петак, 06. март 2009.

KAKO SARAJEVSKA BOSNA
MISLI U EVROPSKU UNIJU?
Bosna i Hercegovina bi, a kad kažem Bosna i Hercegovina mislim na Sarajevo, trebala da na važna strateška pitanja gleda dugoročnijim očima.
Postoje najmanje dva strateška pitanja za BiH koja za Republiku Srpsku nisu bitna.
Jedno je Evropska unija.
Drugo je suštinska decentralizacija i demokratizacija zemlje.
Za Republiku Srpsku nisu bitna jer Republika Srpska već uživa, i brani, decentralizaciju. Ali želi da ona bude primijenjena u cijeloj BiH. Evropska unija postaje nebitna ako se BiH ne može decentralizovati i demokratizovati i jer Republika Srpska ne može sama u EU.
Na put ka EU treba gledati dugoročnije i suštinski. Sarajevo sada na taj put gleda samo kao na mogućnost da se ukine Republika Srpska. Umjesto da gleda da se u projekt demokratizacije i decentralizacije uključe i Hrvati, hrvatski narod.
Hrvatska je sada servilna prema BiH jer vodi vlastitu bitku da uđe u EU i jer ima probleme sa Slovenijom. Možda i stoga Mesić egzaltira o jedinstvenoj BiH. Onog dana kada Hrvatska postane članica EU, politika prema BiH promijeniće se potpuno. Na red će doći granica i položaj Hrvata u BiH. Odmah će se postaviti pitanje jednakopravnosti i zahtijevati, ako ne od BiH a ono od FBiH, da se Hrvati izjednače u strukturama, da jezik u medijima bude ravnopravan, da se finansije pravedno dijele, da se sudi za zločine nad Hrvatima...
To će zakočiti BiH na putu kao EU i u NATO. Na mnogo banalnijem pitanju malo mora i malog brda, Slovenija sada blokira Hrvatsku.
Neka niko ne ima iluzija da je Hrvatska veći prijatelj, ako je uopšte, Sarajevu, nego Hrvatima u BiH.
Kratkovidost Sarajeva ima domete samo do druge obale Miljacke. Za bosanskohercegovačke, da ne govorim o balkanskim, razmjere, to je neoprostivo kratko. S tim se ne ide u svatove.
Takođe, na Srbiju niko ne misli. I Srbija je u prednosti na putu EU. Jedno hapšenje može je drastično ubrzati i može se dogoditi da Srbija uđe prije. A to može značiti zatvaranje vrata BiH.
Sarajevo, a kad kažem Sarajevo mislim na ono što je ostalo od Bosne i Hercegovine, treba da dublje stavi prst na čelo, da dugoročnije misli. Da bude dobro sa svojim susjedima, izvanredno dobro, i da bude dobro sa sastavnim bosanskohercegovačkim dijelovima. Onda će EU biti bliža i realnija.