РЕПУБЛИКА СРПСКА
САДА НЕ СМИЈЕ ОДУСТАТИ
Скупштински преткорак, на договору свих парламентарних
странака у Републици Српској, огроман је капитал у отпору Инцковом Закону који
је несумњива врста нацистичког фронталног напада на цијели један Народ.
На Српски Народ коме се забрањује мишљење и изјашњење,
историјско и чињенично истраживање и објављивање о Лажном Геноциду у
Сребреници.
Опозиција, која више од деценије дјелује под
Диригентским Главићем Запада, почела је агресивније и прљавије да напада отпор
Власти Инцковом Закону, и од самог Сарајева.
Када је Предсједник Скупштине сазвао лидере на
састанак, пред сједницу Скупштине, дошло је до великог преокрета.
Опозиција је била у блоку јединства.
То не треба да завара никога.
Осим Јелене Тривић, нико се, прије није стриктно и
прецизно изјаснио.
Опозиција је добила западни миг да се приклони већини јер
би инсистирање на оптужбама Власти и на одбрани Инцка, разводњавање отпора и противљење
скупштинским одлукама које ће се ионако донијети, било контрапродуктивно и даље
еродирало Гласове Опозиције на Општим Изборима сљедеће године.
Опозиција у Српској је показала довољно крволочности,
сарајевштине и деструкције, да би јој се сада могло вјеровати.
Одговорност остаје на Властима и оне је морају носити
до краја.
Стога је за Републику Српску, сада најпресудније да
остане код ових почетних одлука, да их проведе кроз Народну Скупштину и да не
одустаје.
Сарајево, у свом безизлазу, пасивизму и готованству,
преко Бакира и Комшића, покушава да говори о некој љутњи која ће проћи, о томе
да ће се све смирити за два мјесеца.
Сарајево, управо на то и иде.
Иде на српска два мјесеца.
Стога је кључно да се не одустаје јер се тиме отварају
могућности три нова корака Сарај Чадора и Панцир Шмита.
САДА НЕ СМИЈЕ ОДУСТАТИ
Нема коментара:
Нови коментари нису дозвољени.