ГАЈБИТАРА

ИНСТРУМЕНТ У ПОЧАСТ СНАЖНОМ ДРУШТВЕНОМ ПРОЦЕСУ СВИРАЊА КУРЦУ НА ГАЈБИ 

САМО НАМ ЈЕ НЕБО СЛОБОДА

ДА ЛИ ДИКТАТОР

СТВАРА НЕЗАИНТЕРЕСОВАНЕ

ПОДАНИКЕ ИЛИ

НЕЗАИНТЕРЕСОВАНИ ПОЈЕДИНЦИ

СТВАРАЈУ ДИКТАТОРА

И ДИКТАТУРУ

То је филозофски проблем, смјештен у политичкој соби људске историје, раван ономе да ли је старија Кокош или Јаје.

С тим што је јасно да је старија Кокош, која је промијенивши начин разможавања, почела да носи јаја.

Темељно и вјечно неријешен проблем људског колективитета је однос са појединцем, са Индивидуом.

Појединац у сваки Колективитет улази због неког интереса.

Неко на роштиљање иде да нешто јебе, неко да да нађе момка, неко да се нароља ко крмача и мамура два дана.

Зато роштиљање, и други, слични, колективитети, трају кратко.

Колективитети који трају дуго, међутоа, утичу на темељна егзистенцијална питања, питања опстанка и простора.

Уважавајући малоприје речено, Интерес Појединца, покушавао сам Велику Политичку Странку организовати као Политичку Породицу.

Која почива на два конструкта.

Интересу Појединца и Правилима и Процедурама.

Правила и Процедуре би требале да спречавају прекомјерне и штетне Интересе Појединца.

Да омогуће претварање његове заинтересованости, Интереса, дакле, у Активизам.

Да га не деактивирају, деморалишу и демобилишу.

А да никоме не омогуће апсолутизацију свог Интереса.

Јер Апсолутизација Интереса, у политичком, правном и државном систему, зове се Диктатура, Тоталитура, Апсолутизам.

Дабоме да нисам успио.

Држава такође мора да формира Правила и Процедуре. Јер је евидентно да Појединци, припадници једне Нације имају Интерес да живе у том Колективитету.

Након Распада СФРЈ, ни једна Држава, односно НДД Сфера, није успјела, није умјела, да формира Правила и Процедуре.

Тако су, умјесто држава, настале Вукојебине, Насеобине, Натовине.

Србија се није снашла у Распаду Југославије.

Цијену су платили сви Срби изван Уже Србије, а и ту синтагму су сковали неспособни идиотиди НДД Сфере, осим Републике Српске.

Србија, њена НДД Сфера, није се снашла ни послије Распада СФРЈ.

Цијену, сада, плаћа она и Срби Уже Србије.

Једна од тих цијена је и Тоталитура Вучића.

Протестери кажу да је то Диктатура.

НДД Сфера Србије није успјела да уобличи политику Националног Интереса и Националне Државе.

То су искористили крокодили са стране и даље разарали Нацију Државу Друштво.

Препустили су Појединца његовом Интересу.

А то је најефикаснији пут као поптуној управљивости и територијом и људима.

Што је основни циљ Морганизма, Нато Пакта и Финансијерског Територијализма.

Вођени својим појединачним Интересом, људи се не занимају за Колективитет, за Опште Послове, за Будуће Вријеме.

Тако, свакога дана, у свом малом Интересу, Појединац пропушта шансу да се изграде Правила и Процедуре. И спречава их, чак.

Док се једног дана не пробуди и види да нема радног мјеста, да нема егзистеницију, да нема за кога да гласа. Да Власт Влада сама себи а да их ти Појединци, једноставно и не занимају.

Јер их у филозофском, па и у политичком, смислу и нема.

Битак и Вријеме свело се само на Вријеме. Вријеме Власти.

Вучић је акумулирана посљедица форсирања Појединачних Интереса.

И то не траје од јуче.

Стога није могуће окривити било кога.

И Вучић је, у почетку, имао само свој мали Појединачни Интерес, као и Пера из Ваљево.

Можда је био болеснији у односу на Перин, али је био мали.

Пера је толико био заокупљен својим Интересом, да није примијетио да је Вучићев болестан.

Пера је развио свој Интерес до максимума. Није пио само Ваљевско пиво, укључио је и Хајнекен, и Амстел, кад је било неке шансе.

Вучић је, такође, не знајући за Перу, Вучић није знао Перу, Перу Вучић није занимао, развио свој Интерес до максимума.

Вучићев Интерерс се зове Власт. Сва Власт.

Он то не конзумира на гајбе, као Пера, док није почела јетра да му поболијева.

Сада је тај несклад Интереса постао проблем. За Целу Србију.

Али. Сада не може Пера да се врати на почетак.

Што је најтрагичније, не може ни Вучић.

Ни Србија не може да се врати на почетак.

Може да иде само све ниже и ниже.

Што ће и да чини.

Након неког времена, нико се неће сјећати Пере и Вучића.

Не знам шта ће, тада, бити са Мојим Малим Појединачним Интересом.

Не знам да ли ће га уопште и бити.

ИЗБОРИ СУ РАТ,

ЗА ТО ТРЕБА ВОЈСКА

Ни сеоску снашу немереш јебат на прелу, ако ниси изградио инфраструктуру.

И немаш Посматраче на Јебачком Мјесту.

Јер. Ако нико није уписо, да је изашла и стењала, ко да и ниси.

Само код Срба море да се у биртији сједи и на Изборе иде, нако.

Море и код ових источњачких и западњачких варијанти, девијација и деривација српскијех.

На овим Изборима за Предсидетеља Сербије, том најепохалнијем догађају послије Косовског Боја, кад је Десет ишло на једнога, Опозиција и Противкандидати добро су и прошли.

Како никакве Странке нису имали. Ни Страначке Организације. Нешто од остатака Демократске Странке тешко да се може рачунати у битнију маневарску јединицу у том Рату.

Дабоме да су Избори Рат.

Само се не пуца бојевом муницијом већ Гласовима.

И нема Армије већ Страначка Организација, нема Ровова, већ Бирачких Мјеста.

Србија има, заокружујући, 8.500 Бирачких Мјеста.

Да би неко учествовао у Изборима, само учествовао, не разматрајући његов рејтинг, јер је то услов и за оне око Прага и за оне изнад 50%, мора имати прецизно разрађене и организоване Батаљоне Активиста.

Говорићу о само неопходним Војницима и у минималним количинама.

► 2 или 3 Посматрача, на Бирачком Мјесту који ће најмање двапут слати списак бирача на којим су заокружени они коју су изашли и који су чланови Странке.

То је између 17.000 и 25.500 Посматрача.

► По један саобраћајац, са аутомобилом, са Бирачким Мјестом, Посматрачима и слично.

То је 8.500 Активиста.

► По један возач за два Бирачка Мјеста, не знам колико Бирача обухватају, просјечно, БМ, који ће превозити старе, изнемогле и болесне сталне гласаче Странке.

То је 4.250 Возача.

► По пет Чланова Мјесног Штаба, за свако БМ. Што укључује и Активисте који ће позивати Сталне Гласаче Странке и Чланове Странке, ако нису до одређеног рока изашли на биралишта.

То је 42.500 Активиста.

Укупно, то је: 55.270 Активиста (узевши 20.000 посматрача, јер не требају свуда троје).

Сви они морају бити врхунски обучени на страначким семинарима и курсевима, од изборног законодавства до права свих учесника на Бирачком Мјесту.

Сви морају бити дисциплиновани као диверзанти у непријатељској касарни. Ни да кихну, нити да пишати иду.

Сви морају бити провјерени Страначки Активисти и одани. Као манастирски испосник Богу и Крсту.

Тај минимални број може се слободно помножити са два. Да не идем даље, јер Мјесни Одбор је најмање Десетина у том Рату. Да не помињем структуру за Младе, структуру за Жене, структуру за Пензионере.

То у Србији нема ни СНС, односно Вучић.

Вучић има, али са параорганизацијом. Која му је претежни дио у тој Групи Армија.

Зато су Избори, по Десет Противкандидата, добро и прошли.

Ако се оствари димна бомба, коју Вучић баца јутрос, о Општм Изборима у јулу, а које бих и ја организовао да сам на његовом мјесту, шансе било кога, осим СНС, биће минималне.

Чак и СПС, јер је Дачић унизио борбену готовост својим безпоговорним подсукњарством Вучићу.

Јер. Нико не може изградити Страначку Организацију у једном мандату. А о неколико мјесеци не треба ни зборити.

Есенесдеу је, иако је на сваким Изборима скоро увијек удуплавао резултат, требало Десет Година, до побједе, 2006е.

Стога не чуди да су *спонтани* Протести у Србији убједљиивији од противвучићевских резултата на Изборима.

Јер је Протесте, и спонтане, много лакше организовати него Странку.

А без Политичке Странке са Организационом Армијом, Вучића се може, и сваког другог, само оборити силом и ванпроцедурално.

Или може сам упасти у раку коју себи ископа. Ако је довољна Будалашина.

ПРОТЕСТИ СРБИЈА.

ДА ЛИ ЈЕ ВУЧИЋ

ПРЕВРНУО КОЛА СИЈЕНА.

Судећи по необазирању, и нечешању по гујици, јесте.

Најбоље би било да мора да значи, иако немере да бидне.

Сваки добар љекар ће рећи да не постоји ни Спонтани Побачај. Ни Спонтани Пнеумоторакс.

Па ће тако и сваки политички и социолошки једнооки посматрач рећи да не постоје ни Спонтани Протести.

Ја могу да кажем да Вучић своје у Србији, већ годинама тако жунира у сепету, да су ови протести минијатурни.

Дабоме. Вучић то наставља да ради и даље, правећи се да заиста стоји испред преврнутих кола сијена и ужива у томе да окривљују њега. Он у интрвјуу за Политико каже да је баш лепо што има протеста. Дозволили смо им. То је демократија.

И тако то користи за себе. И за Србију.

А то што се чују замерке, то је лична мржња према њему. Завиде му што има орму и што пребацује норму.

Чиме жели да каже Слажем се са Васићем. Јебем вас ко жуну у сепету. А и даље ћу.

Неколико чињеница о Протестима.

► Студенти и *студенти* нарочито су погодни за организовање им Протеста. То је аморфна структура, нема свој синдикат, не дјелуеш инститицуонално, повезују се по прнципу Шаљи даље, тако да нико до њих и не зна одакле све потиче. А тако је младалачки бити важан и протестовати. То је питање части.

Твоје је само да им дозираш захтјеве и повећаваш их и радикализујеш у складу са одзивом и повећањем масовности.

► Смишљено је да Протесте не обиљажавају никаквим жутим паткицама. Није добро опредјељивати се и на тај начин сваљивати све на познату адресу.

Али, у Новом Саду су већ дошли до захтјева за рушењем Вучића, не само РИКа-а.

► Протесте су организовали они који су организовали и Противкандидате Вучићу. Или барем њихов највећи дио.

► Протести су опомена Вучићу. Након брзе и присне Руске Честике, Велики Кројачи су одлучили да упозоре Старог Дужника. Знајући да не могу ништа да му науде. Али могу да га мрцваре.

Пустили смо ти Изборе. Нисмо контролисали. То требаш да цијениш.

Протести ће пресахнути када Вучић обећа и да гаранције за следећи Велики Потез.

► Протести су шамар Опозицији. Или, барем, највећем њеном дијелу. То је порука у којој се каже Незадовољство постоји. Ви нисте у стању да га каналишете. Незадовљни постоје, ви нисте у стању да их изведете на биралишта.

Ми немамо Странку, чује се одјек из Противкандидатовља. Немамо ни ми Странку, па смо покренули студенте у много мјеста, одзвања од Великих Кројача.

Стога се за Јанковића калеми будући Покрет.

А када погледаш ко га је од почетка подржавао, видиш са које Темзе вјетар дува.

► Због те Темзе, Вучић би требао да се више забрине него Опозиција и Противкандидати.

► Протести су добар вентил незадовољне Србије. Све док не прерасту у Деструкцију. Улично рушење Власти.

Онда, пошто је Србија, са Вучићем, на силазној путањи, само ће склизнути неколико степеница одједном.

Са Вучићем, она клизи споро и стабилно.

А све док постоји неки Систем Власти, чак и неоспорно неприхватљив Вчићев, за Србију има наде. Кад дође у украјинску ситуацију, коју је призвела Западна Демократска Улица, онда више наде неће бити и Србија ће дефинитивно пасти у раље Уништитеља.

►Протести показују да Србија нема демократске снаге да крене у дугорочно формулисање Политичке Артикулације.

А то је њена највећа опаснст.

Пола Вучићевих гласова дошло је на начин мимо воље Бирача. У чему је и много покрадених.

То може да спријечи само јака страначка организације, добро научена, која покрива свако Бирачко Мјесто. Или, пожељно, више њих.

Зашто је то највећа опасност Србије.

СНС је Политичка Странка збрдаздола. И може сутра да се распадне као и Тадићева. Социјалисти су на силазној путањи. Дачић их је овим подсукњарством паралисао.

Студенти и општи протестанти нису за тај озбиљнији посао. Као што је то одмах рекао и Бели.

Формирање Политичких Странака и Политичких Програма, на другим је адресама.

А за то треба времена, стрпљења, пара, људи, организације. И Десет Дугих Година.

Ничега од тога нема у Србији.

Нажалост. Великим Кројачима и то одговара.

Ово је прелазна фаза ка безстраначју Србије.

Онда ће им посао бити знатно олакшан.

ЕПОХА фЕУдализма -

КО ЋЕ ПРВИ РЕЋИ НЕУ

Да је хтјела, Европска Унија, могла је за ове двије деценије од ових земљурака на простору бивше СФРЈ, начинити праве мале рајеве.

И поред свих слабости и мана овдашњег обичног, политичког и економског живља.

Да је била дужна, јер је учествовала у Распаду и уништењу СФРЈ, да не помињем.

Данас, свакој економској и политичкој прилуди, мора да буде јасно да је циљ ЕУ посве друкчији.

Циљ је поптуно економско, друштвено и политичко уништење ових простора.

То се постиже једноставним механизмима.

► Стално задуживање. Никада брига за враћање дугова.

► Стално оптерећење становнишва. Сада су то акцизе за аутопут. Што је услов за ново задуживање код ММФ.

Без анализе и одговора коме треба и коме користи Коридор кроз БиХ.

► Ширење дефетизма и мимо реалног тешког стања и потицање исељавања радно способног становништва. Чиме се драстично смањује становништво, које стари што онемогућава враћање дугова који се гомилају.

► Укидање било каквих робних граница.

► Онемогућавање било каквог извоза на тржиште ЕУ.

► Избјегавање било какве, чак и очито вишеструко исплативе, производне инвестиције на овом простору.

Кад отварају, и за један еуро купују, банке и тржне центре, а не отварају фабрике, јасно је да су дошли само да пљачкају.

► Реформе на Реформе. То је као рефа на рефу.

*

Очито је, дакле, да је у Европи наступила нова Епоха. Епоха фЕУдализма.

Она се одвија на двије њиве.

Једна њива је покрила мале чланице ЕУ, народе друге класе. Код њих се користи јевтина радна снага и запошљавају се људи. Тако их се држи у том феудалном односу, да не мрдају никуда са свог брлога. Држи их се у гету.

Друга њива је прирубни појас око ЕУ, гдје спада и Насеобина БиХ.

На њој фЕУдалци имају другу тактику. Способну сиротињу рају воде на своја имања у ЕУ а неспособнима вежу дугове око врата и показју гдје су бунареви, вртаче и провалије.

Тако Епофа фЕУдализма ствара Црнце Са Балкана.

Дошли смо до фазе када је пресудно ко ће први рећи НЕУ.

Јер је то питање Националног и Државног Опстанка.

То се једнако односи на Хрватску, као и на Насеобину БиХ. Као и на Србију.

Рационални Национализам, у Српској, и код Срба уопште, треба да се креће у том смјеру.

Мора се издејствовати партнерски однос. Сваки корак ка ЕУ треба вишеструко наплатити.

Па би се врло брзо сазнало да ЕУ не жели никакву интеграцију БиХ и Србије.

А онда се окренути Кини и њиховом динамизму.

Чак и кад мрвице послије врабаца, баце овдје, овај простор може за десет година да процвјета.

Боље бити ропска Западна Азија него убогаљена Јужна Европа.

Друге варијанте Национализма у исцрпљене и нису донијеле резултате.

Што значи да сваку Српску Политичку Пичку треба вагонирати и послати у Мађарску на Националну Обуку.

АМЕРИКА И ЕУ

ГРАДЕ ПОЈАС

СПРЖЕНЕ ЗЕМЉЕ

ОКО СВОГ ЈЕЗГРА

ЕВРОПЕ

И ИСПРЕД РУСИЈЕ

То језгро има обод од Пољске, Чешке, Словачке, Мађарске и Хрватске.

Све остало је бујадиште, зечије јебалиште, буњиште, земљиште осме категорије, иловача, одрони и клизишта.

Немам простора, а ни жеље, да детаљно геостратешки, историјски и политички образлажем ову поставку.

Али, фактичко стање на географском терену довољно говори о томе.

Најбољи свјежи показатељ такве озбиљне политике Америке и ЕУ је Украјина.

Коју је Запад намамио у Промјене, Рефеорме, Борбу Против Криминала, Евроинтеграције и остала ружичаста срања.

И, онда се извукао.

Шта је остало од свега.

Украјинци, несретни народ, потпуно уништени, земља подијељена, дугови огромни.

Шта је, дакле, био циљ.

Искључиво Деструкција.

Исти случај је са Македонијом.

Са Грчком.

Са Србијом. Гдје се Деструкија проводи мирним путем и домаћим снагама.

На другим крају, Сирија. Да не прелазим море, до Либије.

Стварање тог појаса Спржене Земље око здравог језгра, по берлинским мјерилима, и нестабилне пустопољине између ЕУ и Русије има неколико циљева и ефеката.

► Нестабилност. А Нестабилност је најбоља препрека Русији да улази и утиче на то подручје. Стога је Русија подржала Вучића. И рекла му да очекује проширење партнерства. И саопштила му то, одмах послије Избора, у честитањима.

Русији је бољи било какав стабилан систем, него нестабилна анархија. Зато се Украјина цијепа.

► Деструкција НДД Сфере. Уништење Нације и Државе. Што је политика Морганиста, чији дио је и Њемачка. А то је и њена другоратовска политика. Политика Хитлерове Њемачке.

Зато се Мађарска тако грчевито опире.

► Експлоатација. Природних богатстава. Људских ресурса. Зато се са ових простора извлаче млађи слојеви становништва и добијају ниже вриједне послове и боравак у Њемачкој.

Иако је било логичније да се овдје дислоцира демонтажна индустрија и користи јевтину радну снагу.

Но, то се повлачи. Фолксваген је повучен из Вогошће, без обзира на њемачку подршку муслиманима и Сарајеву.

Истовремено, у многим регијама ЕУ, као у Словачкој, већ нема радне снаге у Индустрији. Па онај ко доведе радника добија новчану награду и даље бонусе, овисно колико мјесеци се задржи на радном мјесту.

Циљ је напредак и што веће растојање од појаса Спржене Земље. Трајна неспојивост.

► Задуживање. Као трајни оков око врата, глежњева и руку. И стање безизлаза.

► Градња саобраћајне инфраструктуре. Искључиво то. Да ЕУ или Нато Пакту може послужити у потребама брзих трансфера.

► Биолошко уништење Нација. Њихове вјере, културе и религије.

► Дављење Русије. Свакој великој земљи је тешко напредовати са пустињским окружењем. Док се Њемачка и здраво језгро окружује тим земљама које напредују. Од Пољске до Мађарске.

*

Дабоме да све звучи као Теорија Завјере.

Али то не спречава ове земљице, које то још могу, за неке је касно, да се самостабилизују.

Мукотрпно, дуготрајно. Свјесне да касне и да никада неће стићи тај далеки и неприступачни ЕУ свијет.

Али свјесне да је то цијена опстанка НДД Сфере.

У каквим, таквим, условима живота и стандарда.

ОРГАНИЗУЈМО СЕ

ЈЕР С НАМА

ПУШИ И ДЕМОКРАТИЈА

Велика и масовна, добро организована Политичка Странка, када се данас и овдје неко за такво што залаже, може да буде изговор да те оптуже за Идеолога Компартије, Рестауратора Петокраке, оштрење српа и за чекић на рамену.

Као што су мене, док сам рмбачио у Организацији СНСД, општуживали да сам осмољетку учио код Стаљина.

Двије константе су битне. Овдашњих друштва, на прелазу из топлог колективистиког југа у хладно коегзистентни сјевер.

Жеља за масовним чланством. У свему, од Навијача до Политичких Странака.

Демократија као изговор за неозбиљност у свему па и у томе.

Тој анализи треба додати и трећи, подложни или покровни, фактор.

Ми нисмо добро научили шта је КПЈ, односно СКЈ, а представили смо се, преко ноћи, као најбољи зналци Демократије и сваковрсних странака.

Све што се догађа, у изборном, демократском, економском, и у најширем друштвеном смислу, по овим земљурцима простора бивше СФРЈ, догађа се због површне, лоше и неозбиљне организације Политичких Странака. Уз адитиве, Манипулативне Странке, које формирају Службе и Странци Усранци.

Катастрофалне друштвене посљедице непостојања јаких и озбиљних политичких странака, са стабилном организацијом, чланством и гласачима, видљиве су, сада, у Србији.

Али, не бих о томе, у Србији, јер је то толико видљиво да је беспредметно објашњавати и препричавати.

Углавном. Свуда је ова фаза законита и пројектована. Као међуфаза. До доласка невидљивих управљача, какви су сада у Италији нпр, управљача из невидљивог банкарског, неолибералног, морганистичког, територијалистичког сектора, који су умрежени до савршенства и који функционишу телепатски, без организације, конгреса, сабора, програгам и лидера.

Суштинске предности организованих и стабилних Политичких Странака.

► Каналисање колективистичке енергије инокосника, која је свеприсутна и слободнонудећа.

► Пласирање и развој колективних и појединачних вриједности и норми које су битне за напредак НДД СФере.

► Селекција на љествици организационих, умних и специјалистичких дјелатности, потребних савременом друштву.

► Златно важење за Политичке Одлуке и стратегију НДД Сфере. Јер, када иза једне важне Политичке Одлуке неке Нације или Државе, стоје организације странака које имају гласове, много је важније и убједљивије, него када стоји неки Лидер који јаше на метли Групе Грађана.

► Брана егзистенцијалистичком дробљењу Нације Државе Друштва на отуђене појединце.

► И најважније. Брана сваковрсној манипулацији на којој почива савремени свијет а чији циљ је уништење Нације, Државе, Друштва, Историје, Поријекла, Вјере и Будућности.

Манипулације се најчешће комбинују од иностранх, невидљивих, и домаћих болесних  и ауторитарних фактора.

На тај начин се постиже удвостручавање стварне политичке и јавне подршке.

Што је добро за Лидера али није добро за НДД Сферу.

Одуство Великих Политичких Странака добре и стаблне организације, успорена је Страдија за сваку Нацију Државу Друштво.