HRVATICA KURVA

I SRPKINJA GLUPAČA
Ne pravi nas Veliki Brat budalama. On samo koristi nalazišta. Nije Marijana postala kurva kad je vidjela beogradskog fićfirdžiju nego je VB pronašao isplativu glupu žilu rudne gledanosti. Nije Karleuša postala gej ikona i inetelektual obrazac poželjne srpske svijesti zato što praktikuje višekanalni seks nego zato što demonstrira jednokanalni um.
Te dvije žene u posljednje vrijeme su obilježile našu stvarnost i ponizile je. Mada je tačna postavka da su je ogolile.
Karleuša, pjebačica u najelitnijem smislu riječi, mnogo više nego što je to Seve, pevalica, urbana pevaljka, krankoid savremene srbijanske pop, pljus ili bljuz scene, u kojoj mogu da egzistiraju i uporni praznoglavci koji žele pošto-poto da postignu uspjeh jednak onome kojeg bi postigli i da imaju bilo kakve sposobnosti, podržala je pedere, tu KPGT skupinu, kazalište, pozorište, gledališče, teatar kao naš transparentni nagužnjak, i tako postala poznata svojom kolumnom u nekom beogradskom listovnjaku.
Finale je uslijedilo na Slobodnoj Teritoriji Bosne gdje ju je istotragična novina, SB, pukla na naslovnicu i dala joj prostor za mega intervju. Seruckala je Karleguza o svemu i svačemu. Imate ćevape i Džeku, dovoljno da vas svi vole. A ne kao Srbi što vas mrze, dodajem ja.
Karleguza je tako postala laboratorijski eksperimentalni um po želji Kandićke, Čede Jovanovića, e-Govnina, Basara i drugih preporoditelja Srbalja, pogodna za masovno razmnožavanje. Svo zlo u Balkalnici potiče od toga Zato što smo divlji. Smo u rečenici su Srbi.
Takvi Srblji trebaju i Sarajevskom Političkom Krugu. Srblji Jurišići, Srblji Komšići, Srblji Pitomi Divjaci. Sreća da se Slobodna Bosna oslobađa u tiražu od nekoliko stotina primjeraka pa Plava Šegerzada neće postići masovnost.
Marijana je, pak, postala poznata i poželjna kao formula iz sasvim drugih razloga. Veliki Brat Reditelj, koji je predak budućih Reditelja, pošto više nećemo imati Roditelje, pronašao je rudnik primitivizma i sadomazohizma u običnom puku Pet Zemalja. To, doduše i nije bilo teško pronaći, jer su samo budale mogle pristati, i učestvovati, u uništavanju zemlje koja je svima obezbijedila sve i svima je mogla obezbijditi sve, do ulaska u EU pa nadalje. Budale su, DMK, Dragi Moji Kritičari, masovna pojava. Marijana je priprosta ženica iz provincije, uma koji je čak bliži dijagnozi nisambašsvasvoja. Ne govorim to što želim da je krivim, da je osuđujem, da morališem i serem o tome kako ima dijete, jer sav se živi svijet prca gdje stigne pa što ne bi i Marijana. Govorim da je kao takva, kao masovni uzorak, obrnuto od Karleguze, koju se želi priuzvesti u masovni uzorak, bila pogodna za totalnu režiju i dresuru koju je javno, teveivno, provodio Veliki Brat. Samo iskreni navac može da pomisli kako se tamo javila kemija pa proizvela ljubav, pa ljubav proizvela statički elektricitet, pa statički elektricitet doveo do seksa u hadvao mediju, da ne dođe do zapaljenja.
To je, DMK, bila obična plaćena jebačina. U narodu poznata kao Plaćenica. Za ranijeg režima, kao Dinaruša.
Veliki Brat je ovim tretmanom Marijane stvorio odskočnu dasku za dalje perverzije u svojim rudištima zemalja nekonsolidovane moralne ljestvice. To će poslužiti daljoj razgradnji društva i masovnijem ulasku vrijednosti sličnih Pinkertelu. To im je ovdje olakšano, jer nema kvalitativne konkurencije. Nisam zbog toga za zabranu i eliminaciju, ali bi se društvo moralo braniti sa više kvalitetnih medijskih potencijala. Onda bi Pinkertel imao manje mogućnosti za prolaz i insekciju, ratizaciju i infekciju.
Jebiga, oni trovali Željka Pinka, on truje nas.
Ali, ne paničarim. Marijana i Karleuša su bezopasne. Na praznoglave plave dupetare neće se niko primiti a kao Marijana i noćas se rasprcavao puk kao vatromet. Već viđeno.

U KAKVOM SMO STANJU DANAS

Kampanjola, AR 55, koja će imati oznaku ARV 55, ostala je nezavršena, zbog moje operacije koljena. Potrebno je još montirati troja vrata i haubu te pokopčati struju da bi se mogla atestirati. Pričekaće neko vrijeme dok budem malo mobilniji. Za to vrijeme koljeno napreduje. Tri rupe i jedan kosi rez. I nije nešto. Ali, trebaće mi četiri mjeseca da mogu da čučnem, da prostiš. U martu sa na fudbalskom terenu. Kampanjolu ću ipak provozati ovog ljeta. treba mi još petnaest dana za pokrete koljena koji podazumijevaju gas i kočnicu. Kako rade u Zavodu Zotović, svakog dana dva časa, i više, vježbi, ne treba sumnjati.

IDEJA U BUDUĆNOST
Umjesto koca i krvi, Karmina i kamen. Umjesto konjanika i sablji, na Drinu nadiru graditelji i filharmonija. Umjesto rušenja, niču gradine. Umjesto srušenog spomenika nobelovcu, slavi se pola vijeka nagrade najvećem stvaraocu Južnih Slavena. Umjesto krvi Drinom, otako su je u nju prvi usuli Turci Osmanlije iz vratnih žila Srblja, potekla je ideja u budućnost. To nije vjera u budućnost, to nije investicija u budućnost, to nije nada u budućnost. To je Ideja u budućnost. A ideje su čudo najveće čovječije. Ideje uzimaju ljude a ne njihovu krv. Ideje ugrađuju, ne ruše, ne razaraju niti sabljare. Ugrađuju kamen, ruke, umijeće, znanje, istoriju, ugrađuju, kao danas u Višegradu, muziku u zemlju. I zemlju u muziku. Ta ideja Emira Kusturice, koju nisu razmujeli kamermani, mikseri i realizatori direktnog prenosa i nisu povezali ritam glasa, bubnja, mjenjača, ruke, viljuške, grumena i kamena, bolje nam je označila šta je zemlja sa muzikom i šta je muzika sa zemljom. Dosad su te dvije prirodne pojave išle jedna mimo druge, jedna pod uhom, druga pod nogom. Od danas su ih Kusturica, Drina i Višegrad, spojili u jedinstven sklad, sklad ritma rada i ritma ideje.
Ideju nisu razumjeli, najčešće sa namjerom, razni krajputaši, ćorkani, bosnodržavci i državosanci, srbosrdi, kulturni monopolisti i medijski askeri, oni koji postavljaju ankete da li je Andrić genije ili nitkov, oni koji kameni grad proglašavaju trgom Šumske, oni koji bi da se svako na mjestu bilo kakve krvi samooptuži samookuje i sjedne saomusužnjen na njivu i čeka da ga ubije grom Svetog Nepostojećeg Patriotizma.
Dakle, počela je gradnja Andrićgrada. To je još jedan stvarnosni film Emira Kusturice.
Otkako je iz Višegrada otišao graditelj Višegradskog Mosta i otkako je počupano kolje za nabijanje živih Srbalja, a nekako u istom času, jer u tome protok vremena ne znači ništa, otišao je i tihi Ivo Andrić, otada se u Starom Gradu Višegradu, i kraju, nije ništa događalo. Sada imamo Stvarnu Ideju u Budućnost.
Zrelost neke zajednice ne mjeri se zidinama i tranšejima kojima je opasana, ne mjeri se brojem zastava na utvrdama i zidinama, ne mjeri se parama i zlatom u trezorima. Mjeri se snagom ideje da se nešto stvori. Svaka zajednica mora imati svoje Isusovo Uskrsnuće. Čas kada je Ideje otišla u nebo. I tako nas nebom prisilila da je ostvarujemo. Tom se godinom mjeri početak Nove Ere.
Trenutak kada se kreće u stvaranje i gradnju prvi je porođajni plač jedne zajednice. To je fuzija svakovrsne snage, kolektiviteta, pojedinca, očišćene stvarnosti i kreativne ideje. Ta zajednica poručuje da odbacuje krv, zlo i skrnavljenje. A priziva i moli se bogovima stvoriteljima koji iz zemlje klijaju vidljiva zdanja napretka.
Republika Srpska je i današnjom zemaljsko-muzičkom harmonijom zakoračila u Novu Eru. Kao i svim drugim svojim stvoriteljstvima kratkog postojanja. Mada je gradilišta za gradine još mnogo.
Posebna je simbolika kamena od kojeg se gradi Kameni Grad Andrićev.
Kamen je tiha, nevina, pred vremenom skromna, želja čovjeka graditelja, i onog koji to nije, da se uđe u vrijeme i traje. To je prizanje životnog dijela smrti, to je nestrah od smrti. Jer, kamen je ostao i iza carevina, i iza krvarina, i iza vojski, i iza povojaca, i iza povodnja, i iza noćnih vila razvalina. Kamen je naš najvjerniji svjedok koji pred porotu izlazi tek kad nas ne bude. Pred veliku porotu gradinarstva.
Za Višegrad je ovo danas bio trenutak ulaska u svijet.
Sada kroz Višegrad, pored Drine, protiče i svijet. A poteći će i ljudi.

UVREDLJIVOST ŠPANSKOG JEZIKA
Golman fudbalske reprezentacije SAD, Tim Hauard, protestovao je što je ceremonija dodjele pehara meksičkoj reprezentaciji, koja je osvojila prvo mjesto na Konkakafu, održana na šanskom jeziku. A samo finale na teritoriji SAD.
Tim, Tim! Kakav sepratizam i direktan napad na Akt o nezavisnosti koji garantuje teritorijalnu cjelovitost i jedinstvenost SAD. Zar je bitan engleski, bitno je da se razumijete i da svi fokusirano radite da vaša zemlja uđe u Evropsku uniju. A u fudbalu da budete posvećeni još većem uvođenju evropskih standarda a ne da vam Fifa nametne sankcije i uvede Komitet za normalizaciju. Nemoj da ste nenormalni i ludi. Bitno je da postoji jedan sjevernoamerički jezik a da li će se na nekom stadionu govoriti na engleskom ili da li ćete imati televiziju na engleskom, nije bitno. Ti si malo opterećen tim engleskim jer braniš u Engleskoj.
Mi nećemo tolerisati takvo ponašanje i odnos prema manjinama koje su na tom stadionu bile većina. Svi imaju prava da se paradiraju pa i Meksikanci. Umjesto da organizuješ gej-paradu Pronosaj ga, ti pokazuješ homofobiju. Izazivaš Servera, Kacina i Natašu Kandić. Hoćeš da ti Pik Nik pošalje nosač aviona Ratko Mladić u meksički zaljev.
I da ti Rafi Gregorijan bude supervizor u toj Penslivaniji, Konektiketu... u Pasadeni, gdje ste igrali. I da ne dobiješ struju po nižoj cijeni. To hoćeš.
I da ti Incko primijeni Bonska ovlaštenja.
Hoćeš da Jurišića dovedemo da brani umjesto tebe. Mlađi je, nije ćelav kao ti. Hoćeš da ti Lagumdžija bude slektor. A Kukić kondicioni trener.
Oni koji su glasali za tebe očekuju da slušaš, ali ne njih nego međunarodnu zajednicu koja gubi strpljenje slušajući tvoje secesionističke i antikonkakaf izjave. Mi smo čvrsto opredijeljeni za Konkakaf i nećemo tolerisati potkopavanje, podlokavanje i ispiranje.
Mi ne tražimo ot tebe da priznaš nezavisnost publike na stadionu u Pasadeni ali nećeš moći ni u Javni Vece ako imaš problema sa publikom koji opterećuju cijeli region.
Nemoj da te udaljimo sa gola, na koji te tamo neki usrani selektor izabrao, legitimno i legalno. I da te primoramo da čučiš na prečki i braniš, kao malo majmunče.
Ti ćeš nama govoriti da su tvoja prava da čuješ na engleskom. Umjesto da se posvetiš integracijama.

NJEMAČKO, SLOVENAČKO
I HRVATSKO OVORENO PISMO
ŽRTVAMA SILOVATELJA
Tražimo, odavde, iz Njemačke, oprost od žrtava silovatelja. Kada smo uhapsili, onomad, po osnovu potjernice Srbije, Savezne Repubike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, ne znamo ni sami čije potjernice, nekoga ko je osuđen za silovanje, smatrali smo da su ljudska prava univerzalna, da pripadaju svakom građaninu, da je to temelj Ujedinjene Evrope još od Bizmarka, i nismo htjeli da ga izručimo. Šta ta Srbija ima da traži nekoga svog za silovanje a nisu uhapisli, čuli smo, ni Ratka Mladića, a i Milošević im neosuđen umro u Hagu. Dopustite i malo iskrenosti u ovom, za nas, teškom trenutku traženja oprosta. Nismo se mi ujedinili u EU da udovoljavamo željama agresora. Mi bar znamo šta su agresije. Znamo mi da Srbija hoće da hapsi te državaljane Hrvatske smao da se osveti doj Danke Dojčland Land. Pa da joj mi budemo servis. Nicht.
I mi, sa Sončanih Stran Alp, tražimo oproštaj od žrtava silovatelja. Mi smo, an pak, arestirali dotičnog progonjenog ali smo postupili po najvećim europskim in amerikanskim standardima i zahtevali smo jamčevinu. Kako je to uredno izmireno mi smo dotičnu personu pustili na slobodu. Sve ostalo je zloupotreba europskih propisa, nepoštovanje procedura i granica koje su Horvati relativizirali pa se ne zna ni gdje je granica Nezauisne Dežele Slovenije i begunci mogu da prelaze kud koji. I mi nismo hteli da udovoljimo Beogradu. Taj gnusni agresor se usuđuje da traži hapšenje i izručenje. Ne želimo da se ni jedan akt suverene i nezauisne Dežele shvati kao Neue Balkanische Kunst Druck.
I mi, zagrebački reformisani pravosudni sistem, uskladu sa poglavljima i fusnotama Evrpske unije, nismo mogli žrtvovati suverenost i domovinsku nezavisnost i ispunjavati želje agresora koji je, u stvari, masovni balkanski silovatelj. Ta Srbija, ne. Sada smo, na žalost, u situaicji da tražimo oprost od žrtave silovatelja koji ima naše državljanstvo. Poznato je da mi ne izručujemo naše državljane. Taj postulat nama služi da budemo država. Ne možemo mi čekati da budemo država kad zaštitimo neku djevojku, ili maloljetnicu od silovatelja. Ali kad odbijemo izručenje mrskoj Srbiji, onda smo doista Neovisna Država. I poznato je da su naši državljani nama svetinja. Jest malo nezgodna situacija da je taj isti silovatelj sada ubio maloljetnu Antoniju Bilić ali mi mu nećemo moći ništa jer su ga uhvatili policajci Republike Srpske pa i tamo nešto mora odslužiti na Sokocu a mi ne bi htjeli da tražimo izručenje od Republike Srpske. Mesić bu popizdil.
Objašnjenje:
Izvjesni Divljak Paravinja ko zna otkad čini zlodjela diljem Balkana i pri tome svi, i izvan Balkana i na Balkanu poštuju evropske pravne standarde i ne izručuju ga Srbiji gdje je već bio osuđen. Takvo ponašanje Hrvatske omogućilo je zlotvoru da siluje i ubije maloljetnu Antoniju Bilić. Njoj više ne možete objasniti evropske pravne standarde. Samo zato što niko nije htio da se „ponizi“ pred mrskom Srbijom.
Kao da svi ti policijski akteri, pravosudni faktori i branitelji državljana ne znaju da je osnovno pravilo te vrste zločina: Jednom silovatelj, uvijek silovatelj. Niko ne siluje jednom. Ili siluješ ili ne siluješ. Jebali ih evropski pravni standardi. Za takva djela treba strijeljati. Samo uz provjeru lične karte. Pravnim sistemom dopuštati da se neko iživljava nad mladim ženskim životom znak je potpuno pogrešnog smjera društva i države. Možda se nije daleko odmaklo od raskrsnice.
Ne ukidajte smrtnu kaznu ako ne možete ukinuti silovanja sa ubistvom.

КО САД ТОПИ ЈАХОРИНУ
Олимпијски центар Јахорина је државно предузеће. Добро, неолиберални транспаренташи захтијевају да се каже Јавно предузеће. Свеједно, припада свима, односно Држави Rепублици Српској. У том сегменту, Република Српска је права правцата држава.
Тим предузећем, које обухвата много државне земље, хотеле и цијелу мрежу скилифтова, управља Надзорни одбор под руководством Оног Бијелића. Познатог из Урбанистичког завода Оног Видовића.
Већ неколико сезона на Јахорини је лед ледени од успјеха. Крах је на сваком кораку. Пад овога, пад онога. А Влада Републике Државе је ту уложила 30 милиона марака. И још ће веле. Надзорни одбор користи љетно вријеме, када о Јахорини нико не мисли, и наручује елаборат, студију, реферат, СТЈ. О реструктурирању ЈП, БТЈ. Реферат ради извјесни проф.мрц.прц. са неког приватног бл факултета. А у Реферату бисер до бисера. Продати сву земљу. Продати Хотел Бистрицу. Све продати. Држави само оставити сајле, електромоторе и чишћење клупа на шестосједима.
Приватизацијска политика је у пизду материну. По формули Младена Иванића за банке. Приватницима дати земљу и хотеле а држави оставити да подмазује сајле, плаћа струју и чисти снијег. На ски-пасу се не може никад ништа зарадити. А ми ћемо, около, да мастимо брке. То ни Караџић не би тако знао, у својим најзвјезданијим тренуцима, када је сваком борцу обећао послије рата дати у власништво десет дулума шуме.
Tri člana iz SNSD su glasala protiv pa ih je sve Bijelić, privodio u Vladu na brifing.
Дакле, Влада. Умјесто да уклони, У К Л О Н И, Оног Бијелића и покрене процедуру доношења Закона о Јахорини која је власништво и дјеце која ће се родити 2234., она саучествује у дивљањима Надзорног одбора и менаџмента Олимпијског центра Јахорина.
Држава даје паре, лопови будзаштаре земљу и објекте а Јахорина пишти ко Дамјанов Зеленко.
Ако господа прватници желе да зарађују од Туризма Зимског нека лијепо купе земљу од Паљана, Трновчана или других, изваде, прибаве грађевинску, урбанистичку, противпожарну, еколошку и још седам хиљада дозвола и нека изграде ски лифтове. Као господин Хрват на Купресу. Па удри по парама. Као и у Белом Свету.
Нема држава толико сиса за мужу.
Можда Јахорину некад треба и продати. Али кад достигне европски квалитет и цијену. Можда треба изнајмити жичаре на десет, двадесет година, али не кад се полуидиотском Бизмисмену дигне Црвен бан него кад му се може узети велика пара.
Али остаје најважније питање. Са чим смо се досад усрећили кад смо га продали.
Ако глупљи дио Надзорног одбора ОЦ Јахорина не зна ништа, нека гледа шта ради Ангела Меркел. Кад она прода Дојче телеком, продајте и ви Јахорину.
Јахорина треба да буде симбол Републике Српске па макар је сваке године коштала ко Светог Петра Кајгана.
Дотле, треба очекивати смјене на висини од око 1.900 метара изнад мора.

ESDEESOVCI

PIŠU KNJIGE O DODIKU
Teška vremena su došla. Orlovi zimu zimuju među kokošima. Fosilizirani Esdeesovci kliču Dodiku.
A i inače sve je više Knjiga Zaradnica o Dodiku. Nije Kult Ličnosti. Kult Lakepare.
Izvjesni Jović, a i Đević, napisali su kožnu knjigu o Dodiku: Naprijed Srpska – Milorad Dodik. Jović, a i Đević, provjereni su stari Esdeesovci, iz prvih nalazišta. Doduše, moram biti objektivan, nisu baš bližnji sa sadašnjim Esdeesom Mladen Bosića. Ali, to ih samo još više ocrnjuje. Opaska autora: pošto postoji spor oko autorstva knjige, izbjegavam da pišem autori Jović i Đević. Najbolja formulacije „a i“.
Narečeni Jović, stari Esdeesov propagandist, kaže da je dvadeset godina skupljao materijal o Dodiku. Ne kaže da je to radio po zadatku, da bi Dodiku vadio Oči Izdajničke i da bi bio predvodnik Kordona Krvopija koji su oko Esdeesa formirali tri obruča dok je ovaj krao, zlao i narod zamajavao. Pored Crvene Knjige o Dodiku trebao je objaviti i Crnu knjigu svojih tekstova od Njemu. Ili , najprije o poslodavcima, Knjigu o Momčilu, Knjigu o Radovanu, tako dučićevski nadvremeno zvuči, STJ.
Knjiga je inače koncipirana prodajno. Sa mnogo slika onih koji imaju mnogo para ili mnogo odluka. Aco Džombić sa Dodikom pa, na istoj stranici, Dodik sa Acom. Itd. Korice Biblijske. Crvene. Komunizam je teorija i praksa samoodraza. Kardelj se sada prevrće u grobu: Kako ja nisam imao takvu knjigu, prokleta prasica, meni su dali crvene, ali meke, korice samo za Teoriju i praksu političkog sistem socijalističkog smaoupravljanja. Ili tako nekako.
Kasne, udnici, za Dodikom dvadest godina. Misle stići koricama od sedam milja.

NOĆI AJVATOVICE
Ako izostavim iskrene nakane vjernika i običnog svijeta posjetilaca i legendu o kišnim molitvama (mada je to čisto slavenska stvar), tri zastrašujuće stvari prate Dane Ajvatovice i pretvaraju ih u Noći.
Efendija Cerić je govorio o potrebi da se bude nacija, da se sabiju redovi i da se ostvare ciljevi ali je rekao da se mora ostvariti i Poredak. Nije obrazlagao detalje ali se ne može izbjeći veza sa Islamskom deklaracijom Alije Žrtvalije Mira i sa onim što je Cerić već govorio – o nacionalno čistoj teritoriji samo za muslimane, pošto svi imaju svoje teritorije nakon raspada Majčice Sfrjice.
Prisustvo gostiju iz Irana i Turske. Kakve oni veze imaju sa Kišama Nad Naseobinom, u ona davna brdovita vremena. Kad su već u pitanju molitve za kiše o tome su nešto zborile Dodole pa i Američki Istrijebljeni Indijanci. Ti molitvari bi bili preči gosti. Osim ako se ovdje ne radi o inspiratorima i pokroviteljima. No, da se nagađamo, Iran je ovdje simbol nove tehnologije islamske vjere a Turska kao Neootomanski Stabilizator. I inspirator.
Konjanici. Nešto se povodom Ajvatovice priča i o legendi, nešto o kulturi, nešto o vjeri, ali njena suština su Konjanici koji prolaze putevima prema Pruscu i zbog kojih se zaustavlja saobraćaj. Konjanici su simbol Otomanskog osvajanja. Konjanici su sjećanje na daleki San Pokoravanja. Mada je pozanto da su osmanlije u pribavljanje novih teritorija išli, uglavnom, mopedima.

EVROPA SE VRAĆA HRIŠĆANSTVU
Slovenački marginalac, Alpski Turčin, Jeldžin Kacin, prototip evropskog parlamentarnog Milanka Mihajlice, islamski Verbalni Sabljomat u civilizovanoj Evropi, iznio je tezu da Evropa nije samo hrišćanski projekt već jevrejski i islamski. On, tako odgovara, Angeli Merkel, trendovima u Holandiji, Francuskoj i u Evropi uopšte i Ivi Josipoviću. Dabome, ima tu i čitav niz dodatnih prilupa jedne političke prilude o tome kako će treća pobjeda Erdoana donijeti raj u okolišu Turske, turska vojska će se povući sa kipra, on će promijeniti ustav i vojsci jebati mater, stvoriće multietničku i multikonfesionalnu Tursku... Budala. Ne zna da je vjerska, nacionalna, ili vlasti uopšte, tortura, uvijek teža i pogubnija, totalitarnija i tragičnija od svake tortura vojske. Kad Erdoan promijeni ustav, samo što nije rekao Kacin, onda će umjesto gej-parada, Stambolom da se nosaju krstovi a ušpalirena masa oduševljeno će da upućuje aplauze zapeta ovacije.
Srao je Jeldžin Kacin Oglu još protiv populizma. To su, kaže, jevtini trikovi. Kratkotrajni. Mononacionalni. A upravo je on, sa svojim jurišnim grupama, otcjepljivao Sloveniju s pomoću populizma. Što je nije otavio u multinacionalnoj zemlji, kad je tako multierotičan i multisenzibilan. Mada je ovakva pitanja nepotrebno postavljati jer se radi o najobičnijem islamskom nadničaru u Evropi, pri čemu je manje bitno da li to radi za pare ili za jare.
Evropski desničarski trendovi, povlačenje socijaldemokratije koja je počivala na neizrečenoj tezi Proleteri svih zemalja, dobrodošli ste i ravnopravni, otvoreni antiislamizam i antigastarbajtizam, urbano, političko i kulturno sektašenje i getoiziranje muslimana u Francuskoj i u drugim zemljama, posljedica su jednog dugog Evropskog perioda koji je počeo industrijskim usponom u srcu Evrope, potrebom ušteda u radu koje bi se koristile za opštedruštveni standrad koji bi pratio industrijalizaciju a što je sve uslovilo uvoz radne snage.
Da ne širim temu, Uvoz Radne Snage nije znak multietničke, multikulturalne i multikonfesionalne Evrope. Evropa je Evropa i ima svoju kulturu. Niko ne može doći sa rukama u džepovima niti u savremenim G-kolima i postati Evropska Kultura.
Teza Kacina da je Evropa I islamski i jevrejski projekt, miješa različite kategorije. Uloga Jevreja je posve drugačija u Evropi od uloge hrišćanstva. A uloga islama na šestoj strani. A i kad se kaže da je Evropa Hrišćanski Projekt, niko ne misli na crkvu i popove. Hrišaćanstvo nije samo religija. Hrišćanstvo je Način Civilizacije. Hrišćanstvo je Opšti Stvoritelj. Na Hrišćanstvu počivaju i oni koji su goli ateisti. Hrišćanstvo je ugrađeno i u najcrnje komunističke totalitarije. To ljudi i kolektiviteti nose u sebi kao genetski materijal. Došljački, ranije agresorski, islam ne može da bude ravnopravan sugraditelj Projekta Evropa. Čak ni podizvođač.
Taj proces koji je u Evropi počeo industrijalizacijom, nosio je sa sobom i određene posljedice. Dabome, da u početku niko nije mogao da kaže tačno kakve. Ne postoje eksperimenti za takvo što. Ali posljedice sada dolaze na naplatu. Neartikulisana islamska arbajterizacija, prije svih, deportovala je ogroman broj ljudi najnižeg obrazovanja, kulture pa čak i vjere, pogodan da se kastizira i autogetoizira, da se stalno drži zajedno i da, podsvjesno, ispoljavaju odbojnost prema matičnom miljeu u kojeg su došli i u koji, i da su htjeli, nemaju ulaznicu. Niti domicili žele da ih prihvate. To je potpuno nemoguće. Čak i u okviru svoje nacije i vjere, Došljo je Došljo.
Ta geto-kolektivizacija došljaka koji nose u sebi odbojni, džihadski gen, počela je postupno da dovodi do rastrojavanja društva Zapadne Evrope. A to niko ne može da dozovoli. Ne zbog toga što je Hans danas nacionalist ili neotrećerajhaš, nego zato što kapitalističko društvo, postkapitalističko, profitno, neoliberalno, ne može tako da funkcioniše jer to ugoržava osnovne postulate: homogenizaciju i pasterizaciju radi neprestanog rasta široke potrošnje roba i usluga, unificiranu tehnologiju društvenog generisanja i evropske integracije.
Radi se o vrijednostima koje nisu kompatibilne. U slučaju nikaba u Francuskoj i svinjetine uopšte, to je vidljivo. Evropa grabi nove vrijednosti i ne može se baviti manifestnim simbolima zakrivanja nosa od pustinjskog pijeska starim nekoliko hiljada godina a danas pretvorenim u razlike i agresivne vjerske toteme. Ili se baviti svinjetinom i duplim šerpama u cijeloj državi samo zato što je u pustinjama i na vrućinama nemoguće jesti svinjetinu što je danas postalo nacionalno obilježje dok se Evropa mora hraniti unificirano, brzo i efikasno.
Dabome, Kacin, Kurcin i ostale drkadžije ne razumiju od toga ništa. Jer, i kada su krenuli u svoju malu Istoriju Razaranja nisu bili niko i ništa. Janša i slično. Pih.
Sada se ta sekta digla da pametuje Evropi, Turskoj, Bosni i BiH, Srbiji. STJS. Slovenačko.
Napravi parlament pa ćeš vidjeti kakvih sve budala imaš.