ХТЈЕЛИ БИ

ТУЂИМ ЗЛОЧИНИМА

ДА ГРАДЕ БиХ

Бошњачко ПВВ Руководство, Политичко Вјерско Војно, хтјело би ба је Босна и Херцеговина наша а да је Република Српска њихова.

Да БиХ сматрамо Нашом Државом а да им предамо Републику Српску, на синији.

Без обзира што је Босна и Херцеговина покушај да се Вода направи на некој другој формули, а не на Х2О, та експерименталија траје од самог почетка Распада СФРЈ.

Српски Злочини су један од начина те немогуће алхемије.

О томе се рекло више него што је крви проливено. За овај злочин још нико није одговарао. А док се понаваљала та реченица, Срби су у Хагу и у Сарајеву, постајали агресори, злочинци, геноцидаши, фашисти.

Садам Хусеин је био Србин. Даса Асад такође је Србин. Гадафи. То је барем јасно ко дан. Путин је исто Србин из Алепа.

Пошло се, дакле, од недодирљиве парадигме.

Ако је Држава наша, Злочини су ваши.

Стога је сва та двоиподеценијска хајка на Србе и Српску, срачуната као пројект након кога би Срби остали без ичега, осим са својим злочинима.

А, по могућству, да и не остану овдје. Нека само остану трагови њихових злочина. И пресуде над њима.

Након цијеле деценије борбе Републике Српске, уз Власт Есенесдеа, за мало дејтонског ваздуха, за мало права на опстанак, за Дејтонску Уставну Самосталност, та политика почиње да доноси плодове.

Које Сарај Чадор Чаршија не може да гледа очима. А овдашњи противници Ненародног Режима, не желе да виде.

Стога је Бакиров Дан Републике Српске, дан када је прилуди Бакир однио писмено у Уставни Суд, Референдум у Републици Српској, и сједница Народне Скупштине Републике Српске, јединствено клупко посљедица политике СЧЧ, Сарај Чадор Чаршије. Концентрисане Црне Рупе Унитаристичке БиХ.

Та посљедица се у Сарају манифестује као Крах. А у Републици Српској као Искорак.

Република Српска је начинила важан Искорак ка Самосталности. Дигла политичку љествицу, за унутрашњи политички мозаик, на ниво свјетског рекорда.

То што признања, и позивања их, Народне Скупштине, поводом четврт вијека дјеловања, иду онима који су осуђени у Хагу, не значи да иду Ратним Злочинцима.

Сви ти људи нису криви Хагу, Бошњацима и Сарају.

Ако су криви, криви су Србима и Српској.

Не можете све српско затирати а само њихове злочине поштовати и његовати.

Пошто БиХ не постоји, није заједничка, није екстракт заједничке воље Три Нације, не постоји никакав заједнички педаљ за злочине. Вама ваши, нама наши. Кад је ријеч о вашима, ви се тако и понашате. Укивате их по мјесецу. Али је проблем што желите и нама да одређујете ко је злочинац. И колико. Небили то, временом, прешло на све Срба и на цијелу Републику Српску.

Хтјели би, ви из Бошњачког ПВВВ, да неко други ратује за вас, да неко други покори Србе и Хрвате, да неко други унитаризује БиХ, а ви да, послије Дејтона, сједите у Сарају и јашете на Белом Коњу.

За Државу би и ви морали неки злочин да учините.