КАКО ПДП И СДС
ЗАЈЕДНО ПАДАЈУ.
ПДП БАЦИО СВЕ
НА БАЊАЛУКУ,
СДС БАЦИО СВЕ
НА ПДП

 
Површно прегледање Избора и резултата, није добро ни за Странке Побједнике, ни за Губитнике, ни за Српску.
Садашња побједничка еуфорија у Бањалуци, води ка силазној путањи Есдееса и Педепеа.
Највеће умијеће у овој врсти политичких процеса, јесте препознавање Тренда.
Ако га се рано детектује, могуће је донекле управљати и кориговати.
Када кола крену низбрдо, нема поправљања. Нећеш стићи ни камен да подбациш.
▬ СДС.
Треба одвојити Чланство и Бираче од Руководства, од скоро свих руководастава СДС-а послије Рата.
Двије кључне грешке Нестанка Есдесда су
▪ везивање за Сарајево, да би се запослила Шаровићева Жена.
▪ везивање за ПДП. Да би АА, Анархистички Аналфабета, био нешто на сопственој онанистичкој и воајерској сцени.
Есдеес мисли да није важна Бањалука.
То је погубно за сваку Политичку Странку која жели да буде велика, национална и владајућа.
У Бањалуци, Есдеес има 3.440 гласова.
То је пад са скоро 9.000 гласова 2016е.
И то што су имали, дали су Педепеу.
Добро у Бањалауци. Али на Палама имају 1.750, у Требињу 1.000, у Зворнику 2.400.
У Бијељини Есдеес има 4.000 гласова.
Мало више него у Приједору гдје их са 3.100 гласова, практично нема у толикој општини.
И заваравају се како су одбранили Бијељину.
У Добоју их нема ни на једној Коти КВОТ.
Мирко Шаровић, али и Боснић и Кукота, прије, довели су Есдеес до тачке када се не може зауставити и ревитализовати.
Милан и Теслић су преслаби за то.
У Есдеесу, данас, нема Националног Лидера.
▬ ПДП.
У Бањалуци је добио 17.150 гласова а  она Змијоокица Јелена, 12.000.
То значи да немају Организацију.
Странка која нема Организацију, занемарује Државу, игра за Рају на Западу.
Много је општина гдје ПДП, као и СДС, ни Цензуса није видио.
Они су противсрпска издајничка Партија која проводи кораке Запада.
Њихов задатак је нападати Бањалуку и тако дестабилизовати СНСД и Додика.
Запад рачуна да ће тако потурчити Републику Српску.
ПДП је већ сада одговоран за Националну Издају Републике Српске.
СДС је одговоран као Члан Издајничког Подухвата.
ПДП има два Почасна Предсједника Партије.
Бореновић није страначки Предсједник.
Педепе је прва Политичка Партија у историји коју је приватизовао Татин Син.
Сада се крчме електромотори, разводни ормари, алати... као и у свакој социјалистичкој фабрици након приватизације.
Немогућност да Градоначелник ПДП-а функционише у Бањалуци, биће погубна за Педепе. Ако не накупује Одборничку Већину.
Стога га треба пустити да дјелује четири године а помоћу Већине управљати Бањалуком.
Уз видљив спектар казнених мјера према Бањалуци.

СНСД
МОРА ДА СЕ ВРАТИ КУЋИ,
НА ОВАЈ НАЧИН,
ПРОТИВ ПОСТРОЈБИ ХОС-а,
НЕЋЕ МОЋИ ДА СЕ ИЗБОРИ

 
Не може Додик да буде и ЧланП, и Предсједник Српске, и Посланик, и Предсједник СНСД, и Члан СНСД, и Организација СНСД. И Актив Жена, СТЈЖ.
Бојим се, ако умре Патријарх да ће и то он да буде.
А, Постројбе ХОС-а су Есдеес и Педепе, који немају организацију, немају чланство, немају предсједнике странака, али користе класичне ХОС-ове методе, и по скупштини, и по селима, и по предграђима и долазе до људи, до оне групе својих али и до колебљивих и оних који ниси ничији чланови али су, повремено симпатизери. А нарочито долазе до оних који су увијек Против.
Какве су бројке, у Бањалуци.
2016. година
- Радојичић 56.000 гласова
- Чавић         39.670 гласова
2020. година
- Радојичић         43.000 гласова
- Станивуковић 51.600 гласова
2020. г
- Листа СНСД 22.680 гласова
- Листа ПДП    17.000 гласова
- Листа СДС      3.440 гласова
- Листа УС         7.450 гласова
- Листа СПС      7.660 гласова
- Листа ДНС      6.010 гласова
- Листа Демос    5.300 гласова
- Листа Перо      4.000 гласова
2016. г
- Листа СНСД  31.400 гласова
- Листа ПДП       7.200 гласова
- Листа СДС       8.870 гласова
2018. г, Општи Избори
- Говедарица    52.200 гласова
- Жеци               43.600 гласова
2018. г, Општи Избори
- Листа СНСД  28.600 гласова
- Листа ПДП     23.000 гласова
- Листа СДС     11.400 гласова
* на свим тим изборима, било је око 100.000 листића, са неким минималним одступањима.
Ну.
Гдје је нестало Радојичићевих 13.000 гласова.
Гдје и Жељкиних, исто толико, 2018е.
Коалиционари постали колекционари.
СПС и ДНС, Листе, у збиру имају, сада 13.670 гласова.
С тим, што су 2018е радили и преко Бирачких Одбора, са људима из СНСД. А сада то није могло јер је много странака и посматрача. Зато су резултати брже долазили.
Тај тренд из 2018е се наставља.
СНСД те године није анализирао Изборе ни подузео мјере. У Организацији Бањалука, задржани су, и повећан им је број, Рејонски одбори. Они су двострука, обострана, брана за умртвљивање Организације.
Они који су бојкотовали Жељку, 2018е, сада су бојкотвали Игора.
Те три изборне степенице имају своју црвену нит у Плану Рушења СНСД.
То није посљедица Анархије Давид.
У тој црвеној нити учествује Сарајево, Пет Амбасада и Београд.
Користе се и структуре у Бањалучкој организацији. За умртвљивање.
Организација је имала стагнацију и прије али је 2006е, кандидатура Радојичића убризгала стероиде и пробудила, Организацији, наду да се може наприејд.
А саучесник је и СНСД, са стратешким грешкама.
У четири године, није се баш осјећало присуство СНСД у Бањалуци нити да СНСД влада у Бањалуци.
Радојичић је то увидио и зато је потписивао Прело Коалицију, небили добио било шта. Мада је знао да је то и без рачуна и без крчмара.
Иста релација је, данас, СНСД – Требиње.
ХОС надире, падају гласови али се још држи.
Листа ПДП, ове, 2020е, покупила је, поред својих гласова из 2016е, и Гласове СДС-а и дио оних 9.000 гласова које је изгубио СНСД.
СНСД има нешто више од 20.000 Чланова у Бањалуци.
За Листу нису гласали сви Чланови. Има и оних који су традиционално симпатизери.
Умртвљивање организације одбило је и заборавило је неколико хиљада Чланова и још више Симпатизера.
Кад је Организација активна и жива, два Члана носе три Гласа. Говорим о Листи.
Тако је било 2016е.
Листа СНСД у Бањалуци добила је више него Листа за Опште Изборе након двије године. А требало би да буде обрнуто. Јер на Локалним Изборима је много више учесника који мрве укупан колач Гласова.
То 2018е, ником у СНСД није запало за око.
31.400 – 28.600 – 22.680 Гласова (говорим о листама).
Анализа, које неће бити, може све да установи.
Потребно је прикупити Бирачке Спискове које су на Бирачким Мјестима, користили Посматрачи СНСД.
Тамо су обиљежени Чланови, тамо су заокружени Чланови који су изашли на биралиште. Потом се погледа колико је гласова добила Листа, колико Игор, колико Бало.
А, код оних Чланова СНСД, који нису изашли на Изборе, треба отићи и питати да ли је ико из Организације долазио до њих, у протекле четири године.
Највећим дијелом, Додик је добио Изборе Станивуковићу.
Али. Нећу да образлажем.
Јер ме се не разумије ни када говорим о Копилади, поетским језиком, па неће ни овим, организационим. 
x

 

БАЊАЛУКА,
ИРАЦИОНАЛНИ
АВАНТУРИЗАМ.
БАЊАЛУКА СЕ ПОКАЗАЛА
КАО БАЊАЛУЈКА.

 
▪ Када препустите одлуку онима који немају никакве обавезе, ништа не ризикују, који су увијек Против а никад нису За, који су неорганизовани, на Изборима, добијете Бањалуку.
Добијете Легитиман Нерационалан Избор.
▪ Нема васер-ваге на којој ће Радојичић и Станивуковић бити водоравни. Радојичић је прошли пут побиједио Чавића који је био Предсједник Републике. А, сада, изгубио од Станивуковића, који није био ништа. А и сада је ништа.
Ненационални и неполитички Аналфабетски Анархоид.
Никад Ирационализам на овдашњим Изборима није пробио, као јуче у Бањалуци.
▪ Ирационализму се може супротставити само жива и активна Организација. Јер она дјелује по технолошком аутоматизму.
▪ Велика Страначка Организација је као и анатомија људског тијела. Или, једноставније, као и ауто које не возиш. Гуме издувају. А, док возиш, не издувавају, иако их не пумпаш.
▪ Велики проблем Бањалучке Организације је
▬ Одвојеност од СНСД, обострана
▬ Генетска насљеђа
▬ Структура са Рејонским Одборима.
▬ Чињеница да Градоначелник не може да буде и Предсједник Градског одбора, односно, да се бави Организацијом. Као што то не може ни Предсједник Странке. Говорим о великој ГО и великој Странци.
▪ Станивуковићеве Мреже су долазиле до Људи. Есенесдееове нису.
Колико је важан онај ко зна са људима, видљиво је по Станићу у Новом Граду. Он је, ономад, преорао Општину и СНСД је побиједио. Потом га је СНСД поставио за министра и одмах дупеногирао. Он отишао у СДС и сада је за начелника скоро поравнат са кандидатом  СНСД. А СДС-ПДП, чији је кандидат, немају такву организацију као СНСД.
Исти случај је у Теслићу. Велики Директор, Министар, Паре и Посланик, не могу, годинама и мандатима, замијенити Саву и Ивку.
▪ Бањалука ће имати велики застој због јучерашњег гласања. Систем тако не може да функционише. Осим ако Станивуковић не накупује Одборничку Већину.
Они који су ушли у Нерационални Авантуризам, неће осјетити никакве посљедице. Нити ће их занимати.
Они који су све ове мандате радили да Бањалука иде ка средњеевропском Граду, осјетиће. Као и сам Град.
▪ Сви градски успјеси, пројекти, радови, не доносе Гласове. Све што урадиш добро, подразумијева се.
Гласове доносе Људи и Организација. То је СНСД пробао и искусио на небројено много мјеста, током двадесет година.
▪ Анархоидни бањалучки тренд који је креиран послије Радојичићеве побједе и усијан за Опште Изборе, наставиће се. Ако се Организација Есенесдеа не активира и мобилизује.
 
 
 
 
 

 

СМРТ СЕ МОЖЕ ИЗБЈЕЋИ,
МЕДИЈИ НЕ МОГУ.
СИНТАГМЕ И НАСЛОВИ,
ЛОГОР ЗА СВИЈЕСТ И ПОДСВИЈЕСТ.

 
Када нема Великих Тема, нико од нас не примјећује свакоминутну манипулацију и заробљеништво.
А, Човјекова Свијест се не уништава у једном дану, већ у сваком трену, помало.
Као што се ни Подсвијест не обликује одједном.
Прије неколико деценија постојала су истраживања и тврдње да неколико сличица, убачених у монтиран филм, могу да утичу на понашање. Иако се те сличице не могу примијетити обичним гледањем секвенце, већ само успоравањем на монтажном столу.
Нисам, послије пратио шта је било са тим. Филм и његове 24 сличице у секунди, јер то је брзина коју око перципира као нормалну, ако је више сличица, око то види успорено, и обратно, испале су из употребе а и ја сам отишао другим путем.
Данас, то, ипак, имамо на великој сцени.
Имамо, откако је Масмедија, који су попримили интернетски порталски облик.
Више нема великих тиража, којима су се некада новине китиле и дичиле.
Али, сада текстови имају милионске прегледе.
Само се још на Тањиру, испод супе, не појављују текстови о свему, свачему и свакоме.
Наслови су некада били новинарско и уредничко умијеће.
Данас су наслови Хладно Оружје.
Које се на стотине пута дневно, забија у чело сваког Појединца.
Сарајски портал вијести.ба, данас, објављује текст о томе како је Кина признала Бајдена. Насловна фотографија је Сијева али у тексту стоји само реченица да је Портпарол МИП-а рекао да честитају али да се гласови броје и чекају се званичне објаве.
Највећи број људи ће прочитати само Наслов.
Није проблем оваква превара на вијести.ба.
Проблем је што је то планетарна технологија интернетских медија које конзумира неклолико милијарди Људи, истовремено.
Тре три сличице, СИ, Кина, Бајден, међу 24 потребне за око, протекну брзо али оставе траг. Јер се понављају милијардама пута.
Послије Подсвсијест нашој Свијести диктира чињеницу да је Бајден побиједио.
Можда је и побиједио али то мора да ступи на сцену процедурално и регуларно. А не преко Подсвсијести.
Јер, онда, остаје као трајна „чињеница“ иако ће се установити нешто друго.
Тако се, дакле, данас, управља Масама.
Преко Појединца.
Практична варијанта је помоћу Синтагми.
То је већ очитији и познатији облик.
Потребне Реформе. Европски Пут. Помирење. Братство и Јединство.
Државнацијама, данас, влада и управља онај ко креира и намеће Синтагме.
Док Медији штроје Подсвијест и Свијест.
Зато је Корона Хистерија, између осталог, тако успјешна.
Појединци су Биљке, Управљачи су Монструми.
А Државе, које би требале стајати између њих, не постоје.

 

НИЈЕДАН СРБИН
НИЈЕ ГИНУО
И БОРИО СЕ ЗА БиХ,
СВИ СУ ГИНУЛИ ЗА
РЕПУБЛИКУ СРПСКУ.
ТО ЈЕ СУШТИНА КОЈУ ЈЕ
ДЕЈТОН УВАЖИО.

 
Више од двадесет година залажем се за Самосталност Српске. И трпим. Поднио сам Оставку у Влади, јер нисам хтио да прихватим заједничку БХТ.
Самосталност Српске није само Отцјепљење, није Независност, није никаква Анархија.
Самосталност је уграђена у Дејтонски Споразум.
У коме је потпуно уважена Држава Република Српска.
Премијер Вишковић јуче изјављује да је разговарао са Малином и да је вријеме да виши ниво власти у БиХ расправља о Корони.
Због ове Синтагме, Виши Ниво Власти, Вишковић треба да поднесе Оставку.
▪ Никаквог уставног основа нема да се нешто на нивоу БиХ прогласи за Виши Ниво Власти.
▪ Савјет Министара је неуставно тијело. Оно је дејтонски пројектовано да буде помоћни трочлани, трочлани, орган Предсједништву.
▪ Савјет Министара не може да буде Виши Ниво Власти за Републику Српску. То не може, чак ни Предсједништво БиХ.
▪ Здравство, дакле Корона, није међу Десет Дејтонских Надлежности Институција БиХ.
▪ Република Српска може да обавља своје послове везано за Здравство и за Корону. Оно што не може, исључиво је због хаотичног анархилног волунтаризма Власти а не Љекара и Здравства.
За те послове Републици Српској не треба никакав Виши Ниво Власти.
*
Самосталност Републике Српске гради се сваки дан.
Нико не може Кинески Зид да изгради једним потезом.
Гледање према Сарајеву, дизање Сарајева у Виши Ниво Власти, патрљци су Српског Ропства под Отоманима.
Може се разговарати са Новалићем. Али се с њима нема шта радити.
Сваки корак који се начини према Сарајеву, предаја је.
Свако помињање Здравства, нпр, у контексту Виши Ниво Власти у БиХ, омогућава Сарајевским Унитаристима да, сутра, траже Министарство Здравља БиХ.
Ако сте Аматери за Власт и Политику, не можете бити Аналфабете за Српство и Републику Српску.
 

 

ЧИМ БАЈДЕН ЗАСЈЕДНЕ,
САРАЈЕВО ПОСТАЈЕ
ГЛАВНИ ГРАД
ПОДУНАВСКЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ
А МИЉАЦКА ЋЕ СЕ УЛИВАТИ
ДИРЕКТНО У ДУНАВ

 
Овог Љета, гологуза дјеца, некако, мање серу по прашњавим Сокацима. А и кочијаша и киријаша, нема ко за пријашњег вакта. Живот, по свему отањио па и пијачни дан дође, скоро ко обични.
Мало коњи балеге остављају. Да, Краве, увече не иду на појило, Зелене Муве не би ни толико затомиле своју сладострасност.
Касабалије, пак, мирно су сједе у акшам авлијама и слушају пијев дјевојака иза задашчених пенџера.
Тихе севдалинке, прелазе у тугованке а онима слабијих ушију, и у јаукање.
Зеленим Мувама није јасно како Касабалије могу толико да чекају да се балеге уцрвају. Па онда, прашњавом гологузану мигну, Однеси је под Јоргован, да се натори.
Ни страњских запрега нема.
Некад су, по овим Сокацима, пролазили Шестопрези Запада, које ни Хасо, најстарији живитељ, који је једном био у Тузли, није никад видио а ни чуо да то море бит.
Сада, само понекад, наиђе неко. Али се не задржава по Сокацима.
Не миришу ни Јорговани, више, ни Сиенен...
*
Сад, само Франкуртер Рундшау, који је по Босанским Сокацима, убијек био читана штампа, објави нешто о Сарајеву.
Тако данас, рашчу се текст о неком Инокосном Америчану који је пошао за Вашингтон, и негдје успут, обећао да ће, чим дође у Округлу Собу, у Вашингтону, промијенити Устав БиХ, потписати га и сликати се са њим.
Хасо се сјећа Џоа Бајден.
Био је у Сарајеву. И говорио да су Срби Агресори на своје куће, бунаре и штале.
И да не дају Балеге за Прашњаве Сокаке и Зелене Муве.
Ну.
Хасо, који је симбол Сарајева, Сарај Чадора, Котлине, не схвата да Рундшау зајебава Сарајево и Босну.ба.
Он тестира њихову јаловост, аналфабетизам и незналаштво о Држави и Нацији.
Босна и Херцеговина је остала БиХ због сплета више околности.
Загреб је добио Државу и није хтио да ризикује било шта. Кад се није избило на Дрину, ко јебе Матана унд Јаранен.
Нико није рачунао да ће Срби у БиХ да ратују. Сви су претпостављали да ће узети Завежљаје у шаке и отићи. Да ће двије завезане Заставе, схватити као Нови Јасеновац. Слобо Милошевић је и послије предлагао, Ако нећете у Србију, крените на Косово. Јер, Слобо је радио за Запад. Никуд није мрднуо из Београда али је дошао на Пале у покушају да прејебе Србе.
Америчани су у Дејтону скројили Устав, лабавији него амерички. Рачунали су да БиХ не може опстати па су начинили линије подјела, да не би било већег срања кад дође вријеме.
Да то предухитре, Касабалије и њемачки и инглески гоничи Запрега, почели су унитаристичку пресију на Дејтонски Устав и на Српску.
Касабалије се понадале.
И опет погријешиле. Без обзира на толико неуставних босанских институција, она пуца, ко Балега на Сјалици у подне.
*
Можда Рундшау опет нешто, наљето, напише о нама. Ја.
Ђул мирише, чини ми се Бајденова муда... тихо тече пјесма Старе усидјелице Фате, из уџере старе.
А, понеко, само, прдуцне Сокаком.
Ни Балеге, више, нема.

 

ИЗБОРИ
ДЕСТАБИЛИЗУЈУ
И РАЗАРАЈУ
НАЧЕТЕ
ДРЖАВЕ И ДРУШТВА

 
Избори су Лажна Демократија у којој учествују сви. И они који гласају, и они који апстинирају.
Свака Империја, која хоће да влада над неком Државнацијом, мора да укине Изборе или да их она проводи.
Тако су Отомани вијековима владали Србима.
Тако, данас, Америка влада Србијом.
Избори имају свој ефекат и добробит, само у стабилним Државама и Друштвима, са изграђеном политичком и парламентарном структуром и високотехнолошким политичким процедурама.
Државе и Друштва, која су неизграђена, анархизована, либерализована, нестабилна, вјештачка, тешко подносе Изборе.
При томе није битно да ли се ради о малој или великој Држави.
Америка и Србија, нпр, имају исте проблеме са Изборима.
С тим да их Америка сама себи проводи а Србији проводи Америка.
У подручјима гдје Запад још није завладао, а поштопото жели да завлада, он индукује Изборе који изнутра разарају Државу и Друштво.
За то су примјер Федерација БиХ, Република Српска и Србија.
Иако, наизглед, потпуно различити.
Србија се разара једноумном подршком Вучићу.
Федерација се разара депресијацијом и потчињавањем Хрвата.
Република Српска се разара анархизовањем Избора у којима, због цензуса, Сваки Дрипац може да узме Глас моје Цурице.
Тако нам се чини да имамо више кандидата него Бирача.
Шта Србија може да учини.
Да изгради Велику Националну Странку. Што би био крвав и деценијски посао.
Иначе се неће спасити.
Шта Хрвати у ФБиХ могу да учине.
Да одустану од измјена Изборног Закона БиХ.
Самим тим чином признају надлежност БиХ над Изборима, коју она нема у Уставу и Дејтону.
Хрвати морају да се одијеле. Да захтијевају да се Хрватски Члан Предсједништва бира у Хрватским Жупанијама а муслимански у муслиманским Кантонима.
Комшић је производ Сарајевске надлежности над цијелим Изборима.
Ако хоће да га кандидују за муслиманског ЧланаП, у муслиманским Кантонима, нека кандидују.
Шта Република Српска може да учини.
Република Српска мора отцијепити своје надлежности над Изборима, попдићи критеријуме кандидовања и проласка и градити Институционални Систем а не копирати Вучића.

 

НАРОД
КОЈИ НЕИЗНУЂЕНО
ПОКАЗУЈЕ ПРОВИНЦИЈАЛНО
ПОДАНИШТВО И ГАЋОСКИД,
НЕ МОЖЕ ДА ИМА ДРЖАВУ -
А И НЕ ТРЕБА

 
Под Народ овдје подразумијевам Лидере, Вође, Лујке и Љигавце, које су Бирачи бирали и онда их, заједно са апстинентима, ладно посматрају приликом будаласања.
Неке Честитке Бајдену су срамота.
Неке су недипломатске.
А, неке неозбиљан државни чин.
Загреб, Београд и Сарајево, као три највећа геостратешка центра Свијета, а и шире, утркују се у честиткама Бајдену.
На скали од, Пао Кловн и Дивљак, до дошао наш пријатељ Бајди, који ће нас учинити златним и спасити Четника, Сланине и Бијелог Лука.
У Сарајеву, најмоћнијем Центру Свијета, обојили су неку зграду у Честитку, возали аута са заставама и свирали.
И у Свијету су честитали Бајдену.
Ну.
Мора се забиљежити да озбиљне Државе, и Силе, то не чине.
Као што се мора евидентирати да Панам Избори нису завршени.
Дакле, свака озбиљна Држава ће честитати када се од стране Аминституција, званично, прогласи побједа једног од Кандидата.
Балканска демонстрација примитивног подаништва, сликовница је о Илузијама.
То је дављенички покушај да се сам себе увјери у властиту важност, да се околним теткама и стринама, као важним друштвеним групама, покаже ко је важан и ко зна.
То је, нажалост, и увјереност да ће неко то да забиљежи у нотес и пренесе Бајдену а овај ће, чим дође у кућу, одмах да зове односног, да се захвали и да пита шта треба, кога да бомбардујемо.
Најжалосније што је то Политичко Гологузје за цијели Народ и Државу.
Нашта избарани или именовани Лидер, нема право.
То је још једно катанчење Државе и Народа у робионицу на дну напуштеног рудника већ изведене и сто пута удобровољене Окупације од стране Запада.

 

ВЛАСТ ЈЕ НЕВИНА,
ТОТАЛИТАРИЗАМ ЈЕ
У НЕВДИЉИВОМ СИСТЕМУ

 
Чиме можемо преварити све Људе. Изласком Сунца. Не, то није Превара, то је Истина. Онда, Изборима. Уведите Изборе.
То је дио пресретнутог давнашњег разговора између Свевишњег и Невидљивог.
Ноћас је у Америци Трамп одржао Конференцију за Медије коју су преносиле разне панам Телевизије, у Америци је Филм, Умјетност а Телевизија, Слобода, и њих седам је прекинуло директан пренос чим је Трамп изговорио ријеч Превара.
То је својесврсна историјска прекретница у технологији Власти.
То је већи технологијски скок него прелазак са Чешагије на Чип.
▪ Након неколико минута водитељи су коментарисали да Президент лаже, нема доказе за то, побијали ставку по ставку.
Ну.
Чак и Президента у једној усраној Америци, бирали су неки Бирачи. Већина њих, прије четири године. Што нико није оспорио.
Панам Телевизије, које нису само Телевизије, већ канали свијести, миксери свијести, инстантери свијести стотина милиона Људи, поништавају постојање Бирача. А не само њихову вољу.
▪ Тај ноћашњи догађај показао је само то да је Трамп прошли пут побиједио јер се Системском Тоталитаризму поткрала грешка.
То, ноћас, директна је активност Системског Тоталитаризма.
Који је почео још насељавањем Запада и истребљењем Бизона и Индијанаца. Пропупао у доба Пулицера. А процвјетао у свој својој љепоти и мирису, у доба Макартизма.
Када Системски Тоталитаризам проводи Власт, то су Америчке Вриједности.
Када га не проводи Власт, Президент је Лажов.
▪ Амерички Системски Тоталитаризам има особину, и достигнуће, да се једнако успјешно може примјењивати и унутра и вани. Док, нпр, Стаљинизам то није могао. Кинески такође није успјешан према вани.
Због те особине АСТ, Трамп не може да добије ове Изборе, чак и ако су покрадени.
▪ Да су Избори у Америци покрадени, има превише доказа. Али то им није први пут. Први пут је на сцену ступио Амерички Системски Тоталитаризам.
Досад је форсирао Анкете Јавног Мнијења, скројене по жељи и потреби да Бајден побиједи. Када се нису остваривале, почео је Изборни Инжењеринг, што се чак и одавде види.
Анкете имају своје циљеве. А општа пресија да Президент лаже, наставак је тих циљева.
▪ Трампова грешка је што је случајно побиједио. И што нема Странку. Што је читав Мандат, сам самцат. С тим да је Странка у Америци Интерес. Мрежа Интереса. Он није ни покушао да изгради Странку. Мрежу.
Против АСТ, који је масован, може се борити само масовном организацијом. А он није форсирао ни лажне анкете да ће побиједити.
▪ Ипак. Ноћашње пробијање на видјело, Америчког Системског Тоталитаризма, који се није указао ни код Атентата на Кенедија, знак је да је један Амерички Вијек завршен.
Стање је тако лоше да су се сви морали разоткрити.
Америци се, више, ни за паре, не може вјеровати.
То је прва силазна степеница САД као свјетске Силе Водиље.
Ноћас је наступио Кинески Миленијум.
 
 
 
 
 

 

ТАЧИДАУН,
ДА ЛИ ЈЕ ТО ЗНАК ДА ЈЕ
КОСОВО ГОТОВО
И ДА СЕ ЈОШ МАЛО
ПУМПА СРПСТВО

 
Потврђена оптужница против Тачија, за Ратне Злочина над Србима, након свега што је тај Народ прошао од припрема за Распад СФРЈ, до данас, дјелује подјебавајуће а не међународно правно и праведно.
Ну.
Како смо ушли у Распад, добро смо и прошли.
У другим подручјима чишћења, нестанка, убијања и протјеривања Срба, нису кориштени механизми који су примијењени за Тачија.
Једноставно је пуштено да Туђман, или Изетбеговић, цркну редовном смрћу.
Шиптарска грешка је што нису за Вођу нашли неку гробину. Данас не би имали ових проблема.
У свјетлу укупно другачијег страдања Срба на Косову, од страдања у Хрватској, Половини БиХ и у Црној Гори, гдје нису проглашени Агресором на своја огњишта, пошто су претходно, деценијама одлазили и протјеривани, Тачидаун има друге аспекте.
▪ То није Правда према Србима. Јер страдање Срба на Косову је библијских размјера. И не може добити Правду ни када би све Шиптаре одвели у хаг, укључујући и оне из Породилишта.
▪ То није Међународно Право. Јер, све што је рађено на Косову, и пред почетак Распада СФРЈ, и послије, нема покриће у Међународном Праву.
Стога се из неправне ситуације не може извући сљедствени правни чин.
▪ Тачидаун је знак да је Косово готово. Да је Вучићева Србија на путу признања Косова као Државе.
Кројачи, амерички, прије свега, желе да очисте територију и да инсталирају мирнодопско послушније гарнитуре.
▪ Са Тачидауном се признаје, формално правно, да су постојали Злочини над Србима. Они ратни. Да ли ће Тачи бити осуђен, то је други пар рукава и небитно је у том контексту.
▪ Тачидаун значи, само, укључеивање пумпи за пумпање Српства. Како би се Вучићу олакшао посао. Још ако се ситуација са суђењем, које ће бити навођено и лажно, подгрије, пред предсједничке изборе у Србији, ето још користи за Вучића и Кројаче.
▪ Остаје жалосно, поред великог српског губитка, и то што је Србима, и другим Нацијама, требало милиони Жртава да би имали Државу. А Шиптарима ће требати само Тачи.
Ако и стигне до Цјепала.
 
 
 
 

 
ИЗБОРИ СУ
ВИШЕ ИРАЦИОНАЛНИ
НЕГО РАЦИОНАЛНИ –
АМЕРИЧКИ ПРИМЈЕР

 
На мањим Избориштима је то теже доказати.
Радећи на Изборима више од 15 година, од писца саопштења до самосталног вођења, закључио сам да Бирачи, као Колективна Изборна Свијест, али и, подсвјесно, као Јединке, одлуку о Изборима доносе на половини Мандата.
А у Америци се гласа на основу „одлука“ које трају више од пола Вијека.
Зато је занимљиво анализирати Изборни Ирационализам баш на Америчком Изборишту.
▪ Гласање Против, један је од првих знакова Изборног Ирационализма.
Код Бајденових фаланги то је очигледно. Он на Барикадама нема Програм. Нема списка ставки које ће остварити. Трамп има. И током мандата је нешто од тога и остварио.
Бајденовци окупљају све оне који су Против Трампа.
Дакле. Они не размишљају рационално. Колико је који Кандидат добар за Америку. Јер се Президент бира за Америку.
▪ Није важно шта си урадио ни шта ћеш урадити.
Трамп је нешто урадио током Мандата.
Најважније је шта није урадио. Његова ставка Ратова по Свијету, празна је, у односу на све претходне Президенте. Бајден је настављач оних којима су ставке Ратова пуне Крви.
То се, дакле не види у резултатима Избора.
▪ Територија одређује изборно опредјељење. Дугин је писао о Копненој и Морској Америци. О средњој, копненој црвеној и обалној, плавој. Која има потпуно двије различите Идеологије и Геполитике.
Дакле, Ирационализам је када нека Држава, већина њених Бирача, гласа за Кенедија, нпр, и Трампа, кроз толики временски распон и такву различитост једног од другог.
И када стално гласа за кандидате Демократа или Републиканаца, без обзира на резултате и програме.
▪ Изборни Ирационализам је када се стари амерички проблеми транспонују на изборе у овом вијеку.
Као што је Робовласнички Ехо и проблем Црне Америке, односно Афроамериканаца.
▪ Америка је више Држава у Свијету него Држава у Америци.
Трамп је оживио синтагму, Учинимо Америку поново великом.
То никакву рационалну одлуку није изазвало.
Јер, избори су и сада тијесни као и прошли пут.
*
Шта све то, и још много ирационалних знакова, значи и за Америку и за нас, овдје.
Значи да се Политика води на дуги рок. Коликогод се ми упињали да је дневно банализујемо и сведемо на Шихтерицу.
 
 
 

 

ЧАК И КРВОЛОЧНИ НАТО
ТРАЖИ ДОЗВОЛУ
ЗА ЗРАЧНИ ПРОСТОР
А ТЕРОРИСТИ УЛАЗЕ
У ЗЕМЉАНИ ПРОСТОР
БЕЗ ПИТАЊА И ДОЗВОЛЕ

 
Ништа боље од Државе није смишљено.
Без Државе немаш Власт.
Без Државе нико не може да има Власт.
Људи не могу да живе без Власти.
Без Пичке, Дувана и Алкохола, могу, али без Власти не могу.
Европа је поклекла и одрекла се оног што је измислила и створила.
Одрекла се Државе.
Кад се одрекнеш Државе, одрекнеш се и Границе.
Слободарски, неолиберални, алтруистички Шенген је илузија.
Пошто немаш Границу, не знаш ко је ушао и гдје живи, ти мораш да контролишеш Људе по Улицама.
Да ли то може да функционише. Може али не може ефикасно.
Потребно је имати Границу, макар каква је мађарска, данас, јер не можеш имати толико наоружане и спремне Полиције по Улицама свих градова, градића и села.
Проблем Европе није почео са Мигрантима.
Европа, та Стара Прдара, са својим старим неполитичким Прдарама, Меркел и слично, и са искомплексираним Прдарима, живи изван времена.
Европа није схватила да, кад твоји Људи престану да раде, пропадаш.
У такво стање је дошла Америка. Кина преузима водећу улогу, јер њени Људи раде.
Европа је врло давно почела да увози Гастарбајтере.
Терорист из Беча је друга генерација. А навелико је на сцени и трећа.
Ти људи, Људи Ислама, никада се неће интегрисати у Европу. У Западну Културу. У Западну Цивилизацију. Нису за то дошли.
Треба анализирати шта је некидан написао Кабиб.
Пророк је важнији од свега. Од Мајке.
Од таквих Људи се не прави Држава.
Исламизација Европе је Пројект.
Као и Албанско насељавање Косова и Шиптарско понашање према Србима.
Све док се не преузме Територија.
Стање је, сада већ, неповратно.
Питање може да буде, само, како ће се завршити.
Да ли ће Европа морати да уводи Хришћански Терор. Да ли Војно-полицијску Државу. Да ли Гета и Логоре. Да ли ће једноставно попустити и нестати.

 

СРПСКО ТРОЈСТВО:
МОЈ ЈЕЗИК,
МОЈА НОГА,
МОЈА ЗЕМЉА

 
Нема другог Тројства. Сва друга су лажна. Сва друга су туђа. Сва друга су истребљујућа.
Срби, изван Србије, испред Србије требају ставити себе и своје Тројство. Ако, већ, није касно.
Београдоцентризам се показао као српски непродукривна заједничка нит.
Срби из Црне Горе су добровољно одлазили у Београд, деценијама. То је омогућило Милу Издајнику и Западу Лешинару, да створе нацију Црногораца, бројнију од Срба у Црној Гори.
Срби са Косова су одлазили ка Београду, по Србији, под притиском Шиптара и остављени од Београда.
Срби из Хрватске су протјерани ка Београду.
Била је то круна на лошој политици Београда према околним Србима.
Све је то, мањевише познато, мада не и прихваћено ни науковано.
Кривица је Београда, огромна.
Кад кажем Београда, то не значи Србије, Срба Србије.
Мада је и кривица овамошњих Срба такође велика. И пресудна.
Београдоцентризам се у разним временима испољавао на разне начине.
▪ Меморандум САНУ. Постојећи, непостојећи, тумачени, нетумачени, свеједно.
▪ Само Слога Србина Спашава.
▪ Сви Срби у једној држави.
▪ Србија је наша Матица.
Распад Југославије, Београд је дочекао неспремно и несрпски. То није могла да дочека Југославија, јер се она распадала. А Београд, усљед свога деценијског Несрпства, то је учинио катастрофално.
Политички су засједали и одлучили да ће бранити Србе по Југославији (Јовић).
Али није одлучено да то брани Србија, већ ЈНА, која се такође распадала.
То је отворило пут трагедији Срба Социјалистичке Републике Хрватске.
Ту долазим до кључног проблема.
Срби СР Хрватске су били у Уставу те републике-државе.
Они то нису схватали. Они су се препустили и њих су премрежили Београдски Удбаши.
Они нису имали никакве представе о потреби свог политичког, територијално и националног организовања. Њихов први потез у том смислу је била удбашка досјетка о балванима. Што је веома брзо претворено у спрдњу над Србима, синтагмом Балван Револуција. Данас се то, нарочито у Сарај Чадору, показује као, Можете да идете и понесете само мало блата на опанцима. Имате резервну отаџбину, ово је наше.
То што је постојало у Хрватској, РСК, Војска и остало, потпуно је зависило од Београда и Служби.
Када су у Београду, Милошевић, схватили да Србе Хрватске, сада већ признате државе, не могу користити у своје сврхе, оставили су их саме. У Избјегличким Колонама.
То је Београд.
Да су Срби СР Хрватске, много прије Распада, јер Распад није дошао једног јутра, прије зоре, имали свој национални, политички и територијални концепт и програм, своју организованост, никада не би доживили погроме, прогоне и колоне.
Данас би учествовали у управљању Хрватском. Или би Хрватска била подијељена.
Срби АП Косова, нису имали ни појма о потреби НПТ Програма.
Зато су данас изједначени са Лажном СЗО Александра Вучића.
У Црној Гори је Српска Православна Црква, Митрополија, морала да се бави националним, политичким и територијалним, код Срба, заустављајући, тако, најезду Мила и Запада у великом походу Одсрбљавања.
Срби у СР БиХ су узели пушке и отишли у Рат за Опстанак.
Платили су то животима војника и вивила, многи су протјерани са подручја данашње ФБиХ.
Нису кренули За Београд. Супротставили су Милошевиићу, који је на Пале дошао да уредује.
Формирали су Државу, Институције и Војску. Веома рано и на вријеме. То је заслуга СДС-а, политичког вођства Срба овдје. Послије су заслуге прешле на Војску Републике Српске.
Дакле, Срби Српске су једини, примијенили Своје Свето Тројство. Мој Језик, Моја Нога и Моја Земља.
Све на једном мјесту и истовремено.
То морају да учине и Срби Црне Горе. За њих још није касно. За Србе Косова, касно је.
Ми не можемо да се уздамо у београд. Ни у чему. Не можемо свјесно и подсвјесно да живимо са тим да имамо куда да однесемо Завежљај.
Наш Завежљај мора да остане Овдје.
Не можемо деценијамам и генерацијама да радимо и градимо и да све то оставимо.
Београдоцентризам треба заборавити.
Као и Матицу. Док не постане Српска Држава.
А она је, данас, и педерска, и шиптарска, и санџачка, и западњачка, и њемачка, и вучићева... само није српска.
 
 
 

 

АКО РАЗБИЈУ ЉУДЕ,
НЕЋЕ ВЛАДАТИ СВИМА,
ПОТПУНО ЋЕ ВЛАДАТИ
СВАКОМ ЈЕДИНКОМ –
ЧИМЕ ЗАМИЈЕНИТИ
МАСОВНОСТ У ПОЛИТИЦИ

 
Дугим уситњавањем и општим злоупотребама, изгубила се Позитивна Енергија Масе.
Појединац је слаб.
Зато га Запад и велича.
Човјек је Масовно Биће.
Он воли да иде заједно, или у спроводу, или у свадби, или у Рат, или у Револуцију. У Литије или у Страдију.
Данас му је све то одузето. Чак и Рат.
Твитераш Шпиро је данас констатовао да је Амфилохије  био посљедњи који је могао да окупи Масе.
Без Масе, Држава и Нација су у великој опасности.
Од некад Масовних Француза, дошло се дотле да их једног по једног кољу по улицама и по црквама, ко овце у Анадолији.
Од некад масовних дочека Америчких Предсједника, дошло се дотле да БЛМ терорише читаве градове.
Од некад масовног ишчекивања шта ће саопштити Предсједник Владе, дошло се до смијешне крпене лутке лезбаче коју не јебе нико низашта.
Зашто Кина успијева, зашто је опстала толике хиљаде година, зашто је постала водећа сила у свијету.
Зато што се није одрекла Масе.
Стање са играњем мице у формирању Владе у Црној Гори, иако је то мали узорак, мала земља, али, нама је близак и видљив, говори колико је погубно изгубити Масовност као снагу Нације и Државе.
Свети Амфилохије је обликовао Вјернике у Масе које су утицале не политичке изборне трендове.
То јесте неприродан ток. Али се друкчије није могло. Пошто не постоји Велика Политичка Странка, на другој страни црногорске клацкалице.
И данас, када је Амфилохије отишао међу Свеце, остало је то уситњавање као могућност да пиништи све.
Само су два начина да се замијени Масовност у НДД Сфери.
Прва је, Велика Политичка Странка, организована тако да може да дође до Појединца.
Друга је, Полуилегална Мрежа какву је у Србији изградио Запад, уз садејство Вучића, која може да искористи сваког Појединца. Потчини га као и све остало.
Ко хоће да се преда и непримјетно нестане, нека се одмах опредијели за другу варијанту.
Ко хоће да опстане, да се одупре, да има људски амбијент, мора да се опредијели за први начин. Који је тежи, тражи рад и жртве, тражи много напора сваког појединца.
Али гарантује да сутра неће бити заклан, као у Француској, или преварен и подведен, као у Србији.

 

ОНО ШТО ВУЧИЋ
САМ РАДИ СРБИЈИ,
КОРДОНИ СТРАНАЦА У БиХ
МОРАЈУ ДА НАМЕЋУ

 
Извјесни Сатлер је изјавио да нешто треба инсталирати у Високи судски и тужилачки савјет БиХ како би то било вако и нако, како треба. Како би правосуђе у БиХ било независно.
Додик је рекао, Само свеобухватна Реформа правосуђа коју је он договорио са Кетрин Ештон, ономад у Бањалуци.
Кетрин Ештон је умрла мало послије Кеопса, оп. а.
▪ Правосуђе у БиХ треба вратити на оно што стоји у Дејтону. До коначног разлаза БиХ.
▪ Све што Запад тражи да у БиХ, или било гдје, буде Независно, то значи да ће бити зависном од њих.
▪ Правосуђе не може да буде Независно. Оно мора да буде Зависно од Државе којој служи.
Пошто БиХ не постоји као Држава, Правосуђе, овдје, мора да буде зависно од Републике Српске. Од њене Народне Скупштине и њеног Устава.
▪ Лажно Независно Правосуђе, странцима треба за управљање БиХ и држање тог Расутог Терета на окупу.
▪ Република Српска не може да чека да Сарајево схвати да то што Странци заступају и раде, није у корист БиХ, ни дејтонске, ни овакве, неуставне, нити у корист њих.
Они могу да Ћорканишу вијековима. Немају шта да изгубе. Нису Државу створили, као Срби, немају Нацију, а на сваком Прелому, неком ће се приклонити, ко је јачи.
За Србе и Српску, то значи нестанак.
▪ Република Српска треба да гради своју Самосталност, у овим условима, јер је то невјероватно сврсисходна Вјежба Суверенизма.
Да не упадне у грешку Вучића, који све што је Србија, крчми на раскршћима и даје комегод се курчић дигне док иде путем.

 

ПОШТО
БУДУЋНОСТ ПЕДЕПЕА
ЗАВИСИ ОД ЕСДЕЕСА,
НИКАКВА ЈЕ

 
ПДП је формиран као чиста манипулативна Странка, са огавном карактеризацијом Партија, и са двоструким циљем. Да искористи Есдеес и подведе га Западу и да онемогући друге варијанте и политичке снаге, као што је Есенесде.
Зато су Удбаши, на почетку сарадње Педепеа и Есдееса ширили приче о томе како се не треба бринути јер Педепе само хоће да уништи Есдеес. Есдеесу су говорили, Само ви нама пустите те функције, немојте се много истурати, ми ћемо све то за наше добро.
Тако су говорили и Додикови Социјанери, са којим је удружио СНСД. Ви имате Структуру, ми имамо Кадрове.
Нико, ни Педепе, ни Запад, није рачунао са могућим природним растом нове Странке и нове Политичке Идеје. Чак су и помагали Есенесде, покушавајући да га потчине и уједине са ЛЛС, Лагумџијиним лажним социјалдемократама.
Педепе је по наредби Запада изашо из Власти са Есенесде.
Црнадак, а и тада су, сере о томе како је ПДП предложио неке мјере и молио да Есенесде прихвати барем двије. Пошто хтио није, они су отишли у легенду.
Већ тада су јасно почели да зависе од Есдееса.
Јер су с њим Опозиција.
Без Есдееса, нису ништа.
Већ нешто као ДЕГЕНЕК.
Демократска герила неколицине.
Есдеес није схватио игру. У ствари. У Есдеесу нема ко то да схвати, одавно.
Прихватио је рукуподруку са Педепеом и кренуо у Сарајево.
То је био окидач за разбијање Српске Демократске Странке. Онда се појавио Додик са неколико идеја.
Сада је Есдеес дошао дотле да га нема ни у једном великом центру Републике Српске.
Педепе је остао усамљен и почео неартикулисано да се креће.
Њихов Тројац ТБС, ништа је нисачим.
Њихова једина нада је Бањалука и Локални Избори. Али ту нема наде. То је воајерска сторија преко седам авлија.
Есдеес у Бањалуци не постоји. Њихово Бирачко тијело Педепе не може да користи. Ни у Бањалуци ни у другим подручјима.
Педепе је демократски прогрес без Гласова.
Есенесде, дабоме чини велику грешку. Као што је то уобичајено у задњих скоро десет година.
Потребно је да се приближи Есдеесовим Гласачима које Есдеес губи.
Он то, привидно, чини и сада. Али на потпуно погрешан начин.
То је потребно ради елиминације Педепеа, као нуклеуса потчињавања Републике Српске Западу и Сарајеву.
Други начин је дизање Есдееса у ортодоксно националну странку. И коалирање са њим. Али. То не може да изведе Есенесде. А у Есдеесу, више нема ко.
Зато су ови Локални Избори крај Педепеа.
Они ће резултатски бити тако лоши по њих да на Општим Изборима неће постићи, такође, ништа.
Треба видити неко мјесто за Бореновића.
Шумска Инспекција Републике Српске. Тако нешто.

 

ОДБОРНИЧКЕ ЛИСТЕ
НА ЛОКАЛНИМ ИЗБОРИМА,
ТЕШКА СУ НЕРАВНОПРАВНОСТ
КАНДИДАТА И БИРАЧА

 
Друг Маркс би рекао да је то експлоатација.
Смрад Демократије кружи Изборима, рекао би васић. друг васић.
Погледаћу, овлаш, Бањалуку, на изборима прије четири године.
ПДП, као мала Партија, добила је 7.200 гласова. СНСД је добио 31.419 гласова. ПДП добио 3 одборника а СНСД 11.
У ПДП сљедећи који није прошао имао је 646 Гласова. У СНСД, сљедећи који није прошао имао је 2.076 гласова а нису прошли ни они који су имали више од 3.000 гласова. Први у ПДП, који је добио Мандат, имао је 2.264 Гласа.
Просјечно, СНСД одборник има 2.856 Гласова а ПДП-ов 2.396.
У ПДП је 2.488 гласова остало испод црте. То значи отишли оним трома који су прошли. И нешто, на крају, као рестл, другима.
Дакле, 32 кандидата у ПДП, радили су за 3 која су прошла.
Шта је на ствари.
▪ Неравноправност Странака. По ком основу побједничкој Странци треба више гласова за једног одборника, него петој или шестој на ранг-листи.
▪ Неравноправност Кандидата. Недозвољиво је да да први на некој листи пролази са много мање гласова од оних који су на побједничкој листи отпали.
▪ Неравноправност Кандидата унутар једне Листе. По основу рангирања и по основу проја гласова у односу на пролазак.
▪ Неравноправност Бирача, односно Гласова.
▪ Превара Бирача. И на тај начин и Дуплим Кандидовањем. Кандидовањем оних који неће ни узети добијени Мандат.
*
Јасно је да Мале Странке, оне које немају имиџ, немају Лидера, немају ореол, ангажују пуну одборничку Листу, од 35 кандидата, иако знају да ће проћи један, два или три. Они користе гласове наивних кандидата да би љубимци из уске групе те Странке добили позиције.
Странке које имају Лидера и Ореол, пак, користе Кандидате, у мањем броју, али са више гласова, такође за пролазак фаворита које су ставили на врх листе.
При чему они који отпадају имају више гласова од оних из друге странке, који пролазе.
Таквим третманом, заваравају се и Бирачи. Они су дали личне гласове тачно одређеном Кандидату. А Гласови су отишли другом Кандидату за кога они нису гласали.
Бесмислен је Лични Глас у таквом систему легалног мешетарења.
У односу на Лични Глас Кнадидату за Начелника, ово је Масовна Манипулација Личним Гласовима.
*
Рјешење је да Странке иду на Изборе, без листе Кандидата Одборника и Кандидата Народних Посласника.
А након Избора, по броју гласова одредити им број Мандата.
Које ће Странке попунити у складу са својим рангирањем Активиста.
Иако Странке немају неку Унутарстраначку Демократију, највећи дио њих, ипак би то било демократскије него што то омогућује ова технологија Избора гдје се крајње безобзирно израбљују Бирачи и Кандидати.
 
 

 

ПУЦА ГЕОПОЛИТИКА
САРАЈЕВСКЕ КОТЛИНЕ

 
Њихов, још, једини Савезник је Вучић. Ако вјерују Првој Петорки Амбасада, већ су завршили своје.
Данашња смијешна Саопћидба СДА, Алијине Странке која је покушала да као Курбан прикоље Босну и Херцеговину на крову куће која још није ни почела да се гради, о томе како Додик руши Дејтон и како ће, ако се тако настави, вратити Републику БиХ.
Република БиХ је предратна волунтаристичка муслиманска импровизација, потпомогнута западним софтвером, која је довела до коначног разлаза муслимнана и Срба, до лажног спајања муслимана и Хрвата и до одлагања краја Распада СФРЈ, формирањем асиметричне лабаве Конфедерације муслиманско-хрватске Федерације и Државе Републике Српске.
Што се зове Дејтонски Споразум.
Та импровизација, коштала је Сто Хиљада Живота.
Њих данас, поред унесрећених на други начин, нема. Као што нема ни Босне и Херцеговине.
Дакле. Ни Рат није успио да успостави Републику БиХ.
Данашњи однос снага није ни близу оном, противсрпском.
Онда је Сарајево, БиХ, требала у борби против Србије.
Данас, против Србије, постоје друга, дјелотворнија Оруђа.
О чему, онда, прича СДА.
Јавља нам, у ствари, да је испала из Времена. А са њом и МСР, Муслиманска Сиротиња Раја.
Која ће још неко вријеме да вјерује у те ријечи. Или, да их ићиндијски, акшамски, прима равнодушно.
Јавља нам да није разумјела овако скројену БиХ за потребе да се у њој заврши Распад СФРЈ, док се не учине друге потребне предигре.
*
Додик је у свом познатом Бомбашком Походу на Београд, бацио бомбу о томе да ће Хришћани у БиХ да сачине једну Декларацију, па ако не може БиХ да функционише, да се разилази. Без Рата.
СДА је одмах скочила да је то функционисање по њиховој жељи.
Кријући, тако Двоструки Проблем Равноправности. Равноправности у Федерацији БиХ.
И, Равноправности у БиХ.
Сарајевска Котлина не схвата да свој топографски положај не може да дигне на ниво геополитичког.
Да је Сарајево била само једна мала епизода Геополитике.
Да нико више то не може, а и не жели, да нађе на карти.
Да овдашња МСР не припада ни турском свијету, ни арапаском свијету, ни ни шиитском свијету.
Једноставно, припада Балкану.
Не можеш искочити из своје Котлине.