У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ,
ОПОЗИЦИЈА И ВЛАСТ
НИСУ РАВНОПРАВНЕ КОД
КАНДИДОВАЊА ЗА
ПОЈЕДИНАЧНЕ ФУНКЦИЈЕ

 

То представља велики ризик по Републику Српску.

Опозиција има само обавезу да руши Власт.

Власт има наслијеђену обавезу да води Републику Српску.

У складу са тим  критеријумима, имају обавезу и да кадидују.

Несклад тих обавеза најбоље се показао у Бањалуци.

Власт је имала наслијеђену обавезу да кандидује онога ко може успјешно да води Град.

Опозиција је имала обавезу да кандидује оног ко ће да сруши власт у Бањалуци. Дакле, да кандидује и Будалу.

Што је и учинила.

Како је лијепо, и поптун о обрнуто, у Србији.

Тамо Опозиција мора да кандидује неког ко ће да се бори за Србију, ко ће да каже да је Косово Србија... и опет није сигурна да ће се и приближити побједи.

Вучић може да кандидује кога оће. Будалу. Себе, Бато. И побиједиће.

Опозиција у Републици Српској, добија на тацни гласове свих оних који су Против Власти. Из разних разлога.

Управо то њу чини необавезном. И у кандидовању, и послије када побиједи.

Балоначелник у Бањалуци није никоме обавезан. Странке које су га подржавале, немају никакву снагу, ни у Бањалуци, ни около.

Они невидљив слојеви који су гласали за њега, они нису уобличен политички фактор који може да артикулише своје захтјеве и контролише га.

Тако се може догодити и са Предсједником Републике Српске и Српским Чланом Предсједништва БиХ

Прошли пут, умало није побиједио Двојац Издајица и Зјалица. Иванић и Говедарица.

Дакле, Опозиција може да кандидује и за једну и за другу позицију, било кога. Оног ко је без икаквих резултата иза себе. Који се никад ни о чему није изјаснио.

Они, данас, о томе и говоре. О новима лицима.

Једном је пробала, други пут успјела.

Све ће, она, Опозиција, Вучићева Србија и Запад, учинити да успију трећи, најважнији пут.

Власт, СНСД, као највећа Странка, има обавезу да и на једну и на другу функцију, кандидује Актере са референцама, актере који су се већ изјаснили у темељним ставовима и нешто од тога обављали у пракси.

СНСД је дошао у ситуацију да нема таквих кандидата.

Његови Кандидати морају да буду познати у Организацији, признати, прихваћени. Али и исто тако позиционирани и у Јавности. И код оног симпатизерског, још неопредијељеног дијела Бирача.

Кандидати Опозиције не морају да имају позицију код било ког слоја. Страначку Организацију немају.  Бирачке Слојеве немају. Симпатизере и неопредијељене, немају. Имају само оне који су Против.

Дакле. Побједа два Кандидата Опозиције, у сваком случају, била би невалидна, манипулативна и изманипулисана.

Осим у случају да СДС и ПДП, истовремено, добију и Већину у Народној Скупштини Републике Српске.

Стога СНСД мора да обје те Странке и оне који су у бубњу за кандидатуре, сваког дана тјера на чистац да се изјашњавају.

А не да то ради усрани Сенад у својој емисији.