NJEMAČKO, SLOVENAČKO
I HRVATSKO OVORENO PISMO
ŽRTVAMA SILOVATELJA
Tražimo, odavde, iz Njemačke, oprost od žrtava silovatelja. Kada smo uhapsili, onomad, po osnovu potjernice Srbije, Savezne Repubike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, ne znamo ni sami čije potjernice, nekoga ko je osuđen za silovanje, smatrali smo da su ljudska prava univerzalna, da pripadaju svakom građaninu, da je to temelj Ujedinjene Evrope još od Bizmarka, i nismo htjeli da ga izručimo. Šta ta Srbija ima da traži nekoga svog za silovanje a nisu uhapisli, čuli smo, ni Ratka Mladića, a i Milošević im neosuđen umro u Hagu. Dopustite i malo iskrenosti u ovom, za nas, teškom trenutku traženja oprosta. Nismo se mi ujedinili u EU da udovoljavamo željama agresora. Mi bar znamo šta su agresije. Znamo mi da Srbija hoće da hapsi te državaljane Hrvatske smao da se osveti doj Danke Dojčland Land. Pa da joj mi budemo servis. Nicht.
I mi, sa Sončanih Stran Alp, tražimo oproštaj od žrtava silovatelja. Mi smo, an pak, arestirali dotičnog progonjenog ali smo postupili po najvećim europskim in amerikanskim standardima i zahtevali smo jamčevinu. Kako je to uredno izmireno mi smo dotičnu personu pustili na slobodu. Sve ostalo je zloupotreba europskih propisa, nepoštovanje procedura i granica koje su Horvati relativizirali pa se ne zna ni gdje je granica Nezauisne Dežele Slovenije i begunci mogu da prelaze kud koji. I mi nismo hteli da udovoljimo Beogradu. Taj gnusni agresor se usuđuje da traži hapšenje i izručenje. Ne želimo da se ni jedan akt suverene i nezauisne Dežele shvati kao Neue Balkanische Kunst Druck.
I mi, zagrebački reformisani pravosudni sistem, uskladu sa poglavljima i fusnotama Evrpske unije, nismo mogli žrtvovati suverenost i domovinsku nezavisnost i ispunjavati želje agresora koji je, u stvari, masovni balkanski silovatelj. Ta Srbija, ne. Sada smo, na žalost, u situaicji da tražimo oprost od žrtave silovatelja koji ima naše državljanstvo. Poznato je da mi ne izručujemo naše državljane. Taj postulat nama služi da budemo država. Ne možemo mi čekati da budemo država kad zaštitimo neku djevojku, ili maloljetnicu od silovatelja. Ali kad odbijemo izručenje mrskoj Srbiji, onda smo doista Neovisna Država. I poznato je da su naši državljani nama svetinja. Jest malo nezgodna situacija da je taj isti silovatelj sada ubio maloljetnu Antoniju Bilić ali mi mu nećemo moći ništa jer su ga uhvatili policajci Republike Srpske pa i tamo nešto mora odslužiti na Sokocu a mi ne bi htjeli da tražimo izručenje od Republike Srpske. Mesić bu popizdil.
Objašnjenje:
Izvjesni Divljak Paravinja ko zna otkad čini zlodjela diljem Balkana i pri tome svi, i izvan Balkana i na Balkanu poštuju evropske pravne standarde i ne izručuju ga Srbiji gdje je već bio osuđen. Takvo ponašanje Hrvatske omogućilo je zlotvoru da siluje i ubije maloljetnu Antoniju Bilić. Njoj više ne možete objasniti evropske pravne standarde. Samo zato što niko nije htio da se „ponizi“ pred mrskom Srbijom.
Kao da svi ti policijski akteri, pravosudni faktori i branitelji državljana ne znaju da je osnovno pravilo te vrste zločina: Jednom silovatelj, uvijek silovatelj. Niko ne siluje jednom. Ili siluješ ili ne siluješ. Jebali ih evropski pravni standardi. Za takva djela treba strijeljati. Samo uz provjeru lične karte. Pravnim sistemom dopuštati da se neko iživljava nad mladim ženskim životom znak je potpuno pogrešnog smjera društva i države. Možda se nije daleko odmaklo od raskrsnice.
Ne ukidajte smrtnu kaznu ako ne možete ukinuti silovanja sa ubistvom.
I HRVATSKO OVORENO PISMO
ŽRTVAMA SILOVATELJA
Tražimo, odavde, iz Njemačke, oprost od žrtava silovatelja. Kada smo uhapsili, onomad, po osnovu potjernice Srbije, Savezne Repubike Jugoslavije, Srbije i Crne Gore, ne znamo ni sami čije potjernice, nekoga ko je osuđen za silovanje, smatrali smo da su ljudska prava univerzalna, da pripadaju svakom građaninu, da je to temelj Ujedinjene Evrope još od Bizmarka, i nismo htjeli da ga izručimo. Šta ta Srbija ima da traži nekoga svog za silovanje a nisu uhapisli, čuli smo, ni Ratka Mladića, a i Milošević im neosuđen umro u Hagu. Dopustite i malo iskrenosti u ovom, za nas, teškom trenutku traženja oprosta. Nismo se mi ujedinili u EU da udovoljavamo željama agresora. Mi bar znamo šta su agresije. Znamo mi da Srbija hoće da hapsi te državaljane Hrvatske smao da se osveti doj Danke Dojčland Land. Pa da joj mi budemo servis. Nicht.
I mi, sa Sončanih Stran Alp, tražimo oproštaj od žrtava silovatelja. Mi smo, an pak, arestirali dotičnog progonjenog ali smo postupili po najvećim europskim in amerikanskim standardima i zahtevali smo jamčevinu. Kako je to uredno izmireno mi smo dotičnu personu pustili na slobodu. Sve ostalo je zloupotreba europskih propisa, nepoštovanje procedura i granica koje su Horvati relativizirali pa se ne zna ni gdje je granica Nezauisne Dežele Slovenije i begunci mogu da prelaze kud koji. I mi nismo hteli da udovoljimo Beogradu. Taj gnusni agresor se usuđuje da traži hapšenje i izručenje. Ne želimo da se ni jedan akt suverene i nezauisne Dežele shvati kao Neue Balkanische Kunst Druck.
I mi, zagrebački reformisani pravosudni sistem, uskladu sa poglavljima i fusnotama Evrpske unije, nismo mogli žrtvovati suverenost i domovinsku nezavisnost i ispunjavati želje agresora koji je, u stvari, masovni balkanski silovatelj. Ta Srbija, ne. Sada smo, na žalost, u situaicji da tražimo oprost od žrtave silovatelja koji ima naše državljanstvo. Poznato je da mi ne izručujemo naše državljane. Taj postulat nama služi da budemo država. Ne možemo mi čekati da budemo država kad zaštitimo neku djevojku, ili maloljetnicu od silovatelja. Ali kad odbijemo izručenje mrskoj Srbiji, onda smo doista Neovisna Država. I poznato je da su naši državljani nama svetinja. Jest malo nezgodna situacija da je taj isti silovatelj sada ubio maloljetnu Antoniju Bilić ali mi mu nećemo moći ništa jer su ga uhvatili policajci Republike Srpske pa i tamo nešto mora odslužiti na Sokocu a mi ne bi htjeli da tražimo izručenje od Republike Srpske. Mesić bu popizdil.
Objašnjenje:
Izvjesni Divljak Paravinja ko zna otkad čini zlodjela diljem Balkana i pri tome svi, i izvan Balkana i na Balkanu poštuju evropske pravne standarde i ne izručuju ga Srbiji gdje je već bio osuđen. Takvo ponašanje Hrvatske omogućilo je zlotvoru da siluje i ubije maloljetnu Antoniju Bilić. Njoj više ne možete objasniti evropske pravne standarde. Samo zato što niko nije htio da se „ponizi“ pred mrskom Srbijom.
Kao da svi ti policijski akteri, pravosudni faktori i branitelji državljana ne znaju da je osnovno pravilo te vrste zločina: Jednom silovatelj, uvijek silovatelj. Niko ne siluje jednom. Ili siluješ ili ne siluješ. Jebali ih evropski pravni standardi. Za takva djela treba strijeljati. Samo uz provjeru lične karte. Pravnim sistemom dopuštati da se neko iživljava nad mladim ženskim životom znak je potpuno pogrešnog smjera društva i države. Možda se nije daleko odmaklo od raskrsnice.
Ne ukidajte smrtnu kaznu ako ne možete ukinuti silovanja sa ubistvom.