ

У ПОЉСКИМ

НУЖНИЦИМА

ЗА ВЕЛИКА ДЈЕЛА

Већ одавно Српска Јавност има један тоалетни папирни слој који се претвара у непропусну изолацију кроз коју не може да прође ни здрав разум, ни обична мисао, ни отворено око, нити било шта што је уобичајен људски поглед на свијет.

Тај слој се наткрилио над политиком, културом, вјером и забавом и од сваког тог сегмента узима најсмрдљивије па размазује по осталим.

Тај смрдљиви слој живи и дише помоћу медија, вјешто се маскирајући еуропејством, западњаштвом, слободом, опозиционошћу, независношћу, зависно какав пробој треба учинити и за кога треба дјеловати.

У економију се тај слој усране јавности не мијеша.

Јер о томе не зна ништа и јер тамо, одавно, царују криминалци са бојевим пуњењем.

Пошто се формирао, тај ССЈ, Смрдљиви Слој Јавности, добио је и свој прецизан задатак. Мада он тога није свјестан. Народ је, кадикад, прецизно рекао Будали не говори шта ради.

Тај задатак је, оквирно, Разарње НДД Сфере. Нације Државе Друштва.

Помоћу двије једноставне технологије.

Уништи сваку вриједност. Облати, запишај и засери свакога ко је успјешан. Ко нешто може да створи. Ко је у нечему способан изнад нас и мимо нас.

Разори Власт. Али тако да разараш и систем и институције. Јер ће то бити плодно тло да све преузму страни намјесници, домаћи диктатори и политички сљепићи. При томе пођи од неке једноставне претпоставке. Нпр. Сви су криминалци. А тиме су већи што су више гласова добили.

Случај уништења Владе Дивца у Србији и сатанисање Емира Кустурице у Републици Српској, довољни су за велику књигу анатомије тог ССЈ. Слоја Смрдљиве Јавности.

То прекривање културе, политике, па онда и вјере и нације, изметом, прелази границе Таблоидиотизације, Ћоркановштине, Припростости, Дворсколуђарије, и претвара се, неумитно, у Самоуништење.

Јер, тада преузима друге двије технологије.

Манипулацију.

И Сатанизацију.

Са једним јединим циљем. Да се заштите тихи, невидљиви, умрежени, моћници, који владају свиме. Као што су они о које је главом ударио Дивац, када је зарађене паре у Америци, покушао да уложи у Србију, у куповину Вечерњих Новости.

Зашто да се заштите они.

Зато што ће они лако да се нагоде око Издаје, Продаје, Предаје НДД Сфере. Уз помоћ оних сљепића које поменух.

Све би то било социолошки и политички хладно и  аналтично, а незанимљиво, да се смрад не шири.

Заиста је смрдљиво гледати како се, нрп, сатанизује Кустурица док његов филм у Венецији затвара Фестивал. Портал БНТВ, са крволочном сладострашћу, објављује шта је о Кустурици рекао Депардје.

Они који не могу створити ништа за Калесију или за Сурдулицу, а камоли за Венецију, а једва, стењући и напињући се, створе нешто за Пољски Нужник упрегли су се у Стопреге уништења свега постојећег.

Црни Пришт. Куга. Губа. Колера.

ЈЕСЕН

МОЈ

ПРИЈАТЕЉ

ПАПА

Оставићу, сада, по страни, неприлагођености као што је објава да Папа долази у Србију на позив Вучића.

Србија не може да оде ни иизван себе, без позива Вучића.

Папа је нешто што је и изван Хришћанства и изван Католичанства.

Папа је Дистрикт Историје.

И Папи се може свашта везати око штапа, и финансије, и дипломатија, и педофилија.

Али. Главни задатак Папе је Геокатоличанство.

Папа је долазио у Сарајево па је долазио и у Бањалуку.

Наивни сликар би помислио да је то због Босне, која је крварила у тешком Рату, који се има окарактерисати као Српска Агресија, Српски Геноцид и Српски Меморандум. Још наивнији би помислио да је због равнотеже. И Сарајево и Бањалауку. Као што Србија има равнотежу И Брисел и Косово.

Тачно је једино да је Папа долазио у Сарајево, и у Бањалуку, јер је то граница Католичанства и Православља, са малим примјесама Ислама, коју треба помјерати на Исток. Не чувати, помјерати.

Папа, Ватикан, није признао Косово.

Наивни сликар ће рећи да је то принципијелно. Да се онај Трг за проповиједи, не би отцијепио од Ватикана. Да је то подршка Србији, Србима, Хришћанству.

Истина је у томе да Ватикан не жели да да подршку и једном кораку Ислама на Запад. Гдјегод то може.

Папа, сада не долази у Београд, да да подршку Европској Србији, Еврпском Путу Србије, не долази да постане Мој Пријатељ, да убрза Србију како би прије сустигла Ватикан него Мађарску.

Папа долази због Војводине.

Коликогод ја, сада, изгледао као Наивни Сликар.

Папу није требало пуштати у Србију.

У ситуацији када је очигледно спорење, православљенско, Москве и Цариграда.

Одлазак Цариградског Патријарха у Загреб говори ми да нисам баш тако наиван сликар.

Као што Папу није требало пуштати ни у Бањалауку, на неколико хиљада метара од стравичног другоратовског усташког покоља Срба, и на неколико десетака километара од Јасеновца. Који су се одвијали уз садејство католичког свештенства.

А није му наумпало да помене та српска страдања. Или да оде до тамо.

С Папом се не играш Граница и Пријатеља.

АКО

РЕПУБЛИКА

СРПСКА

ОДУСТАНЕ

ОД РЕФЕРЕНДУМА,

ИСПАШЋЕ ПИЧКА

То више, дакле, није политичка категорија. То није Право Народа. То је питање Политичког Карактера. То је питање Националног Достојанства.

Сви они који су против Референдума, било зато што су против Есенесдеа или зато што су за Унитарни Сарај Чадор, управо и желе да Република Српска постане то из Наслова.

Треба само поредати оне који су против, од Амамбице Кормак, до оних, у Србији, који нису способни сачувати ни празну ЗСО на Косову, јер Косово више нико и не помиње, па видјети да је то синхронизован, конзистентан, што би рекла Амамбица, систем потчињавања, обезвређивања делегитимисања, Републике Српске.

То би био још један снажан корак у њеном обезвређивању.

Медији који су деценија противсрпски, Сарај Чадорлије, Интелектуалитаријум Миљацке и Арапске Илиџе, Издајници из Сазапа, а нарочито из Босић Чадора, Уставосудобранитељи са Башчаршије, већ данима стварају пресију о излазу по коме ће Уставни суд прихватити захтјев Републике Српске а то ће онда значити да се све враћа на почетак, као да Одлуке о неуставности Дана Републике није ни било.

У исту гарантуру спада и Иванићево измишљање имена за Девети Јануар, за наредних педесет година.

Када се све то тако догоди, како желе лажни љубитељи Републике Српске, остаје почетак. А то је Апелација Бакира Изетбеговића.

То и јесте главнипроблем. Господо и другови Кретени.

Одакле право једном Бакиру, једном Бошњаку, једном муслиману, да пред Уставним Судом, који нема надлежности за то, покреће питање Дана Републике који обиљежава дан и прије него што се догодио Дејтон и настала БиХ.

Ако Република Српска одустане од Референдума, то ће право трајно уручити Бакиру, и свим будућим Бакирима у руке.

Онда ћемо их питати, у врло блиском будућем времену, не само можемо ли да пишемо и зовемо се Република Српска, већ можемо ли да пишемо и рачунамо да смо Срби.

Референдум треба схватити као Национални Сигнал о Српском Постојању. О праву Српске на Постојање.

Република Српска није питање једне амбасадае или добре воље Уставног Суда да нешто прихвати и врати на почетак.

УЛОГА БИЛБОРДА

У СЕКСУАЛНОЈ

РЕВОЛУЦИЈИ

КАНДИДАТА

Некако са Странцима Усранцима, дошли су нам и Билборди, Флајери, Инфо Пултови.

Сјећам се, кад сам након рата, још земљаног и амонијакалног воња, и засобом и предсобом, први пут наишао на Сити Лајт. Унередио сам се од среће. И није ме било срамота.

То је био истински Билдинг за мене.

Сјећам се како је Лидере и Кандидате хватала паника.

Гдје су наши Билборди. Шта радимо ми. Ко планира Кампању.

Гдје су наши аутопутеви за Билборде. Аналитички упитам.

И тако су у Босни и Херцеговини почели да се граде Аутопутеви.

У међувремену, имали смо много идеја и рјешења, приручним средствима на привремено запосједнутој териорији.

Можемо ли, од цолерице, сковати Билборд на Ђуриној Кошани. Можете. Де ти нама, добри рајко, пусти то одобрење на факс. Оћу.

Та Билборд Револушн, кулминирала је, некако, пред саму пропаст Есдепеа Златана Лагумџије.

Есдепе је те године Бехар Земљу Зелену претворио у Црвени Чадор. Држава За Човјека.

Ако хоћеш да ти пропадне и Држава и Партија, закупи скоро све Билборде.

У Кампањама се зна дати и 300.000 марака за закуп билборда, мегаборда и гигаборда. Добро, ови трећи још нису пронађени јер су се Штабови опаметили а Паре нестале.

Иначе, циљ је бо да се Билборд види из Свемира.

Ове године, Билборди су прднули у чабар. Јер је код Странака нестало пара.

А избори ће се ипак одржати и Странке, како која, ипак ће однијети побједу.

Ја сам, донекидан, мислио да ће због тако малог броја закупљених Билборда, све Странке имати једнак број одборника. И да је Сајам Књига нека странка за коју треба гласати. Пошто и он има Билборд.

Као Предизборни Штабљеник, мислио сам да све те паре треба дати акивистима и организационим пунктовима, за телефоне и бензине. Да могу да дођу до сваког Члана и Бирача.

И увијек сам проглашаван за Будалу.

Он ни упаљаче није штампао. Он нам разара организацију.

О графичком рјешењу Билборда не треба трошити летрасет.

Кампањоиди мисле да читав Горски Вијенац треба исписати на Билборду. И да све боје и нијансе CMYK треба да буду заступљене.

Јер, возачи не гледају куд возе. То раде сувозачи. А они блеје у билборде.

Никада није урађено истраживање о стварној улози Билборда и порука са њих. Колико их је путника и возача примијетило а колико је, на основу њих, донијело одлуку да гласа.

А и не треба. Знам поуздано да није ни један, никада, одлучио, на основу Билборда.

Једноставно знам. Одлука о гласању на изборима доноси се много прије полијепљених билборда и мјесеца званичне допуштене кампање.

У писхолошком смислу, Билборди су Нарцисоидни Сексуали Продужетак Кандидата. Њихова подсвјесна жеља да буду обожавани, да буду изнад, да иду у небо, да буду љепши и паметнији него што јесу.

То је њихов Биг Селфи које реализују Странке.

Велика Политичка Странка, има обавезу да те површнске, вашарске, позоришне прекривке, из Избора, Комуникације и Кампања, елиминише или сведе на минимум.

Повратак Људима.

Много Људи, Мало Пара.

Ко не даје важност Бирачу, даје важност Билборду.