ПОЛИТИКА
СРБИЈЕ
И ХРВАТСКЕ,
ЊИХОВИХ
НАИВАЦА,
ИДЕ
НА РУКУ
САРАЈЕВУ
Имају неке
наслијеђене законитости које се тешко дегенеришу.
Скоро сватко
тко из Хрватске оде у те еунијске институције, стразбуре, бриселе и циркусе,
има потребу да глуми Дорис Пак. Цркотину.
Закачи се и
понеки Словенац.
А они у
Србији, којима је Брисел одшкринуо нека поглавља, посебна су прича. Они сматрају
да је Централни Комитет Савеза Комуниста БиХ још увијек смјештен у Сарајеву. И да
БиХ није ни српска, ни хрватска, ни муслиманска.
А када се
све просије, заједничко и хрваћанским и србијанским политичарима и
политичарчићима, јесте да ће уважити све што се три народа договоре.
Гарнирунг типа
Ми подржавамо цјеловиту БиХ, иако их нико ништа не пита нити шта могу да ураде
по том питању, из Србије, или Након двије деценије од Дејтона, вријеме је за
Уставне Промјене, али о томе ће одлучити народи у БиХ, из Хрватске, камелеонски
је застор иза којег корист извлачи Сарајево. Бакир Чадор и Унитарна БиХ.
То је
одуство храбрости, и на страни Хратске и на страни Србије, да се стане на
националну страну.
А тај чврст
став неопходан је. Без обзира колико би то негативно било схваћено у Бриселу.
Јер. Судбина,
Опстанак, Срба и Хрвата у БиХ, без обзира што су њихове садашње позиције
тотално различите и несразмјерне, виси о танкој нити.
Хрватска би
требала да јасно каже да је за Трећи Ентитет у оквиру Федерације БиХ, што не
ремети дејтнске границе ентитета нити жупанија и кантона, дакле Дејтон.
Србија би
требала да каже да подржава дејтонску позицију Републике Српске. И да не помиње
БиХ.
Јавно и
нејавно подржавање Херцег Босне и Републике Српске, једне из Загреба, друге из
Београда, може само да доведе до реалитета Сарајеа и Бакир Чадора. Подржавање цјеловите
БиХ, даје вријеме Бошњачком Политичком Кругу, на шта он и игра.
А подржавање
Договора Три Народа, јесте подржавање бриселске и вашингтонске силе у наметању
договора.
Да ли је
Дејтон био Договор Три Народа.
Дабоме да
није.
Али рецимо
да јест.
Онда је
један Договор Три Народа довољан за ово мало историје.
А ону
Маријану Петир Пак ћу неком другом приликом да шутнем ногом у дупе.