уторак, 06. мај 2008.

NAŠI NAFTAŠI
To je nama naša borba dala.
U Republici Srpskoj postoji više od 300 benzinskih pumpi. Za Federaciju ne znam ali situacija nije "bolja".
Najveći dio pumpaša Republike Srpske, naftaša i bizMismena sa velikim M, rodio se u ratu i u postratnoj vlasti Esdeesa. To svakom ekonomskom analitičaru sve govori. Meni to govori da je ogromna količina para opljačkana od države i naroda i stučena u neprofitabilne Mrtve Kapitale Josipa Kozarca. Nekad su, dabome, to bile visokorpofitne investucije za ličnu nekontrolisanu upotrebu, koje su odlile tone i tone kapitala koji je sada opran i kojim se diče njegovi vlasnici kriminalci. Ako za izgradnju jedne pumpe treba samo 3 miliona KM - to je jednogodišnji budžet Republike Srpske. A to znači da je opljačkano mnogo više jer nisu lopovi sve pare dali u pumpe.
Sada su građani, koji su uredno ratovali, svakodnevno bili na liniji i u akciji, došli u situaciju da im ta naftaško-prevarantska rulja diktira cijene nafte i benzina i mimo bjelosvjetskih trendova. Neki naftaš je izjavio da su mu prijetili jer nije podigao cijene na ljestvicu koju je odredilo udruženje tih oktanskih protuva.
Znam da svaki moderni ekonomist može da se naježi na moju priču o potrebi državne regulative i uticaja. Ali ona je i ovdje potrebna. Država bi morala biti regulator tržišta ali ne kroz robne rezerve i slične komunističke projekte koje su takođe ubalegali Ratni Heroji Pljačke. Država mora imati svoju distributivnu naftnu kompaniju koja može obavljati višestruke funkcije: korekcije cijena i tržišta, distribuciju olakšane nafte poljoprivredi, prodaja najprofitabilnijih punktova...
Takvom kompanaijom je lako upravljati jer Vlada imenuje upravni odbor i direktora i - bog te veselio. Ako ne radi kako treba, nađeš boljega, ako radi neregularno, tvoja je inspekcija.
Takva kompanija bi mogla početi otkupljivati posrnule pumpe privatnih nesposobnih vlasnika i okrupnjavati mrežu koju kasnije može prodati pravom evropskom distributeru koji neće ovdašnje kupce tjerati na oktanski bezolovni felacio.
Strani izdajnici su Ovdje nametnuli trulu ideju da sve mora da se privatizuje i sve mora da se samoreguliše tako da državi ostaje samo da daje vremensku prognozu i prati rad semafora.
Razdržavljene ekonomije i opšta anarhoidna deregulacija upropastiće materijalne i produktivne resurse svakog društva pa i ovdašnjeg.
21. vijek je vijek države.
O tome govori regulativa evropske unije koja propisuje i dužinu onih stvari - mislim na banane, mahune itd.