МИЛО ПАДА
ЗБОГ СТРАНКЕ
А НЕ ЗБОГ ЈАКЕ
ОПОЗИЦИЈЕ,
ШТО ЧЕКА
И ДОДИКА И ВУЧИЋА

 
Политички Лидер је веома заборавна Протува.
Врло брзо заборави да је на крилима Странке дошао на Власт.
Да је на десетине хиљада људи радило за њега. И подносило свакодневне тортуре у својој малој заједници. Ризиковало посао, породицу, приходе...
И чим дође на Власт, умјесто да поправља Странку, јер порпављаш и подмазујеш кад идеш узбрдо, он почне да преправља и подмазује Власт.
Он почиње да мисли да Чланови Странке нису Бирачи, већ Вјерници, који иду у страначке просторије и моле се његовој слици на зиду.
Његова главна преокупација постаје његов Останак на Власти. Стога су му они из Власти, администрација, фотељаши, именована багра, све важнији и важнији, док не постану важнији од Чланова Странке и Страначких Кандидата.
Он их, постепено преточи на Изборне Листе.
Нема времена за градњу Странке. А не да другоме. Јер му је, као Организациони Секретар, највећа опасност. То је негдје чуо, из прошлости Комунистичких Покрета.
Странка, по броју гласова почиње да стагнира.
Онај ко толико воли, и треба, Власт, већ тада би требао да се усере од страха.
Ну.
Лидер, Странку дограђује цијелим новим торовима. Тајкуни, Мајкуни, Групаши... Они са потпуном Државом, користе и Службаше, властите и стране.
Умјесто Страначке Организације за прикупљање, обраду и сортирање Гласова, ствара се Клијентелистичка Машинерија, која више не зна шта је Члан, шта је Бирач, шта је Глас, већ функционише на синтагми Сигуран Глас.
Тако сегментирана подлога Власти, умјесто компактне Странке, веома је опасна за Лидера. А лоша за Државу.
Незадовољство Лидером на Васти, расте и изван Странке, у Опозицији, и унутар Странке.
Странка види да је Лидеру свако важнији од ње. А Опозиција види да се политички, гласовни, лоповлук Лидера све више шири и улази и у финансије и криминал.
Јер. Свако своје хоће да наплати и да заради.
За разлику од Члана, Бирача и Гласа.
Мило Ђукановић је запустио Странку.
Исто као и Вучић.
То што се нешто зове ДПС и СНС, не значи много.
Тим путем иде и Додик.
Само је он талентованији од те двојице, па мало касни.
Да је Мило кроз Странку провукао питање Закона о слободи вјере, не вјерујем да би добио страначку подршку за то. И не  би ишао у тако нешто.
Људи из Странке би узели у обзир шта мисле и људи око њих, који никад не гласају за Странку, или никад не гласају.
А онај који никад не гласа а изађе да гласа, суперсонична је ракета.
Дакле, дио Гласова је изгубио из своје Странке и од својих Гласача директно. Дио Гласова је изгубио тако што су поједини ТМГ, остали пасивни. Негдје их Власт није намирила. Сигурни Гласови прднули у Чабар.
На велику излазност, не може да одговори Мило. Својим стварањем непријтеља, поларизацијом, рефрендумашењем. То може једном и никад више.
На Велику Излазност, која је једина опасност по компактан сталан контигент Страначких Гласова, може да одговори само савршена и функционална Страначка Организација.
Ма, Ко јебе Странку.