ДВА КОЛОСИЈЕКА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Један је ранжирни, други је са магнетном левитацијом.
У Политици, нарочито у данашњој, није могуће све објаснити и предочити.
То је зато што се Политика ријалитизовала. Укључило се много Будала. А, ни двјема Будалама није добро саопштавати озбиљне ствари.
У Републици Српској, такав је дојам уназад више времена, само Додик зна шта ће урадити Додик.
Мени, често, изгледа да то ни Додик не зна.
Ако не може Јавност све да зна, и зато што јој то не треба и зато што непријатељи и противници не треба да сазнају, Политичка Странка би требала да зна. Дио ње.
Тренер о тактици разговара са неколико играча, не мора са цијелим Тимом. Са неколико мора.
У Есенесдеу ни то није случај.
Мурињо изађе на Терен, гдје је и остали дио Тима, али, Мурињо сам игра и Голмана, и Бека, и Модрића и Влаховића. Ако се неко зајебава, Мурињо и суди.
Посљедице.
▫ Политичка снага Есенесдеа, убједљиво најјаче Политичке Странке у БиХ и код Срба, није искориштена, пуштена је да левитира, да атрофира, да одумире. Док се њој то догађа, расту други, не на тим критеријумима. Већ на посве друкчијим. Они немају ништа али узимају дио Јавности и стичу нематеријалну, неорганизациону, виртуелну, снагу која добија Гласове.
▫ Лидеризација. Ауторитарност. Диктатурија.
Пошто нико није обавијештен о правцима и смјеровима, о циљевима и метама, мало ко се може укључити. Сви морају да чекају шта ће Додик да каже. Па, онда, евентуално, мало поткују. Што нема никаквог ефекта.
Тако нико нема прилику да тренира и да неко од многих може да наслиједи Муриња.
А прилику добијају протуве које постају опозициони кандидати само на основу тога да није Педер. Да нема снимка.
Они пролазе не на основу тога што су парирали Додику већ на основу тога што нема другог и трећег ешалона Есенесдеа, коме би парирали и тако ишчилили или пропали.
У овој ситуацији, у Корацима Самосталности Српске, Јавност Српске, Есенесде, али и непријатељи, противници, Пет Усраних Амбасада и Сарајево, треба да знају за Два Колосијека.
◘ Инцков Противсрпски Закон.
Његова елиминација, што је правно веома тешко изведиво, осим да се Сарајево само попиша а да ПУА, објаве саопштење са пет ријечи, Не знамо ко је Инцко, и спусти Црне Заставе на пола копља, услов је повратка у Институције БиХ.
◘ Повратак Надлежности, који је започео у Народној Скупштини, нема везе са „поништењем“ ИПЗ.
И када се он поништи, када га попишају и одрекну га се, Повратак Надлежности, тај други, дуги, Колосијек, остаје.
На њему нема пуно станица али ће бити много застоја и стајања, много лагане вожње.
--
Републици Српској одговара да нико не „поништава“ Инцков Закон.
Јер тако неуставне и недејтонске институције БиХ, атрофирају и нестају.
Тако се показује да је то све вјештачки унитаризовано и да је непотребно.
Србима Српске, који су једини заслужни за њен постанак и опстанак, на неки начин се морају предочити ова Два Колосијека.
Да Срби знају куд идемо.
И да се тако елиминишу песимисти, дефетисти и дркаџије.
Да Страни Плаћеници имају мање простора.

 

МРЖЊА МУСЛИМАНА
ПРЕМА СРБИМА
И РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ
ПОТПУНО ЈЕ ПРОШИРЕНА
И, ТАКО, ПОСТАЛА ЗАДЊИ СТАДИЈУМ

 
На којој би страни била Маховина, да нема Сјевера.
Кад нестане Сјевера, Маховина се тешко сналази и тешко може опстати.
Муслимани у БиХ, од свог настанка, имали су Сјевер.
Отоманска Империја, која им је индуковала прелазак на Ислам.
Противсрпске Силе у WWI.
Хитлеров Нацизам и НДХ Усташтво у WWII.
Тито и Комунизам.
НАТО Пакт у Распаду СФРЈ.
Кроз све те фазе, постоје двије жиле.
▫ Противсрпство.
Као подсвсјесна тежња да се искоријени почетни траг и да се елиминацијом Срба, прикрије стварно стање колективитета.
▫ Незаслужене Награде.
За све што су чинили муслимани у БиХ, били су незаслужено награђени.
Награда за Противсрпски Распад СФРЈ била је најмања.
Јер су муслимани у томе били најмање битни.
Америчани су муслимане оставили у некалибрисаној и ненивелисаној нејасној Конфедерацији.
То је била Казна.
Награда је била прећутна подршка недејтонском и неуставном пројекту Унитаризације који би муслиманима испоручио цијелу БиХ.
И Америчани су знали да то није реално.
Тако да се, у односу на муслимане БиХ, то прећутно одбравање Унитаризације, може, такође, сматрати Казном.
У том времену, нешто више од четврт вијека, муслимани у БиХ су проширили Мржњу према Србима као једини колективни везивни амалгам.
Ништа друго немају. Ни Територију. Ни Државу.
Настављају своје историјске промашаје.
Из два разлога.
▫ Немају способност да живе са другим или уз друге. Јер су увијек имали Зли Сјевер који их је штитио.
Колико су Срби „преспособни“ да живе са другима, на своју штету, толико су муслинами неспособни за то, такође на своју, исто егзистенцијалну, штету.
▫ Јер немају супстанцијални квалитет за Државу. Немају Нацију. А, кад немаш Нацију, не можеш имати ни Територију. Мораш је отимати од некога. То је кључни проблем БиХ, увијек кроз вијекове и кроз њене облике.
Непостојање Територије муслимана.
Нацистички испад извјесног авионског путника из Данске у Тузлу, чији авион је морао да се спусти у Београд, само је врх леденог бријега муслиманске несреће у БиХ.
Њихова несрећа се зове Мржња према Србима.
За коју они мисле да је главни индуктор њихове Будућности.
Као и свака Мржња, и она је раширена међу људе, и у нове генерације, на основу непостојећих параметара, оријентира и чињеница.
То што Срби Српске нису дали своју Земљу, Територију, дакле, муслиманима је предочено, а они су објеручке прихватили, као Агресија и Геноцид Срба над њима.
Тај несклад лажних егзистенцијалних трајекторија и стварних оријентира, учинио је да муслимани, данас, изгледају као да су залутали у БиХ. Као да никад овдје нису били. Не знају куд ће, остали су сами, без иког видљивог који ће их разумјети.
Запад, ЕУ, сви около, унаточ изјавним демонстрацијама, знају шта је на ствари. Али неће и не могу ништа учинити да се то преокрене.
Мржња према Србима ће расти.
Срби и Српска треба да рачунају са тим и да даље корачају путем Самосталности.
Сваки останак у БиХ, са муслиманима, значи опасност нестанка.
Муслимани и желе Србе у БиХ, са собом, да их могу елиминисати. И доћи до њихове Територије.
Раскорак  муслиманске Мржње према Србима са стварним оријентирима и могућношћу опстанка било какве БиХ, биће све већи и већи.
Мржња која се не може опредметити у Држави, у Територији, у Насиљу, а никад не може, иако некад цијена буде огромна за све, доводи до самонестанка и самоуништења.
Муслиманска Мржња према Србима задњи је овдашњи стадијум тог Вјерског Колективитета.
Који ће се завршити њиховим утапањем у општу Мигрантску Најезду на ЕУ.
Јер, муслимани не могу зауставити своју Мржњу.
Пошто је не могу ни поткријепити и објаснити.
 
 
 
 
 

 

ЗЕМАН ГРАДИ, ЗЕМАН РАЗГРАЂУЈЕ
А ВАКАТ ЗА ВАКТОМ ПРОЛАЗИ,
СМРТ ЈЕ САРАЈЕВА И ПРОПАСТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

 
Абдулах Сидран, сарајски биртијаш којег је Емир Кустурица увео у Ствараоце, изјавио је да Херцеговина не спада уз Босну и да јој само шкоди, тако некако.
Питање је, међутоа, која је Будала Босну придодала Херцеговини.
Ну.
Босна и Херцеговина се неће распасти по тој линији.
Распашће се тако да остану двије Херцеговине а ниједна Босна.
Све је почело отоманском унитаристичком муслиманском превеликом жељом да имају Државу прије Нације.
У ту сврху су прејебали Хрвате, Хрватска је то прећутно прихватила, и прејебали Запад јер је Западу одговарало све што је добро против Срба.
Након четврт вијека, у тој Босни и Херцеговини, показало се да су једино Срби способни да створе, одрже и имају Државу.
Још у Рововима Војске Републике Српске, дошао сам до закључка да Вријеме ради за Србе. Србе Републике Српске.
У Рововима, кад се не гине, има времена да се разабере и схвати све, од Времена и Вијекова до Живота цијелог.
С Временом треба знати.
Треба му се представити као да те не занима, да не чиниш ништа, да га пушташ да оно чини а ти само бивствујеш.
А, иза својих леђа, дјелујеш на Вријеме које ће доћи након данашњег, сутрашњег...
Када се Рат завршио, муслимани, који су од Турака Османлија наслиједили Земан и Вакат, а заборавили шта то значи, умислили су да Вријеме ради за њих. Њих је више. Један Инсан, један Аваз.
Прерачунали су се што нису могли да сједе смиром, већ су на силу гурали и Земан и Вакат, да се што прије ријеше Срба, Српске и Хрвата. Да добију Босну, какву ни Турци нису имали.
И послије Рата сам мислио да Вријеме ради за Србе и Српску.
Писао сам то.
Као и увијек, ни Срби, ни Вријеме, нису чули.
Сада су муслимани, Бошњаци, показали то, и Времену и Србима.
Вријеме ради против муслимана.
Од потписа у Паризу.
Шта је темељ наше егзистенцијалне, опстајуће, филозофије, нашег поднебља, Бића Српске.
Никад не одустај. И, тако, успори Вријеме, окрени га у своју корист.
Узгред, Србија је одустала.
И јасно се може видити разлика између Србије и Српске.
Кад више немаш куд, то је знак да је Вријеме стало.
Кад Вријеме стане, немаш никога, немаш излаза.
Сарајево је данас у таквој ситуацији.
Нису схватили други дио Историје, тамну страну Мјесеца. Наличје Земана. Земан разграђује.
Историја једном иде теби, други пут иде од тебе.
Нису схватили Вакат. Час кад треба чинити а кад не чинити.
Од свег отоманског насљеђа њима је остала само потреба за туђом територијом.
То је некад било. Од тада су се Земани измијењали до непрепознатљивости.
Република Српска је на добром путу.
Спором, али добром.
Пут тражи стално нове и нове генерације.
О њима, као и о Путу, Српска једнако треба да брине.
Да бира Рационалне Националисте и да их изводи на Пут.
Остало ће учинити Вријеме.
Вријеме увијек ради за потлачене, потчињене, слабе... који се никад не предају и никад не одустају.

 

УМИЈЕЋЕ ЛАГАЊА БИРАЧИМА
-        ЗА ПОСТИЗБОРНУ ПРИМЈЕНУ

 
Од оних који прије Избора никад не износе окосницу свог Политичког Програма и, на основу њега, конкретне оријентире, правце и смјерове, гори су они који громогласно и прецизно најављују радикалне неприродне појаве у Политици - Цунами, Поводањ и Хирошиму.
Први не говоре ништа јер ће служити а не знају коме и како.
И јер већ понизно служе, па се из те позиције мало шта и види.
Они прешућују.
Други говоре оно што је нереално.
Они очигледно лажу Бирачима.
Ревиолуционарне, радикалне, резове, може да проведе само онај ко на власт дође Војним Ударом. И да је сигуран у Силу, Службе и Судове.
Апстрахујем околне услове.
Класичне Лажи за постизборно вријеме, познате су и неинвентивне.
▫ Поријекло Имовине. Све ћемо испитати и одузети нелегално стечено.
▫ Криминалци у Власти. Сви ће бити похапшени а њихова имовина конфискована.
▫ Демократија. Довешћемо десет шлепера Демократије и искиповати на сваки Трг у нашим градовима. Ту ће људи да узимају према потребама а нико неће да користи прекомјерну силу.
▫ Укинућемо Страначко Запошљавање.
▫ Сви ће бесплатно да се возе аутобусима.
▫ Искоријенићемо Криминал и Корупцију. Свако ће морати да живи од Лоповлука који је раније проводио.
▫ Медијске Бастиље ћемо порушити и направити паркове за шетњу Кучића и Педера.
▫ Лустрација. И то. А шта је Лустрација. Не знам, то нешто још из Старог Рима.
▫ Развијаћемо Економију док не престигнемо Кину.
▫ Развијаћемо Пољопривреду и људе вратити на Села.
Брда Сељацима, Долине Тајкунима.
--
У Републици Српској је једну такву гомилу постизборних будалаштина истоварио Балоначелник Бањалуке.
Након прве године има једну нелегалну Терасу.
У Србији, Народна Странка Вука Јеремића, систематизовала је свепотопне програме, у случају побједе на Изборима.
Цијели сет је предвиђен а све је укалупљено у Декларацију о Реваншизму.
Декларација о реваншизму звучи политички примитивно.
Једна од ствари, одраније познатих Јавности, јесте и рушење Пинка.
У Србији је то страначки уоквирен Програм.
У Српској је то била извика једног Уличног Анархисте.
У Српској је Балоначелник унизио ПДП, Партију којој је прикрпљен и уназадио Бањалуку којој је наметнут.
У Србији, Народна Странка, тим Реваншизмом, ради за Вучића. И даље потиче Анархију.
Велики број Бирача ће се у таквој најави Реваншиузма осјетити несигурним и чвршће ће се везати за Статус Кво.
Нико не жели да ризикује са било којим дијелом миљеа који је изградио и у коме се налази.
Веома мало је Авантиуриста, у свему па и у Изборима.
Народна Странка најављује оно што је непроводиво.
Стога се дисквалификује из озбиљне Политичке Артикулације. И дискавлификује Србију из могућности да постане озбиљна Држава.
Максимум који се може постићи, након доласка на Власт, јесте Корекција Корак по Корак.
Доградња и изградња Система који ће елиминисати једну по једну девијацију.
То је напоран и дугорочан посао, који захтијева многе личне и колективне жртве и велику подршку Бирача.
Значи, нема од тога ништа.
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

 

УМИЈЕЋЕ ЛАГАЊА БИРАЧИМА
ЗАХТИЈЕВА НОВИ ОДГОВОР
НДД СФЕРЕ, КОЈА ЈЕ, У ТОМ ПРОЦЕСУ,
СВЕ НЕМОЋНИЈА И БЕЗНАДЕЖНИЈА

 
Све што Човјек или Колективитет, ради на своју штету, ради сљедствено и законито.
Демократија и Хомогенизација не могу да замијене Националне, Друштвене, Државне, критеријуме и љествице напретка и кретања.
Демократија и Хомогенизацијна, у облику који се нама сервирају, служе за разарање НДД Сфере, Нације Државе Друштва.
На Западу служе за прикривање глобалистичке игре капитала и великих корпорација.
Када се црта подвуче, не зна се да ли смо у јаднијем положају ми или они сиротани у Америци.
Ко може да држи и управља критеријумима и љествицама кретања колектива и појединца.
Не може Демократија. Не може Јавност. Не могу Медији. Не могу данашње Странке, које нису ни Странке ни Партије.
Некад је то могла Држава и Партија.
Данас то, више, не постоји и није могуће.
Избори у Србији, за Народну Скупштину, показују сав промашај Демократије и Избора.
Избори у Загребу, са неким Аморфитетом под називом Можемо, такође.
Избори у Бањалуци, МГП, Мала Група Педера, још горе.
Лагање Бирачима је једна од пресудних технологија доласка на власт таквих неконтролисаних артефаката Политичке Артикулације.
У садејству са манипулацијама Бирачким Одборима, концентрацијом Гласова Против, упливом домаћих и страних Служби, атрофијом владајуће Странке и њене Организације...
Савршен облик Политичке Лажи Бирачима састоји се у извикивању тема за Мечку и Решето а прешућивању онога што ће се радити и заступати након Избора.
На примјеру Опозиције Републике Српске, политикологија то може савршено да анализира. Јер траје дуго, тричетири мандата.
Нико од Опозиције, прије Избора, и никад, не каже
▫ Ми смо Педери и ми хоћемо да се бавимо Политиком и да вас водимо и заступамо.
▫ Ми уважавамо Бакира више него Додика. Са Бакиром хоћемо да будемо у ТВ Студију а са Додиком нећемо ни на састанку за Јединство Српске, ни у Народној Скупштини.
▫ Ми ћемо да слушамо, и контактирамо, Амбасаде и западне изасланике па ћемо по томе да одређујемо наше политичко дјеловање.
▫ Ми ћемо између Бањалуке и Сарајева, увијек да се опредијелимо за Сарајево.
▫ За све што се отме и што је отето Републици Српској, од уставних, дејтонских, надлежности, нису надлежне Народна Скупштина и институције Републике Српске већ Сарајево и у Сарајево треба ићи да се о томе разговара.
--
Умјесто тога, Бирачима Српске, сервира се свеопшти Криминал и Корупција Власти. Сви су Нарко Дилери. А кад раскрчме Дрогу, онда убијају невине младиће.
Тако се покушава помоћу неполитичких тема, уз сет изборних, јавних и медијских манипулација, доћи на власт да би се обављала противсрпска дјелатност.
Владајућа, највећа Странка, дабоме, живи у таквом окружењу и подложна је свим факторима. Она, неоспорно, временом слаби.
У једном тренутку, не тако далеком у бесконачности, те двије линије, Антинационална Анархија и Политичка Власт, спојиће се у тачку у којој ће превладати Анархија и поништење Нације и Државе. Срба и Српске.
Једини лијек је оспособљавање НДД Сфере да буде Мајка, Бабица и Колијевка за рађање, његовање и обликовање Вође, Лидера, Предсједника. Какогод га титулисали.
То је могуће.
Мађарска је савршен примјер.
У Српској је стање повољније. Имали смо огроман ангажман и страдање Војске Републике Српске и Народа, у стварању и одбрани Републике Српске.
То је подлога за праву Српску Колијевку.
Од Националног Вође зависи, онда, дјеловање свих осталих.
Као у Мађарској. Као и у Србији, од Ненационалног Вође.
Тако дијаметрално а једна уз другу су.
Ако је стање у Републици Српској за једну обимну Политичку Студију, у Србији је за томове.
Што значи да је Република Српска, на дуги рок, у опасности изнутра, већој него из Сарајева.