ЗЕМАН ГРАДИ, ЗЕМАН РАЗГРАЂУЈЕ
А ВАКАТ ЗА ВАКТОМ ПРОЛАЗИ,
СМРТ ЈЕ САРАЈЕВА И ПРОПАСТ
БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

 
Абдулах Сидран, сарајски биртијаш којег је Емир Кустурица увео у Ствараоце, изјавио је да Херцеговина не спада уз Босну и да јој само шкоди, тако некако.
Питање је, међутоа, која је Будала Босну придодала Херцеговини.
Ну.
Босна и Херцеговина се неће распасти по тој линији.
Распашће се тако да остану двије Херцеговине а ниједна Босна.
Све је почело отоманском унитаристичком муслиманском превеликом жељом да имају Државу прије Нације.
У ту сврху су прејебали Хрвате, Хрватска је то прећутно прихватила, и прејебали Запад јер је Западу одговарало све што је добро против Срба.
Након четврт вијека, у тој Босни и Херцеговини, показало се да су једино Срби способни да створе, одрже и имају Државу.
Још у Рововима Војске Републике Српске, дошао сам до закључка да Вријеме ради за Србе. Србе Републике Српске.
У Рововима, кад се не гине, има времена да се разабере и схвати све, од Времена и Вијекова до Живота цијелог.
С Временом треба знати.
Треба му се представити као да те не занима, да не чиниш ништа, да га пушташ да оно чини а ти само бивствујеш.
А, иза својих леђа, дјелујеш на Вријеме које ће доћи након данашњег, сутрашњег...
Када се Рат завршио, муслимани, који су од Турака Османлија наслиједили Земан и Вакат, а заборавили шта то значи, умислили су да Вријеме ради за њих. Њих је више. Један Инсан, један Аваз.
Прерачунали су се што нису могли да сједе смиром, већ су на силу гурали и Земан и Вакат, да се што прије ријеше Срба, Српске и Хрвата. Да добију Босну, какву ни Турци нису имали.
И послије Рата сам мислио да Вријеме ради за Србе и Српску.
Писао сам то.
Као и увијек, ни Срби, ни Вријеме, нису чули.
Сада су муслимани, Бошњаци, показали то, и Времену и Србима.
Вријеме ради против муслимана.
Од потписа у Паризу.
Шта је темељ наше егзистенцијалне, опстајуће, филозофије, нашег поднебља, Бића Српске.
Никад не одустај. И, тако, успори Вријеме, окрени га у своју корист.
Узгред, Србија је одустала.
И јасно се може видити разлика између Србије и Српске.
Кад више немаш куд, то је знак да је Вријеме стало.
Кад Вријеме стане, немаш никога, немаш излаза.
Сарајево је данас у таквој ситуацији.
Нису схватили други дио Историје, тамну страну Мјесеца. Наличје Земана. Земан разграђује.
Историја једном иде теби, други пут иде од тебе.
Нису схватили Вакат. Час кад треба чинити а кад не чинити.
Од свег отоманског насљеђа њима је остала само потреба за туђом територијом.
То је некад било. Од тада су се Земани измијењали до непрепознатљивости.
Република Српска је на добром путу.
Спором, али добром.
Пут тражи стално нове и нове генерације.
О њима, као и о Путу, Српска једнако треба да брине.
Да бира Рационалне Националисте и да их изводи на Пут.
Остало ће учинити Вријеме.
Вријеме увијек ради за потлачене, потчињене, слабе... који се никад не предају и никад не одустају.