ДВА КОЛОСИЈЕКА
РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

 
Један је ранжирни, други је са магнетном левитацијом.
У Политици, нарочито у данашњој, није могуће све објаснити и предочити.
То је зато што се Политика ријалитизовала. Укључило се много Будала. А, ни двјема Будалама није добро саопштавати озбиљне ствари.
У Републици Српској, такав је дојам уназад више времена, само Додик зна шта ће урадити Додик.
Мени, често, изгледа да то ни Додик не зна.
Ако не може Јавност све да зна, и зато што јој то не треба и зато што непријатељи и противници не треба да сазнају, Политичка Странка би требала да зна. Дио ње.
Тренер о тактици разговара са неколико играча, не мора са цијелим Тимом. Са неколико мора.
У Есенесдеу ни то није случај.
Мурињо изађе на Терен, гдје је и остали дио Тима, али, Мурињо сам игра и Голмана, и Бека, и Модрића и Влаховића. Ако се неко зајебава, Мурињо и суди.
Посљедице.
▫ Политичка снага Есенесдеа, убједљиво најјаче Политичке Странке у БиХ и код Срба, није искориштена, пуштена је да левитира, да атрофира, да одумире. Док се њој то догађа, расту други, не на тим критеријумима. Већ на посве друкчијим. Они немају ништа али узимају дио Јавности и стичу нематеријалну, неорганизациону, виртуелну, снагу која добија Гласове.
▫ Лидеризација. Ауторитарност. Диктатурија.
Пошто нико није обавијештен о правцима и смјеровима, о циљевима и метама, мало ко се може укључити. Сви морају да чекају шта ће Додик да каже. Па, онда, евентуално, мало поткују. Што нема никаквог ефекта.
Тако нико нема прилику да тренира и да неко од многих може да наслиједи Муриња.
А прилику добијају протуве које постају опозициони кандидати само на основу тога да није Педер. Да нема снимка.
Они пролазе не на основу тога што су парирали Додику већ на основу тога што нема другог и трећег ешалона Есенесдеа, коме би парирали и тако ишчилили или пропали.
У овој ситуацији, у Корацима Самосталности Српске, Јавност Српске, Есенесде, али и непријатељи, противници, Пет Усраних Амбасада и Сарајево, треба да знају за Два Колосијека.
◘ Инцков Противсрпски Закон.
Његова елиминација, што је правно веома тешко изведиво, осим да се Сарајево само попиша а да ПУА, објаве саопштење са пет ријечи, Не знамо ко је Инцко, и спусти Црне Заставе на пола копља, услов је повратка у Институције БиХ.
◘ Повратак Надлежности, који је започео у Народној Скупштини, нема везе са „поништењем“ ИПЗ.
И када се он поништи, када га попишају и одрекну га се, Повратак Надлежности, тај други, дуги, Колосијек, остаје.
На њему нема пуно станица али ће бити много застоја и стајања, много лагане вожње.
--
Републици Српској одговара да нико не „поништава“ Инцков Закон.
Јер тако неуставне и недејтонске институције БиХ, атрофирају и нестају.
Тако се показује да је то све вјештачки унитаризовано и да је непотребно.
Србима Српске, који су једини заслужни за њен постанак и опстанак, на неки начин се морају предочити ова Два Колосијека.
Да Срби знају куд идемо.
И да се тако елиминишу песимисти, дефетисти и дркаџије.
Да Страни Плаћеници имају мање простора.