КОМЕ БИ ПОГОДОВАЛА ИГРАЧКА
ОПОЗИВ ГРАДОНАЧЕЛНИКА

 
Директан Избор Начелника Општине, Градоначелника, једна је од Шарених Лажа Демократије.
У Бањалуци, на примјер, само приградским Будалашима звучи да је занимљиво трошити Пола Милиона дневно, из Буџета.
А ради се о томе да је то крвав посао, тежи и компликованији од вођења Владе Републике Српске.
Зато је опасно пустити Будале у купус.
Директан избор Градоначелника има сврхе тамо гдје се иза Демократије крије Крупни Капитал и гдје нема Странака. Њујорк, Париз, Лондон... али Бијељина, Бањалука, Берковићи... ту треба нешто да се ради.
Многи тај нелогични директни избор не виде као проблем, док се нису догодиле Бањалука и Бијељина. У којима су, као и у многим другим срединама, дошли некомпетентни и безреферентни.
А још када се узме цијела процедура, онда се мора уочити да је то потпуна импровизација и кречење демократије јогуртом.
Та процедура, обухвата
◘ Директан Избор Градоначелника
◘ Одлуку Скупштине о Опозиву
◘ Полуреферендум о Опозиву
◘ Поновни Избори за Градоначелника, у случају изгласаног Опозива.
Дакле,
▪ Одлуку о Опозиву доносе они који нису бирали Градоначелника
▪ Опозив може да изгласа много мање Бирача него што их је изгласало Градоначелника
▪ Градоначелник не може да води Кампању против свог Опозива.
▪ Бирачи вјештачки одлучују. Да ли су Против. То није Демократски процес јер нема могућности да се одлучи За, као на неком класичном референдумском питању.
▪ Ако Опозив успије, Градоначелник је прно у чабар, што и није нека штета. Али. То значи да су претходни Избори поништени.
То може да се догоди и само пола године послије Избора. Не може само у години Избора. Али, углавном се догађа без икакве валоризације Мандата.
▪ У случају актуелних Градоначелника, они, на евентуалном Опозиву не могу поново извести све оне који су Против, јер нема оног против којег су били. А Опозивари морају извести све оне који су били За, да сада  буду Против.
Овим другима је посао лакши. Јер, имају Странке и неке Организације док су они који су изабрани на Платформи Против, без тога.
Јесте лакши али није лак. Обзиром да су то издвојени бирачки процеси, тешко је провести мотивацију. У два наставка.
У случају Опозива, иду нови Избори. У којима се опет активирају Противаши. Они су, сад, у повољнијој позицији, јер Зааше морају два пута да активирају.
▪ Кад се све сабере, најелегантније и најпродуктивније би био избор Градоначелника из одборничких редова. Лако бираш, лако смијениш. Не зајебаваш Бираче жељне Демократије.
*
Што се тиче Бањалуке, Опозив Малог Мајмунчета није оптимално ни потребно рјешење.
Опозив  би у овој години вјероватно успио. Сљедећа је изборна па га није добро тамо пребацивати.
Много је боље пустити га у Аналфабетску Анархију, да цијела бањалучка јавност види све на длану и да то, дајбоже, буде наук за убудуће, и другима, да се не зајебавају сами са собом.
И, много важније, останак Балоначелника у Бањалуци потпуно ће уништити ПДП.
Што је, знајући какав је то потурички и издајнички Булументаријум, огромна добит за Републику Српску.
Аналфабетски Анархист ће, тако, уништити и своје могућности било каквог новог похода на Политичкој Сцени.
Умјесто да је остао Посланик, школовао се и ишао нормалном
Путањом.
Будала.